Svašta san proživljava ovih dana previše je toga. Kao da sam paraliziran. Zadnjih par dana je bilo hladno vani za popizdit pa sam prošli ponediljak otiša nać peru beskućnika jer znam mjesta di obitava u samom centru grada. Pero je čedin prijatelj ali ne može bit kod kikija jer je kiki puka prije 2-3 mjeseca kada mi je pokuša prodat priču da mu je dosta svega i da se oće skinit sa dopa jer tako više ne može.
Kikija sam tih dana viđa,dolazio je kod mene u radionu da malo radi,socijalizira se i planira male podhvate da bi u cjelini opet posta "normalan" Ipak kiki me je iskorištava do maksimuma tek posli san skužio,ali me baš bilo briga jer sve što sam napravio za njega to jest stan, napravio sam isključivo zbog čede. Napravio sam nešto što nije postojalo preko 5 godina u stanu u centru grada di je do sad iznešeno bar 5 mrtvih ljudi ,a hitna dolazi 2-3 puta godišnje jer se neki đaner predozira. Zadnji lik koji je umra je samo sjedio u gajbi i svi su mislili da kljuca, spava... dok nisu vidili modre usne i ugasili svu muziku da bi čuli jezivu tišinu. Kiki ima sud zbog toga ali ne zbog tog lika koji je umra nego zbog drugog što je kod njega umra prije godinu dana tako da mu je frka jer je prekršio uvjet.
U toj jazbini sam popravio elektroinstalacije i premostia vodu u kupaonu i napravio odvod na kadi, osposobio pipu za veš mašinu i promijenio špinu u kuhinji. Montirao sam wc školjku jer su preko 5 godina koristili rupu di je bila stara razbijena, dao sam mu kompjuter i lcd monitor, probio 2 rutera da ima internet, dao mu lcd tv. Sve s ciljem da se čedo može udostojit, oprat i skuvat nešto i prat. NE toliko on. Jer znao sam da me iskorištava. Sve sam to napravio jer mi je stvarno bilo usput od radione do doma.
Kiki je tada potira sve osim čede. Sada, ovih dana je jebački hladno bilo i kako sam već reka naša san peru na ulici u ilici u jednom haustoru (otvorenom) di spava na nekom kao madracu od kartona i zamotan u deku i vreću za spavanje. Pravi beskućnik, pravi stanar asfalta i blata, pokriven kišom i zamotan u vlagu. Malo se prepa kad san ga kucnuo po ramenu i reka pere amo kod mene. Bio je tu par dana. Bilo mi je jako teško gledat kako on sebi ostavlja čašu vina da ima ujutro za skinit krizu. Muka mi je bila od toga do te mjere da san otiša kod kikija dao mu neku pinku da ima i zamolia ga da primi peru samo kroz par dana da dođe prespavat.
Narkomani su đubrad i ja im ne vjerujem. Ali to je tako. Uostalom i ja sam bio đaner i tada sam vjerovao "Normalnima" ali sam svakodnevno lagao sam sebe.