imam prostran krevet od milion kvadrata
što po njemu više gmižem to je hladniji
nikako stić do tog srca od zlata
u mračnoj sobi sve mi je gadniji

grčim se ko hijena i jecam kao dijete
ispod 3 deke presječen sam na pola
dio je od zaborava, a drugi od sjete
u mraku me demoni skidaju do gola

pa kud više ispod moje vrele kože
i zašto dublje sve do mog živog srca
nudim samo prazninu i šta se tu može
u kutku u mraku samo da ... polako kuca