Baš je bilo tmurno kao jutros. 2010 godine drugi mjesec . Sjedio sam na glavnom kolodvoru i promatrao putnike, skitnice, pijance, cigane, jeftinu kurvu što se šepurila gore gole i beskućnike i ja sam naravno bio ova posljednja skupina. Nisam točno znao što bi. Mirno sam sjedio bez plana, ali - vizija nije jenjavala. Samim tim što sam bio slobodan da radim šta hoću i kamo god hoću sam baš zato bio koliko toliko miran i ne baš potpuno staložen jer još nisam dobio sve odgovore i nisam se potpuno pomirio sa situacijom. Puhao je blagi vjetar i nebo je bilo tmurno. Ja sam polako plovio kroz neku melankoliju. Imao sam džepove pune kovanica pa sam ubacio u aparat za kavu i zapalio duvan.
Nije prošlo ni 10 minuta kad eto ih, uz blagi žamor promuklih glasova su nešto raspravljali,očigledno o lošem događaju koji se dogodio negdi u pijanoj i neprospavanoj noći. Ja sam samo pretpostavljao da se radilo o tučnjavi, nekim likovima, ciganima ili štaja znam. Doteturalo je njih 5-6. Bili su 2 brata, dva tipa, 2 mlade plavuše lakodajke i jedna crnokosa kurva za koju sam posli sazna da joj je makro upravo onaj tip koji me je netom nakon izlaska iz komune na ulicu dočekao, i polako uveo u ono što se naziva zagrebački polusvijet. Svijet bez ideala, bez društvenih vrijednosti. Ulica koja ima jedno pravilo ne diraj nikoga i možda ostaćeš čitav. Svijet kojega karakterizira besmisleno tumaranje i potraga za tamnim žarom boje krvi.

Tip mi je ponudio bocu tek otvorenog vina i rekao "aj malo dođi sebi". Ne znam zašto je to uradio vjerojatno je pomislio da smo isti pa sam se ja nekako pripremio u glavi da otpijem gutljaj vina onako besmisleno ujutro čisto iz pristojnosti.
Naravno nije mi se svidilo vino ,ali izdrža san da se ne zagrcnem jeftinom crnom tekućinom koja nije imala puno veze sa vinom. Cigareta mi je pomogla da ubije odvratni okus kiseliša. Imali su neku raspravu ali su izgleda bili preumorni da je drže u kontinuitetu tako da su se nakon kratkog vremena opustili i nastavili pit. Nakon nekih sat dva su krenili u gajbu i naravno mene pozvali ,kao očekivat je da idem sa njima. "Crni" su me zvali. U gajbi su svi zaspali,samo je M. još osta budan i pogleda u mene i gleda me i gleda i tiho prozbori " ti imaš crnu dušu" i okrene se i prebaci na fotelju i zaspe. Ne znan šta je mislio pod tim. Tada sam bio oprezan da ne najebem pa san se usta i odšeta nazad do glavnog i tamo sam upoznao neznam ni ja kako tipa kod kojega sam posli živio 9 mjeseci jer sam se brzo nakon izlaska zaposlio. Djelio sam letke, bila je dobra lova.