Sanjam da sam jednoj ulici ,mračnoj prepunoj drveća i ptica i noć je. Čujem krik i kao da vidim, zapravo slutim da su 2-3 tipa i jedna cura,oni oko nje. Ja krenem naglo prema kriku odakle je dolazio kad odjednom udarac sa strane, jak i oštar i nešto mi se zabije u grudi. Reka san samo "ja mogu više pederčine, tu sam koji kurac oćete!!" Nastao je neki kolaps ,čudan mozaik pred mojim očima i opet čujem isti ženski glas i pričam sa njim i krenem prema njemu dok su tipovi nestali. Kako sam hodao padao je sve veći mrak sve dok nije sve utonulo u tamu. Tama je bila potpuno bezazlena i blaga i bio sam kraj jezera. To znam nešto mi je sugeriralo i ispod drveta a to znam jer sam čuo šum lišća u krošnji. Onda sam pitao "šta je to stvarno tako?" Odgovor je stigao ,ali bio je bez glasa i bez dodira,samo se spustilo kao na grudi ,a eto baš na mjesto di je bilo probiveno.