Prilično dobra stvar: jedna od najodvratnijih stvari u životu mi je postala jedna od dražih: uvin čaj.
Nadam se da će se isti čaroban proces odviti i za neke druge stvari.
+ mini beznačajno otkriće:
Filmska scena koja mi je uzrokovala mnogo nočnih mora, spavanje s upaljenim svjetlom i
strah od gledanja bilo čega iole strašnog: Strah u ulici brijestova kad one ruke ščepaju frajera u krevet
i drugi dan nađu njegove slušalice u peći u podrumu ... taj frajer je Johnny Depp. Ko bi reko.
Fascinantan je to frajer. Pogotovo kad imam ispite i svaka minuta je dragocjena, onda je gledanje
dokumentaraca o njemu posebno važno. Naravno, dozvoljavam da nekom on nije ništa ekstra.
Ali meni, fascinantan je zapravo efekt koji ostavlja. Jer nekako, ne isključuje. Nikad, sve su
opcije otvorene. Baš sve. Bez da prodaje ikakvu filozofiju. Jednostavno ostavlja prostor.
Nikad ne znaš kaj skriva iza tog osmjeha. A i jako dobro izvodi ljudskost.
Možda je gluma, možda ne, ko zna.
Al i praktično je to. Služi kao globalni objekt obožavanja bez ikakvih ozbiljnih posljedica.
Realno, poznajem i zgodnije ljude. I pametnije ljude. I simpatičnije. I karizmatičnije.
Ljude za čiju pojavu na ovom planetu čovjek teško može reći išta drugo osim "...".
Treba čovjek znati jednostavno uživati u tome.
U tom neobičnom društvu. Bez želje da ga se posjeduje, zauzme, proždre.
Bez želje da budemo dio njihovog života, da im budemo važni.
Možda je dobro da postoji tako netko udaljen, tko će otrpjeti bilo što, za kim je sasvim u redu
razviti bilo kakav oblik ovisnosti. Jer ne će uzrokovati da razvalim svoj i tuđi život, što
bi se sa stvarnim ljudima moglo dogoditi. I onda čovjek može eksperimentirati i proučiti tu opojnost
u miru. Prokljuviti o čemu je riječ. Prepoznati taj sastojak. I odlepršati svojim putem.