From the body...when I lose all of my thoughts,when I'm all alone.New day will dawn and I'll walk away,From the tears and mourn in sapphire haze.
20.02.2008., srijeda
Kad svatiš stvarnost ili bolje rečeno kad prihvatiš ono što si oduvik zna...
|
Znate onaj osjećaj ka ste sami u kutu svoje sobe,slušate laganice i jedino što van prolazi mislima je pomisao na njega...kada sve što tražite je da vas pustu na miru da slobodno sanjate...takva je sada i ova moja noć. Noć kada sebi po zadnji pu dopuštan da mislim o njemu,zadnji pu kada dopuštam sebi da pomisao na njega me rastuži,zadnja noć ka sebi dopuštan da mislim o njemu kao o nekom koga volim...Dopustila san sebi to ope ali ovaj puta stvarno zadnji put! Zadnja veče tuge,boli,nadanja,maštanja...želim da više stavin točku na tu promašenu,izgubljenu ljubav. Obečala san,a obečanje se mora ispuniti! Ima nas puno koji se bore s gubitkon voljene osobe...i zato ovaj post posvečujen donekle njima...Nama. Život teče dalje makar se nama zadržao na toj osobi...jeste li se ikada pitali kako krenuti dalje?Ja se to pitan svaki jebeni dan,nika ne dobije odgovor kakav bi tila.Zato san sama sebi naredila da prestanen s takvin pitanjima,jer od njih je samo gore,i da krenen dalje kako god znan,dojti ce i mojih pet minuta,nadan se. Nada i očekivanja...nema toga više ko mene...ne,ne,ne,ne!Bolje je bez toga manje se razočaravamo kad ne očekujemo...manje boli. I dok ovo pišen nije lako,ali mora se...stavljan debelu,masnu,tvrdu,crnu,definitivnu točku na sve... "Nevolje su dio života i ako ih podijelite s drugima,nećete dati onome tko vas voli priliku da vas voli dovoljno!" Zato svi vi koji još uvik tugujete,savjet jedan...pitajte se ima li kakve šanse da se vaše želje ostvare,ako nema krenite dalje,s osmijehon na licu,makar vas bolilo,jer možda se baš neko zaljubi u vaš osmijeh i podari van ljubav o kojoj niste ni mogli da sanjate...ovaj pu uzvraćenu. Lagano dišem i šutim. Šutim o dobrom. Šutim o lošem. Šutim o životu. Šutim o snovima.Šutim o sebi. Šutim o tebi. Noćas stavljam točku na još jednu moju promašenu ljubav.Točku stavljam na moje uzaludne nade.Noćas se opraštam od tebe djevojčiće luda u meni. Još samo noćas preletjet ću još jednom kroz svoju prošlost. Iako ti kažem ti ludo u meni „Zbogom“ želim da znaš da te volim i divim se tvojoj snazi,volji i tvom smješku bezazlenom. Osmjehu koji nakon svega je ostao isti. Noćas stavljam točku na moju prošlost. Noćas te ostavljam,nado,tebe koja živjela si si u meni i predajem se samoj sebi. Nisam znala da ovako je bolno kad shvatiš tko si,što želiš o što je tvoj život,tvoja stvarnost,mislila sam ovaj čas je nešto,a nisam ni slutila da sve počinje prazninom. Da ti ostaje praznina nakon zablude. Da ti ostaje borba nakon nakon života,da ti ostaje samoća uz prijatelje,da ti ostaje tupa bol nakon sreće ma kakva ona bila,da ti se učini da je prošlost samo sanjana. Zbogom sve moje ljubavi promašene i napuštene. Zbogom sve moje noći lude i puste.  |
0
