|
|
| < | veljača, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Da napravim ovaj blog, potakla me jedna curka kaj isto piše kjigu...
Muzika:
Ova knjiga je isključivo plod moje mašte, svi likovi, teme ništa nije stvarno...Ak se tema podudara sa nečijim životom, meni je iskreno žao, al se ne radi o tebi....=)
by:...ViKiCa....
Ja čitam....=)
Dora-pročitajte, knjiga je super
Curka koja isto piše knjigu, odlično
Ja kao ja
Ja na blogeru
Cura koja sluša super muziku
cura radi preodlične dizajne
Ljepotica
Your Brooke
Brooke
i may not be perfect, but i'm always me
Martica
Inspiracija
Lory
Free Image Hosting
Free Image Hosting
Free Image Hosting
Free Image Hosting
Free Image Hosting
Free Image Hosting
Free Image Hosting
Free Image Hosting
Free Image Hosting
Naslov knjige:Black and white
Mjesto radnje: Boston
Vrijeme radnje: 21.st.
Tema: prijateljstvo, ljubav...
Glavni likovi:
Lela - simpatična cura koja se iz Zagreba doselila u Boston
Joshua- dečko koji izgleda tako bahato i Lela ga odbija
Sam- djevojka koja će pružiti pomoć Leli
Isabella - ona i Lela se neće voljeti u početku, ali kada se upoznaju...
Ashley - cura neće htjet prihvatiti Lelu
Ryan - on će postati Lelin najbolji prijatelj
Kate - Rayanova cura
Sarah - Joshuina prijateljica
Osječala sam se prazno svaki put kad sam pomislila da za manje od mjesec dana Marko odlazi. Zašto je život takav? Zašto sve šta e dobro u mom životu jednom ode? Moj tata je otišao od mene, Laura odlazi za 2 dana, a Marko odlazi zauvijek...
-Cure, di je Marko? – pitala sam dok sam se gegala po kući ko mrtvac
-Neznam, mislim da je otišao van sa dečkima. – rekla je Lisa
-Ok, idem ja u sobu
Otišla sam na balkon i gledala rivu. Bilo je toliko ljudi i svi su se zabavljali, smijali. Jedino ja plače u ovom trenutku... Čula sam muziku ispod balkona, sagnula sam se da pogledam. Tamo je bio Marko sa dečkima.
-Kaj radite vi tamo? – pitala sam
-Čekaj, sad češ čuti... – rekao je i počeo pjevati, Kiki je svirao gitaru, a dečki su bili prateči vokali. Nisam skužila kaj su pjevali, mislim da je bila Cesarica od Olivera. Potrčala sam dolje i otišla do Marka.
-Hmm, ovo je bilo.... zanimljivo, jako lijepo. Svaka čast dečki... – rekla sam
-Idemo se prošetati? – pitao je Marko
-Pa...može
Pričali smo o svemu, ali ne o njegovom odlasku, nekako smo izbjegavali to. Brzo je došao i povratak u Zagreb. Laura mi je otišla, ali će doći da upozna mamu. Tata je ostao sam, a ja isto, sama... Hvala Bogu kaj imam Lisu.
Došli smo u Zagreb busom, neki su išli s nama, a neki sa Dinom. Zaspala sam na pola puta, kad smo došli u Zagreb, probudila sam se.
-Ej di smo? – pitala sam pospano
-U Zabregu, spavalice. Joj, rame me boli od tvoje glave – rekao je
-Joj, Zagreb – nisam se nasmijala ili bila sretna zato kaj sam u rodom grad, samo sam mislila na Markov odlasak
-Još misliš na ono? – podigao je moju glavu i pitao
-Nejde mi iz glave to da za 2 dana odlaziš, na neki način zauvijek. Razmišljala sam o tome kak svi koje volim odu iz mog života... Ne vjerujem da i ti odlaziš...
-A sorry, ja nebi išao, mala, ajmo van iz busa. – rekao je
Došla sam doma, a mama je skočila na mene
-Ella, srećo, pa kak si mi? Vratila si se. A di je Lisa?
-Vani je sa Dinom. Super sam, bolje ne mogu... E sutra mi seka dolazi.
-Laura? Isuse, jedva čekam da ju vidim. Očeš se ti odmoriti?
-Da, idem spavati. Ak netko zove, reci da nisam tu
-Dobro, žao mi je šta Marko odlazi – rekla je
-Da...Mohu misliti – rekla sam i otišla u sobu. Stavila sam slušalice na uši i plakala. Znala sam da odlazi za 2 dana i trebala bih mu biti podrška, ali ne, on mene mora tješiti. Ujutro sam se probudila u 7 i otišla u park, sjela na ljuljačku. Na ulicama nije bilo nikoga, bilo je tak prazno.
-Ej, malena. – čula sam iza sebe
-Ej, mali – nisam se trebala okretati, znala sam da je bio Marko. A i nisam htjela da me vidi onako uplakanu
-Kaj radiš tu – pitao je tužnim glasom
-Razmišljam...
-Ja sam cijelu noć razmišljao, najrađe nebih išao – rekao je, a meni su suze još jače potekle, ali on to nijeznao jer je bio iza mene.
-Ma, moraš ići, stara je iznajmila vaš stan, tata ti je tamo – glumila sam hrabrost
-DA, ali tebe nema tam – rekao je i stao ispred mene – Malena, plačeš.
-Ma, ne nekaj mi je upalo u oko
-Aha, meni je cjelu noć nešto upadalo u oko... – rekao je, a ja sam se dignula i zagrlila ga.
-Falit češ mi. – rekla sam
-A ti meni... Al čuj moram ti nešto reći, avion mi kreče večeras u pola 1.
-Večeras? Pa šta nisi trebao sutra ići?
-Trebao sam, al sad idem...
-Isuse, nemoj ići... – rekla sam plačući
-Molim te nemoj plakati, pliz... – rekao je
-Da, lako tebi reč, nisi ti ja...
-Aj idemo po Lalu i onda idemo nas dvoje, ona i Luka na cugu, a popodne čemo biti sami. Pomoći češ mi složiti torbu, može? – pitao je
-Može... A očeš da te pratim na aerodrom navečer?
-Ma bolje ne... I nemoj misliti da je ovo oproštaj ili nekaj. Ja ću se vratii tu
-Da, sa novom curom – rekla sam tiho
-Si rekla nekaj?
-Ma ne ništa... Ajmo po seku
Dogovorili smo se da čemo se naći u gradu. Došla je sa udomiteljima, simpatični ljudi. Oni su otišli, a Laura, Marko i ja smo otišli do mene doma.
-Ella, jesi to ti? – vikala je mama iz kuhinje.
-Da, mama i dovela sam Marka i još nekoga
-Laura? Jesi li to ti? – pitala je nakon što ju je već vidjela
-Ne, mama ovo je treča blizanka. Da, to je Lala – rekla sam
Ostavile smo mamu i Lauru same, a ja sam otišla sa Markom do njega. Bilo je 10 sati kada smo došli do njega, a tek u 4 smo počeli slagati torbu. Do tada smo ležali, pjevali i sječali se ljeta, barem onog dobrog djela.
-Marko?8 sati je, vi još malo krečete, ja bih trebala ići... – rekla sam
-Već? Daj ostani još malo! – molio me
-Nemrem, ja... Volim te – rekla sam i potrčala prema doma
Doma su mama i Laura gledale moje slike i smijale se. Ja sam malo ostala s njima, pa sam otišla u sobu. Uglavom sam se vukla po kući. U 23h sam sišla u boravak, pogledala sat, a zatim mamu.
-Možeš ići, evo ti novci za taksi, nadam se da češ stić – rekla je mama i zagrlila me
-Hvala ti – tiho sam rekla i potrčala van
Taksi je došao oko 23 i 30, imala sam osječaj da neću stići. Na aerodrom smo stigli u 12 i 35 minuta. Otišla sam do neke gospođe i pitala sam dali je avion za Frankfut već poletio.
-Je, evo prije 10 minuta – rekla je
-Znači,zakasnila sam... Hvala vam – rekla sam i sjela.
-Super, zakasnila sam... Zašto sam takva? Zašto nemogu biti sretna radi njega – mislila sam na glas
-Zato što on nemože biti sretan bez tebe! – čula sam iza sebe i okrenula sam se, tamo je stajao Marko.
-Kaj radiš ti tu? Tvoj avion je poletio prije 10 minuta. – pitala sam iznenađeno
-Da i?Stara je na putu, pozdravila te – rekao je
-MA KAJ TI MENE ZEZAŠ?
-Pa nikaj, joj aj šuti – rekao je i privukao me sebi
-Al di ćeš živjeti? – pitala sam
-Joj, pa kaj ti mama nije rekla? Jučer je ona zvala moju mamu. Pa živim kod tebe
-Hahaha, daj ozbiljno...
-Najozbiljnije – rekao je i poljubio me
-Živiš kod mene??? – pitala sam
-Ma, mala, oš prestat ispitivati, daj ajmo doma – rekao je i zagrlio me
-A zašto sam ti onda spremala robu popodne? – opet sam pitala
-Jer onaj stan više nije naš i od danas živim kod tebe – rekao je, a ovaj put sam ja njega poljubila
Kad smo došli doma, zagrlila sam mamu.
-E, al da sredimo nešto. Vas dvoje spavate u odvojenim sobama, dogovoreno? – rekla je mama
-Da, da... Ali od sutra – rekla sam ja i potrčala na kat u moju sobu
-Ella, Ella... A joj ta djeca – čula sam mamu
-Ajde sad si moj – rekla sam Marku i povukla ga u sobu
-Jesam ti rekao da te nikada neću ostaviti? – rekao je ujutro kad smo se probudili
-Ti si to meni rekao, kaj jesi? – pitala sam ja
-Pa, nisam? Onda ti sad kažem, nikad te neću ostaviti, niti ćeš me se rješiti, mala.
-Pa s tim neam problema... Volim te – rekla sam
-I ja tebe, čuj kaj kažeš da idemo na bazen, pozovemo sve i idemo pokazivati boju
-Pa ja sam crnija od tebe, haha – rekla sam
-Ma nema veze, ajde ti zovi cure, ja ću dečke... – rekao je i kissnuo me.
-Može, idem ja do mame – rekla sam.
Kak sam išla prema kuhinji, shvatila sam kako je sada sve savršeno... Imam dvije najbolje seke na svijetu, dečka koji je nezamjenjiv, a stvari sa mamom nemogu biti bolje...
Evo, to bi bilo to... Neznam oću li i dalje pisati, nadam se da oču.... AL pliz mi dajte prijedloge o čem da pišem jer neam nikakve ideje... I dalje ću čitati i komentirati vaše knjige i blogove...
Puno vas voli Vicky
