Osječala sam se prazno svaki put kad sam pomislila da za manje od mjesec dana Marko odlazi. Zašto je život takav? Zašto sve šta e dobro u mom životu jednom ode? Moj tata je otišao od mene, Laura odlazi za 2 dana, a Marko odlazi zauvijek...
-Cure, di je Marko? – pitala sam dok sam se gegala po kući ko mrtvac
-Neznam, mislim da je otišao van sa dečkima. – rekla je Lisa
-Ok, idem ja u sobu
Otišla sam na balkon i gledala rivu. Bilo je toliko ljudi i svi su se zabavljali, smijali. Jedino ja plače u ovom trenutku... Čula sam muziku ispod balkona, sagnula sam se da pogledam. Tamo je bio Marko sa dečkima.
-Kaj radite vi tamo? – pitala sam
-Čekaj, sad češ čuti... – rekao je i počeo pjevati, Kiki je svirao gitaru, a dečki su bili prateči vokali. Nisam skužila kaj su pjevali, mislim da je bila Cesarica od Olivera. Potrčala sam dolje i otišla do Marka.
-Hmm, ovo je bilo.... zanimljivo, jako lijepo. Svaka čast dečki... – rekla sam
-Idemo se prošetati? – pitao je Marko
-Pa...može
Pričali smo o svemu, ali ne o njegovom odlasku, nekako smo izbjegavali to. Brzo je došao i povratak u Zagreb. Laura mi je otišla, ali će doći da upozna mamu. Tata je ostao sam, a ja isto, sama... Hvala Bogu kaj imam Lisu.
Došli smo u Zagreb busom, neki su išli s nama, a neki sa Dinom. Zaspala sam na pola puta, kad smo došli u Zagreb, probudila sam se.
-Ej di smo? – pitala sam pospano
-U Zabregu, spavalice. Joj, rame me boli od tvoje glave – rekao je
-Joj, Zagreb – nisam se nasmijala ili bila sretna zato kaj sam u rodom grad, samo sam mislila na Markov odlasak
-Još misliš na ono? – podigao je moju glavu i pitao
-Nejde mi iz glave to da za 2 dana odlaziš, na neki način zauvijek. Razmišljala sam o tome kak svi koje volim odu iz mog života... Ne vjerujem da i ti odlaziš...
-A sorry, ja nebi išao, mala, ajmo van iz busa. – rekao je
Došla sam doma, a mama je skočila na mene
-Ella, srećo, pa kak si mi? Vratila si se. A di je Lisa?
-Vani je sa Dinom. Super sam, bolje ne mogu... E sutra mi seka dolazi.
-Laura? Isuse, jedva čekam da ju vidim. Očeš se ti odmoriti?
-Da, idem spavati. Ak netko zove, reci da nisam tu
-Dobro, žao mi je šta Marko odlazi – rekla je
-Da...Mohu misliti – rekla sam i otišla u sobu. Stavila sam slušalice na uši i plakala. Znala sam da odlazi za 2 dana i trebala bih mu biti podrška, ali ne, on mene mora tješiti. Ujutro sam se probudila u 7 i otišla u park, sjela na ljuljačku. Na ulicama nije bilo nikoga, bilo je tak prazno.
-Ej, malena. – čula sam iza sebe
-Ej, mali – nisam se trebala okretati, znala sam da je bio Marko. A i nisam htjela da me vidi onako uplakanu
-Kaj radiš tu – pitao je tužnim glasom
-Razmišljam...
-Ja sam cijelu noć razmišljao, najrađe nebih išao – rekao je, a meni su suze još jače potekle, ali on to nijeznao jer je bio iza mene.
-Ma, moraš ići, stara je iznajmila vaš stan, tata ti je tamo – glumila sam hrabrost
-DA, ali tebe nema tam – rekao je i stao ispred mene – Malena, plačeš.
-Ma, ne nekaj mi je upalo u oko
-Aha, meni je cjelu noć nešto upadalo u oko... – rekao je, a ja sam se dignula i zagrlila ga.
-Falit češ mi. – rekla sam
-A ti meni... Al čuj moram ti nešto reći, avion mi kreče večeras u pola 1.
-Večeras? Pa šta nisi trebao sutra ići?
-Trebao sam, al sad idem...
-Isuse, nemoj ići... – rekla sam plačući
-Molim te nemoj plakati, pliz... – rekao je
-Da, lako tebi reč, nisi ti ja...
-Aj idemo po Lalu i onda idemo nas dvoje, ona i Luka na cugu, a popodne čemo biti sami. Pomoći češ mi složiti torbu, može? – pitao je
-Može... A očeš da te pratim na aerodrom navečer?
-Ma bolje ne... I nemoj misliti da je ovo oproštaj ili nekaj. Ja ću se vratii tu
-Da, sa novom curom – rekla sam tiho
-Si rekla nekaj?
-Ma ne ništa... Ajmo po seku
Dogovorili smo se da čemo se naći u gradu. Došla je sa udomiteljima, simpatični ljudi. Oni su otišli, a Laura, Marko i ja smo otišli do mene doma.
-Ella, jesi to ti? – vikala je mama iz kuhinje.
-Da, mama i dovela sam Marka i još nekoga
-Laura? Jesi li to ti? – pitala je nakon što ju je već vidjela
-Ne, mama ovo je treča blizanka. Da, to je Lala – rekla sam
Ostavile smo mamu i Lauru same, a ja sam otišla sa Markom do njega. Bilo je 10 sati kada smo došli do njega, a tek u 4 smo počeli slagati torbu. Do tada smo ležali, pjevali i sječali se ljeta, barem onog dobrog djela.
-Marko?8 sati je, vi još malo krečete, ja bih trebala ići... – rekla sam
-Već? Daj ostani još malo! – molio me
-Nemrem, ja... Volim te – rekla sam i potrčala prema doma
Doma su mama i Laura gledale moje slike i smijale se. Ja sam malo ostala s njima, pa sam otišla u sobu. Uglavom sam se vukla po kući. U 23h sam sišla u boravak, pogledala sat, a zatim mamu.
-Možeš ići, evo ti novci za taksi, nadam se da češ stić – rekla je mama i zagrlila me
-Hvala ti – tiho sam rekla i potrčala van
Taksi je došao oko 23 i 30, imala sam osječaj da neću stići. Na aerodrom smo stigli u 12 i 35 minuta. Otišla sam do neke gospođe i pitala sam dali je avion za Frankfut već poletio.
-Je, evo prije 10 minuta – rekla je
-Znači,zakasnila sam... Hvala vam – rekla sam i sjela.
-Super, zakasnila sam... Zašto sam takva? Zašto nemogu biti sretna radi njega – mislila sam na glas
-Zato što on nemože biti sretan bez tebe! – čula sam iza sebe i okrenula sam se, tamo je stajao Marko.
-Kaj radiš ti tu? Tvoj avion je poletio prije 10 minuta. – pitala sam iznenađeno
-Da i?Stara je na putu, pozdravila te – rekao je
-MA KAJ TI MENE ZEZAŠ?
-Pa nikaj, joj aj šuti – rekao je i privukao me sebi
-Al di ćeš živjeti? – pitala sam
-Joj, pa kaj ti mama nije rekla? Jučer je ona zvala moju mamu. Pa živim kod tebe
-Hahaha, daj ozbiljno...
-Najozbiljnije – rekao je i poljubio me
-Živiš kod mene??? – pitala sam
-Ma, mala, oš prestat ispitivati, daj ajmo doma – rekao je i zagrlio me
-A zašto sam ti onda spremala robu popodne? – opet sam pitala
-Jer onaj stan više nije naš i od danas živim kod tebe – rekao je, a ovaj put sam ja njega poljubila
Kad smo došli doma, zagrlila sam mamu.
-E, al da sredimo nešto. Vas dvoje spavate u odvojenim sobama, dogovoreno? – rekla je mama
-Da, da... Ali od sutra – rekla sam ja i potrčala na kat u moju sobu
-Ella, Ella... A joj ta djeca – čula sam mamu
-Ajde sad si moj – rekla sam Marku i povukla ga u sobu
-Jesam ti rekao da te nikada neću ostaviti? – rekao je ujutro kad smo se probudili
-Ti si to meni rekao, kaj jesi? – pitala sam ja
-Pa, nisam? Onda ti sad kažem, nikad te neću ostaviti, niti ćeš me se rješiti, mala.
-Pa s tim neam problema... Volim te – rekla sam
-I ja tebe, čuj kaj kažeš da idemo na bazen, pozovemo sve i idemo pokazivati boju
-Pa ja sam crnija od tebe, haha – rekla sam
-Ma nema veze, ajde ti zovi cure, ja ću dečke... – rekao je i kissnuo me.
-Može, idem ja do mame – rekla sam.
Kak sam išla prema kuhinji, shvatila sam kako je sada sve savršeno... Imam dvije najbolje seke na svijetu, dečka koji je nezamjenjiv, a stvari sa mamom nemogu biti bolje...
Evo, to bi bilo to... Neznam oću li i dalje pisati, nadam se da oču.... AL pliz mi dajte prijedloge o čem da pišem jer neam nikakve ideje... I dalje ću čitati i komentirati vaše knjige i blogove...
Puno vas voli Vicky
Post je objavljen 22.02.2007. u 15:43 sati.