Opet Twinke po Americi....
četvrtak, 07.10.2010.
NAŠIH ZADNJIH PAR DANA U VIRGINIJI BEACH, BAREM ŠTO SE TIČE RADNOG LJETA 2010.
Pa hajde da još riješimo tih par dana što smo bile u V.beach.. Ma to nam uvijek najgore razdoblje bude, mi bi najradije samo da nestanemo iz grada, ali opet, toliko je ljudi koje više nikad vjerojatno nećemo vidjeti i moramo ih pozdraviti jer su nam uljepšali ljeto, družili se, imali duge razgovore i nešto nam znače.... a mrzimo ta opraštanja, mrzimo!!! pre duga su, iziskuju jako puno vremena, a mi ni ovako ni onako sve ne stignemo obaviti što bi trebali, ali nema veze!!!!! idemo dalje!!!!
Biti će najviše slika koje su random, pa hajde da prionem pisanju i stavljanju slika
Ovo je slika Hiltona (obviously) i nemam pojma kad smo to slikali ali nije niti bitno...--volimo blogove pune slike jel ;)
zadnje vrijeme sam radila nešto s Charlesom, on je inače uvijek jutarnja smjena s Lindom, ali eto, Jeremy je bio na godišnjem napokon, pa sam ja malo uspjela s njim raditi..uvijek ugodan, Charles je stvarno na mjestu i jedan je od ljudi koji će nam zasigurno faliti!!! Jako!!!
a na ovoj slici je s janjetinom koju smo tada servirali našim gostima, i btw ta hrana je iz našeg restorana SALECIA koja je 4 diamond steakhouse the only one in Virginia, pa mi koji smo radili tamo naravno da smo uvijek trebali prvo probati hranu kao quality control heheheh
- ali vjerujte mi, nemaju oni pojma što je janjetina prava, a ni shrimp niti ostalo.. pa neka je i najbolji restoran u cijeloj Americi..
anyway slike slijede
a na moj zadnji dan, Lindsay je opet kupila LEMONBERRY CAKE iz Jewish Mother (restoran blizu Hiltona, jako popularan) kao i prošle godine, pa smo se počastile, i tu je bila i cream soda.... fino, ali preslatko even for my taste, ali sve je meni dobro 
Lindsay
Lindsay i ja u kuhinjici
na ove dvije slike koje sada slijede je jedna od meni najdražih osoba u cijelom Hiltonu, a ne znam joj niti ime, a vjerujem ni ona meni, ali smo se mi uvijek govorile MAMASITA (tako je ona u biti uvijek svih zvala, a čuj, lakše tako nego svima blejat u name tag što je meni bilo neugodno, i pamtit imena)
i onda mi je došla u lounge i dala mi je $5 u ruku na kojoj je napisala s flomasterom neka mi je sretna u životu mamasita!!! ma baš je draga... i sad sam se sjetila jedne tužne stvari koju mi je rekla, a to je da u državi Virginia svim Latinosima ili samo Mexicancima nisam sigurna, da im neće dopustiti produženje vozačke dozvole da ih svih iskorijene iz Virginije, ja sam ostala šokirana, jer dobro svi znamo koliko je jedan auto NUŽNO ZLO u Americi, ako ga nemaš, DOSLOVNO JE ONO -- TIME IS MONEY!!!!
UGL.evo slika
mamasita, ja i Lindsay
a imam još jednu funny priču koja mi uopće nije bila smješna tada, ali na ovih slikama nosim naočale samo zato jer sam bila bez šminke koju nisam mogla staviti jer sam se probudila taj dan i LICE MI JE BILO....KAKO DA TO KAŽEM, BILA SAM TOTALNO OTEČENA I IZOBLIČENA, jer me očito neka dobra alergija dobro oprala.. usrala sam se jedino zato, jer je i naša cimerica Anna iz Rusije imala slično, samo puno gore, ona nije mogla jedno oko otvoriti, a ono zbog čega sam se ukenjala je to jer je njoj kad ju je Miguel peljao u bolnicu, došao jedan račun na $180, a drugi na $900, i uglavnom, moj šef me peljao, ne u bolnicu nego u nekakvu ambulanti ili što je to već PATIENT FIRST, tako se zove, jer mi je rekao da ne idem u bolnicu jer će mi to doći skupo, a i pročitala sam u mojim papirima što sam isprintala za insurance, da ne idem nipošto na hitnu pomoć (ako mi stvarno nije potrebno) jer mi to ne pokriva, i ja sam odmah teti na šalteru ispričala da ako mi misle toliko naplatiti da ni neću da me pregledaju (pa ne da mi se platiti 1000 dolara za jednu jebenu alergiju, ma proći će), ali mi je teta pogledala papire i rekla da ću u najgorem slučaju platiti $100 kao neku fee za bolnicu... anyway, tamo sam provela nekih 2 i pol sata ili 3 sveukupno, i samo sam platila za lijek, io nda sam još kasnije uzela neke ljekove za alergiju u walgreensu i to je to, nisam sve ukupno platila $50 jeeeeeeeeeeee..i nakon 2-3 dana je alergija otišla... insurance nam je isteklo 1.10. i nećemo produžiti, sad kucam o drvo i mislim si, a valjda neće niš biti....
idemo dalje...
imam i par slika s mojom ekipom iz pm shift... dečki B.J i G. tj benjamin i gerald, prelegende... osim što me B.J. udavio s nekom pričom zadnji dan da sam ja još bila jadna u šoku što on to meni ide pričati ( a i G. bacao neke svoje komentare na sve to)da se meni malo život zgadio, ali dobro.. ma pričao mi o nekoj curi koju je imao, pa je trebalol biti znate već šta... i onda....ma toliko je gadno da neću ni pisati o tome.. ali priča koju uopće ne mogu vjerovati (ne trebaju mi priče o sexualnom životu drugih ljudi, really!!!) da mi je išao pričati, pa nismo si bas toliko dobri 
uglavnom, s njima je bilo super ovo i prošlo ljeto kad bi se vidjeli po Hiltonu, smješni su dečki
a bile smo se naći i s Robertom u pubu Murphy's na nekih sat vremena, kad smo imale drugi "appointment" s drugim ljudima..
pričao nam lude priče o travi, i kako se on napuši kad ne radi, pa u kolače stavi marihuanu, a koji smijeh ajme majko...
a sad sam se sjetila kad sam jendom s njim pričala u kafeteriji i onda pričam ja i pričam, i malo stanem, i skužim kako je on jadničak zaspao, jer imao je neke lude smjene, od 3 ujutro do 3 popodne ili tako nešto, i onda je on tako meni zaspao, i to nije bilo jedini put hahah presmješno
a onda smo se išle naći s Wayne-om, kuhar iz kuhinje koji mi je uvijek pomagao pogotovo na početku prošle godine kad sam bila malo izgubljena,a i di neću kad mi dodjemo u tu kuhinju i skoro svi muški tamo uvijek, i svi uvijek bleje... ali dobro, kad smo se svi skompali bilo je puno lakše, ali Wayne je definitivno dečko na mjestu...
etoga
a onda smo išli, DA, TAJ ISTI DAN, SVE SMO STRPALE da ih vidimo, kod naše hrvatske obitelji Miketa...auuuuuuuuuuuuu..svaki put kad odemo kod njih se tako dobro najedemo da nam hlače pucaju 
ali što ćeš kad moraš sve probati...Jadranka je imala opet još neke goste (naravno sve naši) a jedna od njih je napravila prave lepinje, auuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu
dalje ne moram ništa pisati, slike sve govore
Mile
ova dolje sada slika je kad smo proslavili što je LINDA POLOŽILA DRIVING LICENCE, JUPIIIIIIIIIIIIII
i puno hvala našem Miguelu koji je malo vozio s njom i dao joj auto da ide polagati, pravi je!!!
a naš šef Lars nas je htio voditi na večeru, pa ni tu prilikku nismo propustile..to je šef kakvog valjda nikad nećemo imati više, više smo mu bile kao kćeri nego zaposlenice i bilo nam je jako lijepo, i želimo mu sve sve sve sve sve najbolje u životu!!!!
a da ne kažem da nam je kupio svakoj 3 para naušnica za poklon za doma 
a onda malo slikica kad smos e svi još malo našli...
A onda smo napokon išle pozdraviti ekipu u Hiltonu, mi mislile , hajde za pola sata ćemo doći doma, došle smo nakon 2h..a Brankica nas čekala pa je morala ić delat, ona je naime zadnjih par dana prespavala kod nas u motelu, jupiiiiiii
i tako mi pojele doručak u Hilotnu, mogu vam reći da je našim gostima fenomenalno kod nas, fino si pojedeš, malo popričaš s ljudima i tako..ma good life, može se čovjek na tako nešto jako brzo naviknuti
a onda sam srela jednu PERUanku kojoj ne znam ime, al je znam od prošle godine jer je dolazila u Hilton s mužem koji je dolazio poslovno..i iimaju malog slatkog Joseph-a... pa evo prilike za fotku..baš mi je drago da sam ju srela jer sam se cijelo ljeto pitala gdje je, a kad je ona nešto Lindi govorila Linda ju bleji jer ju ona ne zna, a ova je mislila da sam to ja Ah, story of our lives
pa malo pisanja svima "ljubavna pisma" i danijel je od linde, donesao bukaletice pa smo im to poklonile
i jedna slika s našim menagerima i generalnim menagerom
DAVID, linda, LARS, ja i LEE
i s Lauren
a onda smo išle malo i do sky bar-a posjetiti Dincera iz Turske i malo se slikati pa eto slika (taj bar je na yadnjem katu u Hiltonu, a naš EMpyrean club je bio na predzadnjem katu)
pogled na virg.beach
a ovo je gospodin Jim iz engineering s kojim sam puno puno razgovarala tokom pauza u kaferiji, jedan od najnoralniji i dragih Amerikanaca koje sam upoznala
i naša Ana talijanka koja je takodjer isto ovo gore sto sam napisala, predivnai predobra žena
with John from security
i Darren, koji bi uvijek kad bi me vidio pitao jel imam kakvog voća ;)
pa malo Hilton
a onda smo dečkima i nama radile lasagne
nestalo u trenu, a zadovoljni su bili svi
nećemo zaboraviti kad je Nenad (jedan od makedonaca) uzeo jedan zalogaj, stao, pogledao lasagne, pogledao u mene i Lindu, i kaže "SESTRICE (tako su nas oni svi zvali) , OVO JE KAO DA SAM DOMA"... dalje nam ništa više nije trebalo reći
to je to dragi moji, još jedno ljeto je prošlo, treće za redom što smo bile u Americi radit, u Hiltonu nam je stvarno bilo najljepše raditi, sigurno jee bilo puno priča koje smo zaboravile već napisati, ali mislim da se u suštini moglo vidjeti kao nam je bilo, bilo je dborih i malo gorih dana, ali sve u svemu ne bi nikad ništa mjenjale..
to je to za ovaj post, a dalje neka Linda malo piše jer meni već prsti ne delaju, malo mi se spava (evo nas u san diegu, sad je 11navecer, linda spava na kaucu, vlasta i ilija su gore u krevetu i mali psić s njima, druga dva psa su s lindom na kaucu, jedan s jedne strane, drugi s druge, ja ya kompjuterom a ana i ante su vani negdje -- oni koji su zaboravili, to su naša hrvatska obitelj koju smo upoznali 2.dan nakon što smo nas 5 cura došle prve godine raditi u ameriku....
puno pozdrava našoj marinici bjondini, lusidji i nefiki, pusaaaaaaaaaaaa cure i puno vas svi pozdravljaju, naći ćemo se i s chris-om jedan dan, sutra idemo na salsu u cafe sevillu, i dok uzivamo mislimo na vas drage naše!!!!
CIAO
Još smo nešto zaboravile napisati a to je kad sam ja išla vratiti auto koji smo rentale kad smo išle kod našeg Srđana da sam pitala tamo dečke ako me netko od njih može peljati doma, pošto mi busom treba nekih sat vremena, a autom samo 10-15minuta, i jedan me peljao doma... i ništa, fino mi pričamo o poslu, o Virginiji beach, i tako svašta pomalo, i sad on je odmah skrenuo na drugi smjer nego di sam ja došla i ja mu to kažem da šta ne bi trebao ići ovim drugim smjerom, i on mi kaže kako je tamo sada gužva, pa da ide ovim drugim putem, i ništa, hajde dobro...mi se vozimo i vozimo, priča on meni da ga je šef sada rekao da opere 5 auta za 15 min, i mi pričamo kako je to nemoguće, i rekao mi je da traži novi posao i bla, bla.. i naravno nakon 3 minute me pita da li sam single, a ja sva ponosna (idu mi već na kurac ti muški, šta misli da bi se interesirala u ovih 5 minuta jebote, stvarno mi idu na onu stvar, vjerojatno svaku ženu pita isto) da ne, da imam ja već muža ;), i to mi stvarno ništa nije bilo čudno čuti od nekog tako, jer ovi muški ovdje s ove strane planete, to ne bira, to samo pita.... mislim da se na svaku ženu što prođe bilo gdje, lože... idu mi na živce više...
I dobro, i sad vozimo se mi vozimo, i vidim ja da ovaj ide u sve neke krajeve koja ja ne poznajem, jer mi smo uvijek na oceanfrontu i ne idemo puno busevima okolo, a još manje autima, jer nemam ih, a stalno cijelo ljeto delamo i ne idemo nikud nego do naših Mikete i po oceanfrontu... i sad, vidim ja prođe on onaj znak di piše da treba izać za virg.beach oceanfront i ja mu kažem da šta nije trebao ovdje izać, i on meni kaze da on ne vozi baš ovuda po interstate pa da je fulao (i to već drugi put) pa je meni to sve postalo sumnjivo jer NEMA ŠANSE da ne voziš ovuda jer ako si od svoje 10e godine u virg.beach (došao iz NYC-sto mi je bilo jos gore cuti jer svi koji dodju, vecina, bjeze in nyc zbog necega, ili ih trazi netko ili kao stay out of trouble) i onda sam se malo počela bojati jer nisam znala koje su mu namjere, da li nešto mi želi naudit, jer sam vidjela da jekome pisao na mob cijelo vrijeme, ili samo želi biti ča od posla na što duže može, uglavnom, bilo me već strah i noge mi se odsjekle, a onda sam se skulirala i mislim si ako nešto proba samo ću ga u jaja udarit i pobjeć iz auta, i onda sam izvadila navigaciju koju sam imala u torbi od dana ranije jer nam je Branka posudila, i upalim ja to čudo, i vidim da smo 12 MILJA udaljeni od oceanfronta, a već me peljao dosta okolo naokolo, i aj mu kažem da za posla sata moram biti na poslu ( a trebala sam za nekih 3 sata biti ali što on zna) i onda mi je rekoa da se ne brinem da ću stići i takoništa, otkako sam ja upalila navigaciju tako je on išao premo oceanfrontu, a šef ga je nazvao već 2 puta otkako sam ja bila u autu i ovaj mu je rekao da je trafika puno pa da neće još doći tako nešto... i ugla.kod nas tamo preko puta je bio dućan 7/11 i rekkla sam mu da me tamo pusti, da moram nešto ići kupiti, pa sam unutra samo pričekala da on ode, i onda sam išla doma.. i nakon sat vremena me njegov šef zove na mobitel (imaju oni moju adresu u kompu ali nemaju broj sobe) da da li je sve bilo ok s vožnjom i kažem ja da je, ali da me lik vozikao okolo sat i 10, a treba najviše 15 min do moje kuće ali da sam živa i zdrava došla doma, i ovaj mi kaže da je on tek sada došao na posoa, znači nakon 2 sata i 10 min se on vratio na posao... ma mogoa je mene pustit doma , a on nek se vozika okolo koliko god zeli... eto, malo stresno, ali sve je ok zavrsilo....
