On voli strip junake...JAKE!!!
Noć prije toga dana nisam mogao da spavam od uzbuđenja. Na kiosk je izlazio
nastavak mog omiljenog strip junaka. Zadnji u nizu serije od 3 nastavka.
Nisam siguran koliko je bilo sati kad sam taj dan dočekao starog da dođe
kući sa posla i da mi nekoliko dinara za strip. Odjurio sam do kioska koji
je bio oko 100 metara od moje kuće. Sirenu iz vatrogasnog doma ne pamtim
baš. Žena na kiosku je žurno kupila novine sa pulta i plakala. Nije me puno
jebalo šta se događa. Želio sam svoj strip. Pozdravio sam i zamolio je da mi
proda strip. Poznavala me.
-Jooooj Roberte sinko! Ajde, ajde brzo, ali pazi da te neko nevidi. - reče i
pruži mi strip, a ja njoj novac.
Odmaknio sam se nekoliko metara od kioska i počeo da čitam. Nisam mogao
izdržati do kuće. Nabacio sam osmjeh na lice kao kuća velik, moj idol se
oslobodio sa stupa za mučenje. Odjednom me zamračila neka sjena. Podigao sam
glavu i vidio druga milicajca kako stoji ispred mene. Auto mu je bio
parkiran na cesti i još je radio. PRAAASSSSS!!!!! Odvalio mi je šamar, tako
jak, da sam se zateturo u desnu stranu i skoro pao. Kroz zujanje u ušima, i
bol u uhu sam čuo kako vrišti:
-Šta se smiješ koju pičku materinu? Jel ti znaš ko je umro? Marš kući mater
ti jebem!!!!-vrišto je.
Počeo sam da trčim kući vijugajući lijevo desno. Dobrano sam bio ošamućen od
udarca. Strip mi je ispo iz ruke na mjestu di me je milicajac ošamario.
Nakon pola sata sam odlučio da ga pronađem. Vratio sam se u blizinu kioska,
ali stripa nije bilo.
Toga sam dana doista bio tužan i plako. Ne zbog Tita! Žalio sam za svojim
stripom.
|