Republika Vinkovci

Pisac kaže da ovaj tekst nije fikcija tj. ja. Vi prosudite sami:



Žene i alkohol

Idu zajedno i nikako ih nema smisla razdvajati. Svaka od njih sama ponaosob
ima efekat od 70%. Uzimajući ih zajedno, allegro moderato, postižemo
supernovu. Jednom prilikom dok sam bio mlad, karo sam nešto. Kao! Bili smo
kod nje doma, pogledali neki film, a onda sam ga provozo. Sebe i nju. Oboje.
Drugom prilikom smo bili kod nje, slušali mjuzu i pili alkohol, a onda sam
jebo. Jebo nju, pa nju, pa nju i na kraju sebe sa njom. E, to je bilo već
nešto više od onog prvog. Nešto, puno više. Bio sam zbunjen. Dok sam išao
kući stalno sam se pitao: hoću li od sada morati svaki put da se napijem da
ovako jebem? Nešto mi tu nije štimalo. To je bila sredina 80-ih ili neko
rano vrijeme kasnih, istih godina. Odrastao sam pola dana na Mc Hammeru, a
pola noći na Clashu, Deep Purplu, Haustorovom Boleru i Pozivu u ponoć sa
Jack Killian-om. Vikendom na Italo glazbi. Bio sam svestran i nije me se baš
moglo lako zajebat, a i fuko sam par puta do tada pa sam od prilike znao
kako se to doživljava i proživljava.

Odmah sam posumnjao da nešto nije u redu sa ovim što se zbilo večeras.

Odlučio sam da je nakon nekoliko dana pozovem sebi i pijemo moju cugu.
Ustvari, cugu mog starog. Starci su mi bili na nekom putovanju. Ni onda
nisam znao di su to točno bili, a kamoli sada, tj. danas.

Nije mi bila cura i nisam joj bio dečko. Jednostavno smo se jebali i to je
to. Bez previše emocija. Došla je i ja sam nasuo čaše Skenderbegom. Jebote,
kako mi je bio odvratan, nikad to neću zaboravit. Al ja sam pa
gutam i pravim se kao da mi je stopedeseti u životu. Nakon treće čašice,
predloži mi da ugasim svijetlo i da opalimo koji sentišnjak. Ajd ko ga jebe.
Drmaj se lijevo, drmaj se desno, a onda se zagarantirano jebe. To je za mene
sentiš. Bio i osto. Pizdili smo tako priljubljeni neko vrijeme po sobi i ona
predloži da promijeni glazbu.U sobi je polu-mrak. Ode do kazića i nešto
promrlja po svojoj jakni, pa promijeni kazetu. Preciznije, okrene istu samo
na drugu stranu. Na drugoj strani kromovke je bio snimljen srpski bend
Alisa. Donese nam cugu i objesi se na mene sa čašom u ruci. Pijemo i
plešemo. Popivši cugu upalim malu noćnu lampu i zavalim se sa njom na
krevet. Ona je bila na krevetu, a ja na njoj.

Klinci zavezali psa za banderu da crkne... jebe li ga jebe Alisa iz
kazića.

Opet me uhvatila neka luda furka i za pola sata sam se pretvorio u
Spermatora. Divljo sam i bušio na njoj sve što je bilo mekše od mog kurca, a
teško da je bilo nešto osim možda njene lubanje. Kasno nakon svega, umoran
i napaljen, usto sam da si naspem vode. Dehidriro sam. Uzeo sam svoju čašu i
otišao u kupatilo. Pod jasnim svijetlom od 80 svijeća, vidio sam u svojoj
čaši talog nečega kao što bude u tek kupljenoj čaši. Neki pijesak ili tako
nešto. Nije ga baš bilo puno, ali dovoljno da vidim da ga još ima. Nasuo sam
vode i popio na ex skupa sa tim pjeskom. Bolio me kurac šta je bio. Šta god
da je bilo, bilo je dobro. Ona je ležala i žmirila. Gotovo je već bila u snu
kad sam upalio svijetlo u sobi da se razbudi. Imao sam nekih pitanja za nju
i nisam imao namjeru da ih odgađam. Bila je ljuta jer joj je smetala
svijetlost. Htjela je tamu. OK! Dao sam joj tamu i pitanje:

Šta je bilo u čaši?

Bome si brzo skužio. Nemoj se sekirati. Nisi popio ništa što bi te moglo
ubit. Barem ne u toj količini. - smijuljila se kao da se ništa nije
dogodilo.

Pa koji je tebi kurac da mi sipaš govna u cugu i voajerišeš posljedice?

Ma nisam ti stavila ništa štetno. Ako se vratiš u krevet, obećajem ti da ću
ti sutra pokazati šta je i sve objasnit. Može?

Vratio sam se u krevet.

Može!

Otišla je kući oko pet. Sama i pješice.

To jutro dok se vračala kući od mene, udario ju je auto na pješačkom
prelazu.

To je bio zadnji put da sam je vidio. Nikad nisam saznao šta sam pio.

Na sahrani su svi plakali. Ja nisam. Nisam ni bio.

Sahrane su za mrtve. Tih sam se godina osjećao prilično živo.