Republika Vinkovci

Bilo je to dok sam još bijo negdi, a sad, slagaću- 3. il 4. oslovne .Rok je unas još bijo u pećini, tako da su glavni bili imterpretatori zabavne i narodne muzike. Ma kaki rok, to se nije smilo ni spominjat, osim kad ideš odslužit vojni rok. Brijo sam, sad će se neki smijat: na Krcuna Škindrljčanina , Radmilu Karaklajić, Štefeka, Ansabl Vlado, Nikolu Karovića, Tončija Kljakovića, Orkestar Ace Trendefilovića… Kad smo kod Trendefilovića, imali smo i mi svog Acu : Đigunovića koi je imo flizuru preklapaču ijako nije bijo ćelav. Dođem ja tako u Sport di je jedino bilo ploča i gledam singlice: nova od Safeta Isovića « Ašik biber kalajišem nano » , nova od Ive Robića: « Aufiderzen majn bruder» , onda nova od Čkalje , sa forama i 1 pjesmom: «Čkalja i Raka se žene», stara od 4 Em : « Bojate Bane Buski», nova od Drage Diklića»Helo, kaj si danas delo?» i sad da ne nabrajam.


/POTPIS NA PLOČI KOJI JE GOVNAR SMRTI DOBIJO OD ACE/

« Čika Mile, jev imate novu od Ace Đigunovića?»-upitam ja s govornom manom jer sam tad mjenjo zube.
-«Ima evo još jedna: « Divojka mi učkur opeglala», prodaje se ko luda!»
Platijo sam i dok mi je čika Mile umato ploču u Zvjezdin pakpapir za umatanje, u prostorije Sporta stupi glavom i bradom On.
-«Mile, jel ima šta odmene»?
-«Nema, Aca Đigunoviće!»
-«Kako nema, jebemu kaladont( u ono vrijeme je bilo frajerski sovat kaladont), pa izašla mi je nova ploča!»
-«Žavo mi je , Aca, ovaj mali je kupijo zadnju.»
Dok se on okrenijo, ja se već odšuljo do izlaza i iskrado se van.
-«Stoj!»
Nisam se obaziro, već sam uvatijo avijatiku Lenjinovom lupajući nogama u guzicu sve prama Nuštru. Nisam se usudijo okrenit da vidim jel me prate, već sam se zaustavijo kraj jednog fijakera i pogledo u letrovizor. Bili su mi za petama- Aca Đigunović, Mile trgovac i čika Bata iz prodavaonice cipela Borovo, prekoputa Sporta, malo ukoso, koji im se pridružijo jer je bijo peder i volijo je gledat muškarcima u guzicu dok trče, to mu je bijo fetiš . Diktirali su tenpom i prjetila je opasnost da me stignu . Kod pijace sam već bijo rika. Tu ugledam prjevozno srectvo Paje sodara- motorić s platončićom na kojemu su bili poredani sifoni, lijevo pune boce, a desno prazne. Pošto sam bijo u kondiciji i ostavijo ovu trojicu dosta iza sebe, odlučim se malo okrjepit Pajinom sodom, dok je Pajo vršijo isporuku u kući pred čijom kapijom od dvorišta od kuće u koju je ušo se zaustavijo, pa sam se okrjepijo sodom. Sad sam bijo još brži,pogotovu jer sam skinijo majicu i patkošulju zbog ajer dinamike, davši petama vjetra.Trčo sam ko lud. Iznenada me neka ruka ščepa za kragnu i podigne iznad tla tako da više nisam imo oslonac na tle. Krajičkom oka sam ugledo Acu, a Mile mu je pomago. Uzeli su vozilo sodara Paje, povadili sifone i stigli me, čika Bata je vozijo kako bi jim gledo u guzice dok se truckaju u platončiću, dok su njih dvojica stajali u platončiću.
-« Sad sam odsviro svoje( tako se onda koristijo izraz za «najebo sam» ).» pomislijo sam dok su me spuštali na tle . Aca mi je oduzejo singlicu, podero papir, izvadijo flomaster (kojih je tada za kupit bilo samo u Njemačkoj) i stisnuvši oči me pogledo, napamet se potpisavši na omot ploče.
«Na! I da se više nije dogodilo da kupiš moju ploču , a da ti se ja ne potpišem na ploču odmene. A tebi Mile je isto ovo samo opomena da ne prodaješ ploče odmene dok mene nema u Sportu. Znaš dobro kad stiže šinobus iz Slakovci».
-«Neće se to više ponovit, druže Aca !»
Svi se slatko nasmijašmo.