oštrica
subota, 20.09.2014.
lajk
Moderna vremena donose i moderne probleme.Ne možemo više zamisliti život bez interneta.TV skoro da više i ne gledam.U kinu sam bio,zadnji puta,prije dvadeset i kusur godina.Danas nas portali kulturno uzdižu i spuštaju,informiraju i dezinformiraju.Društvene mreže nas spašavaju od usamljenosti,i mic po mic,sve smo više u virtuali.Real life će nam još malo služiti tek toliko da skočimo do bankomata,do dućana..napapamo se i brzo nazad u virtualu..tam se živi...facebook...ako nemaš profil na fejsu,ne postojiš.Pitaš se..a ko će radit!?...pa tata i mama.
U virtuali možeš biti tko god želiš,možeš se izgraditi na novo..ako već nisi uspio u stvarnom životu,sa par klikova postaneš..netko.Novo rođenje,nova prilika,nova ovisnost.
Sve je podređeno lajkanju,jedino je važno like me...pretvaramo se u skupljače lajkova i lajkače.Nije bitan status,sadržaj statusa,bitno je tko kome lajka...lajkaju se,izlajkavaju,podlajkavaju,nadlajkavaju,uzlajkavaju,prelajkavaju...stvaraju savezništva i zajedništva..skupljač lajkova je uspješniji što ima više lajkača.Gleda se kome se lajka i strogo se pazi kome se ne lajka.Sklizak je to teren za kriterije,vrednote i vrednovanja.Sve za lajk..ponese nas to..važno je biti dio ekipe.jebo kriterije i zdrav razum.Kada jedna naša prpošna starleta prdne na fejsu,petsto lajkova zasmrdi u pet minuta.Kada moja fejs frendica stavi fotku kolačića koje je upravo ispekla mužiću,skupi tridesetak lajkova vrlo brzo..a ja mogu citirati najveće mudrace svijeta,i niš..ni lajk.Ispekao sam i ja,isto takve kolačiće,stavio slikicu da malo zamiriše..i opet niš.Izgleda da me neće u ekipu.Lijep nisam,mlad nisam,a ni pametan baš nešto,uspješan nisam,para nemam...pa kaj da radim!?..malo se durim.
Ako tako hodate kroz život,pa kaj se onda čudite da će vas čipirat...labilni,ne kritični,priklanjate se svakom novom trendu...pa oni perfidni samo čekaju takve trendi face,koriste ih,od njih stvaraju pijune u svojim igrama..
i pijuni ko pijani
nesvjesni i nabrijani
na slici čista lica
u glavi,pameti ni klica
..odrađuju tako,prljavi posao za one koji vuku konce..
Ma ljekovit je taj lajk,za mnoge dijagnoze,diže iz mrtvih..lajk za malodušje,lajk za nesigurnost,lajk za depresiju...lajk na kraju lošeg dana za bolji san,lajk za ispraznu rečenicu,u kojoj smisao tražiš povećalom,lajk za lošu šminku i dobre štikle,lajk za sexy guzu,lajk za slinjenje nad sexy guzom,lajk za svaki nasrtaj na slabijeg.
Tražim li ja ovdje lajk? Pa tražim,ali neću se prodati za lajk.želim zadržati dostojanstvo.Želim se sviđati.Tko kaže da mu nije stalo do pohvale,i priznanja..sere...kako onda takvom uopće išta vjerovati.Svi mi želimo biti voljeni,priznati,i malo potapšani po ramenu.Važnije mi je ipak,biti iskren i pošten prema samom sebi,kao i prema drugima.Trebam li onda promjeniti portal,trebam li tražiti drugi prostor gdje bih bolje prošao? Negdje bih sigurno bolje prošao..ali možda bih opet bio nezadovoljan,jer drugi prolaze još bolje..hm..mislim da ipak trebam promjeniti neke postavke u svojoj glavi,tako ću biti najzadovoljniji...iskreno i pošteno prema sebi...pa kom se svidi kome ne.Želim se sviđati,ali odlučio sam da neću podilaziti..nisam populista,jebi ga.Pa nisam tolko glup,da se nebi znao,nekome malo prišmajhlati,malo titrat jaja,nabacit koji smješkić prema objektu koji obrađujem.I ja sam kao i svi mi,imao takvih pokušaja,ali uvijek sam se osjećao glupo..i vrlo brzo odustajao od toga..ipak,nisam ja taj tip...varam onog kojem se upucavam,a najviše varam samog sebe..jadno.Svaki takav pokušaj,brzo,brzo,sam odustajao..ipak,za to treba želudac.
Ali,onda si usamljen,sam,nigdje nikog,izoliraš se,a ipak bi ponekad s nekim popio kavicu i pročavrljao..kak god okreneš,ne valja..treba izabrati kojim putem.Ako želiš kvantitetu,moraš podilaziti,moraš populistički pristupiti onima od kojih želiš izmamiti lajk,nema druge..moraš se namjestiti na onaj naćin kako se to večini sviđa,ili im se nećeš svidjeti.Ako biraš kvalitetu,budi kakav jesi,bez glumatanja i namještenih osmjeha.Bolje je imati jednu osobu koja te razumije,nego stotinu onih koji ti plješču,a ne poznaju te...samo misle da te poznaju.To je moj izbor.
Napisana riječ traži reakciju,povratnu informaciju,ako izostane i najmanji podsmjeh,umire,i mi umiremo..jer naša riječ,to smo mi.Znaju to zločesti..dobro su izvještili ignoriranje.
Ako se bar malo ne nasloniš na trend,ako baš nikad ne potrčiš za ekipom..biti ćeš usamljen,ne shvaćen..ne razumiju te ljudi,čudan si im,zaziru od tebe,boje te se,miču se od tebe,ne bi se htjeli inficirati,u ekipi žele dobro kotirati,ekipa im je važna...probaj ih razumjeti,ne osuđuj...ne boj se stigme..ponesi svoj križ..što je teži,bit ćeš jači.
I tako ta mala fejs savezništva,postaju baloni od ega..drugačiji stavovi i drugačija misao,je nepoželjna igla.Nedaju da se probije drugačija misao kroz njihov ego.Zavlada jednoumlje,tajac zdravog razuma,toliko puta već viđeno,poznato od davnina.Valjda je to zakonitost ljudske vrste,to je u nama samima,takvi smo.Izniknu pojedinci,individualci,osvoje nas ljepotom,intelektom,dosljednošću,hrabrošću,principijelnošću,a onda se povežu sa sličnima,uvežu se,skupe..i opet počinje isti proces.Zatomljeni ego u dodiru sa drugim,istim takvim,kao da se množi,raste..i opet isto..nedaju da se probije drugačija misao kroz njihov ego.
Ali,i u kamenu nađe pukotinu planinski cvijet..daleko od centra,daleko od mjesta koja su važna.Tamo gdje neće biti viđen se rađa,daleko od svih utabanih staza,na kamenitim goletima,na vrletima planina,na strmim liticama.....sunce ga miluje..neubran miriše...i krasi ovaj svijet..
Taj mali ego fejs balončić,i nije tako loša stvar,malo povrijeđene taštine i nije loše,dapače..dobra škola za mladce,susret sa realnošću u virtuali.Fejs balončić je preslika našeg društva po cijeloj vertikali,od malih škvadrica iz kvarta,školskih razreda,malih firmica,velikih firmi,do samog vrha.A na vrhu su tek igrači,prakaljeni,profesionalni skupljači lajkova.Puno se tamo ulaže u skupljanje lajkova,imaju tamo na vrhu cijelu infrastrukturu za skupljanje lajkova.I što se više penjemo po vertikali,sve veću ulogu ima vrlo opipljiv i konkretan interes,u skupljanju lajkova..lovica,pozicije,sinekure,osobni vozači,hladovina u saboru,besplatna klopica,crveni tepisi,tajnice...gradiš vikendicu,a lopate vidio nisi.faca u kravati,jebe ti se..samo treba skupit dovoljno lajkova.A kad se još dočepaju i represivnog aparata..ajoj..al to je već neka druga priča.Imaju cijelu vojsku lajkača,državne službe,uprave razne,i svi oni koji sisaju sisu...e kad se tamo uhljebiš i čvrsto ukopaš...ma lajkaš stari kaj god ti vele,ne pitaš zašto..nema milosti.A intelektualni krugovi razni,akademski krugovi naši..ajme..probaj nešto reći,nekome obrazovanom,ti neobrazovani čovječe...apriori si glup,u startu sasječen.
Ma fejs je samo nevina dječija igra.
Lajkanje u biti i nije ništa novo,lajkale su naše bake i djedovi,lajkanje je u našim genima...i nije samo stvar zabave,zdrave pameti i kulture..često je stvar opstanka i golog preživljavanja.
Ali,znam ja da postoje i oni koji lajkaju po duši,siguran sam u to,ljudi koji su tihi,koji se ne vide,a povezani su nevidljivim nitima.Sigurno sam prošao kraj mnogo takvih,sigurno hodamo istim ulicama.Teško se takvi prepoznaju u masi,hodaju s oblačićem iznad glave,skrivaju pogled,ispituju srcem.Zajedničko im je da u svojim mislima kriju beskrajna prostranstva....e to je teren kojim bih se rado prošetao svojim riječima....
Digni pogled sestro!!
Da ti vidim svemir u očima....
