SPLIT

Da bismo vidjeli tko su u Splitu pravi “Gospodari prstenova”, ne treba otići u Međuzemlje ili poznavati Froda i njegove prijatelje. Dosta je otići do Hercegovačke ulice i upoznati vatrogasce Javne vatrogasne postrojbe grada Splita. Oni su pravi “Gospodari prstenova”. “Skinite mi veru s ruke, poludit ću.” Kad bi vam tako netko viknuo, pomislili biste da se želi pošto-poto rastaviti od svojeg životnog partnera(ice), ali taj uzvik splitske vatrogasce ne iznenađuje, čuju ga i do 15 puta godišnje. Naime, kada naši sugrađani ili sugrađanke imaju problema s vjenčanim, zaručničkim ili drugim prstenjem jer im oteknu prsti na rukama koje ti prsteni ukrašavaju, pomoć potraže kod vatrogasaca. Tako je u ponedjeljak, na Sveta tri kralja, k vatrogascima Javne vatrogasne postrojbe grada Splita došla mlađa Splićanka kojoj je otekao prst na kojemu je bio prsten. S obzirom na veliku bol i pritisak u prstu, prsten je odmah trebalo skinuti.

- Zna to biti jako neugodno. Prst otekne tako da se prsten uopće ne vidi. Prekine se cirkulacija, pa strašno boli. Prst je ovoj našoj sugrađanki otekao zbog nepoznatog razloga, pa smo, čim je došla, krenuli s postupkom skidanja - kazuje Joško Šustić, vatrogasac iz Splita, koji obavlja i tako delikatan zadatak. Prsti najčešće oteknu od alergije, udarca ili nekavog oboljenja. I zaista, postupak skidanja prstena s prsta nije nimalo lagan. Treba za to imati dobre živce, a što je još važnije, treba imati i mirnu ruku.
- Prvo između prsta i prstena moramo staviti tanki komadić čelika, “latu”, kako bismo zaštitili prst, da ga kojim slučajem ne bismo prerezali. Kada smo postavili “latu”, što zna biti jako bolno jer zbog oteknuća prsta često između prsta i prstena nema ni milimetra prostora, počinjemo kidati prsten malom brusilicom - kazuje vatrogasac Roko Maletić.

Da bi se čelična zaštita mogla ugurati između prsta i prstena, potrebno je, vrlo često, namazati taj dio prsta sapunom. - Ima hrabrijih i manje hrabrih “pacijenata”. Tako neki gledaju dok im režemo prsten, a neki okrenu glavu jer se prestraše. Dok ovom malenom brusilicom pilimo prsten, moramo stalno prst i prsten polijevati vodom da ne bismo opekli “pacijenta” jer se brusilica jako ugrije. Većina sugrađana kojima treba pomoć prije negoli dođe k nama ide na Hitnu, pa ih oni pošalju nama jer kod njih nema ovakvih brusilica - kazuje Joško Šustić. Meštri od skidanja prstenja nisu nikada nikoga porezali.

- Prije je bilo kudikamo teže piliti prstenje jer smo to radili velikom brusilicom, pa smo morali biti dodatno oprezni - kazuje Roko Maletić. Za kraj su naši sugovornici spomenuli i slučaj kada je jednog mladića ugrizao pas za ruku, pa mu je prst na kojemu je bio prsten otekao. Strašno ga je boljelo i smetalo mu. Prst je već bio skoro poplavio, pa je hitno prsten trebalo prepiliti. Operacija je uspješno obavljena - zaključio je Joško Šustić. No, Splićani i Splićanke ne dolaze samo zbog prstenja. Znaju oni doći i zbog raznih drugih stvari, pa i zbog policijskih lisičina. Bile su dvije cure koje su jednom u noći došle zbog lisičina jer ih nisu mogle skinuti s ruku. Onda smo prepilili te lisičine i “pustili ih na slobodu”. Ali znamo mi otvarat i policiji lisičine. Naime, ponekad im znaju “zaštekati” njihove službene lisičine koje stave osumnjičenicima pa onda pozivaju nas da im prepilimo lisičine. A otvaramo i ćelije jer zatvorenici svašta guraju u brave, pa ih nitko osim nas vatrogasaca ne može otvoriti - kazuje Mladen, dežurni u operativnom vatrogasnom dežurstvu.….slobodna dalmacija