Vasilisa Premudra

utorak, 31.07.2007.

Cetvrto Kampiranje

Mystic KOA Campground, Connecticut. Tribalo je bit nesto blizu mistika jer je pero tamo mora ic u subotu ujutro na neki sastanak. Vikend 27-29.7. Zvali smo i anjinu marinu da ide s nama, ali mama je ipak nije pustila (ne bi ni ja anju). To je jedino sta je anja bila pozelila za rodjendan (30.7.), da marina dodje s nama na kampiranje. Bila je razocarana, ali se utjesila kad smo smislili kompromis, da marina dodje i ostane prespavat u ponediljak posli kampiranja (tocno na rodjendan!)
Dakle, spakovali smo sve dan prije, tako da u petak mozemo sta ranije krenit. Sili smo u auto, vezali se, viknili 'a sad IDEMO'! (prastara baza jos s ciova...), kad na satu u autu pise 12:00. Koja lipa, okrugla ura za krenit, taman se mestral dize, bice veselo. I bilo je veselo, kolona ko u prici, vruce, zatvori prozore, raspali ladjenje, vadi knjige, filmove, pjesme, posalice, strpljenje, dobru volju, mijeh za smijeh, ovo ce potrajat. Nakon jedno dobre 4 ure smo najzad stigli, digli na brzinu sator, razbacali unutra vrice i trc na bazen!

Ala gusta, kupanjac u predvecerje, nakon vruceg dana i sidenja u autu, a bazen super, lipo duboko na onoj polovini di se niko ne kupa, svi se nabili tamo di je plice, a nema male dicice, ona su u susjednom, skroz plitkom bazencicu. Voda nije ledena, taman je lipo da se jarnes i ne vatas se za srce, mozes se kupat satima i lipo ti, ne smrznes se nakon po ure. I nije osjecaj ni prljav ni kloriran ni nista ruzno, sve super lipo gust. Tu smo se istocali i jedva nekako skrojli komplicirani plan za sutrasnji dan: dorucak, kupanje, rucak, kupanje, vecera, spavanje. Vratili se nazad, vec pada noc, u setnji snimili da spremaju kino na livadici, bas dobra baza, uzmes vricu ili onu sklopivu stolicu i posadis se na travu, tamo stoje kokice i napuvano bijelo platno, pustice neki 'family movie', oce rec za velike i male. Proletilo nam je kroz glavu, bilo bi lipo, ali mokra kosa, livadica, vjetric, noc, opet tv a gledale su u autu, fala lipa, drugi put, ajmo se mi grijat kraj vatrice. Tamo je pero izvodija mesne carolije, ispalo je super, a i bili smo bas gladni.

Skupljali mu drvca, setali s lampadinom po mrcini, anja mu drzala svicu kad je tribalo, najili se, gledali malo u vatricu, pricali gluposti, on plasija dicu s lampadinom u faci, zakocili dobro, u neka doba ja vidim vanja mi vene lagano, koja je ura, kad ono 11, uf, kud prije, brzo spavat. Spakovali dicu, sidili jos malo, tesko odlipit od buljenja u vatru, totalna hipnoza. Pocela kisica, stavili sve stvari ispod gaziba, zaspali ka bebe, sator je polozija test.

U subotu ujutro se suljali da ne probudimo dicu i popili kavu, on otisa, ja s njima odradila po planu: dorucak, kupanje, doruckorucak, kupanje. Prosetali smo posli rucka kupit led za frizider, kupili usput ocalca za bazen, to im je bila velika zelja, aj dobro. I uspila sam ih jednom izvuc iz bazena da malo predahnu, tu smo otisli na skakaonicu odma do bazena, skocili par puta i nazad, oce nastavit di su stale. Onda je dosa pero, bucnija se s nama, aj napravi nam ruckoveceru, mrtve smo. Posli smo bile preumorne za vecernje kupanje, dosta je bilo kupanja za danas.

Napravili djir po kampu, lagano nazad, umorne smo, jedva se vucemo. Vanja me dobro izmorila na bazenu danas, prvo sam bila konj, ona me drzi za kosu i jase djiha-djiha, pa smo ronile sirenine ogrlice s dna mora i tako 1oo puta izroni-zaroni i vezi joj kao lipu ogrlicu, jaooo sta je lipaaaa, pa vodeni valcer, ona je pepeljuga, ja sam princ, mi plesemo u bazenu, ja pjevusim, ona izvodi piruete, ja je dizem, ljudi se bacaju od smija naokolo. Ah, jedva cekam lec. Dicu smo spakovali odma posli kruva i mlika za veceru, nisu ni takle kusin (na vrici se spava bez kusina) i vec su spavale. Ja jos malo sila s perom uz vatricu, onda i mene oborilo.

Nedilja, sve se rano digli i navalili pakovat, triba sve sredit da se mozemo na miru buckat do 2 ure kad se triba odjavit. Plan je uspija, kad dosli tamo cili poletni a ono bazen zatvoren, oprostite, otvorice ponovo u 2 ure. Pa sta ces mi u 2 ure!! Da oprostite! Zamahnila sam rukom u smjeru one kancelarije-portice, a iz usta mi prekrizene kosti, lobanje, bombe, munje i gromovi izlaze. Jedva smo se nekako utjesili od razocarenja, skakali na velikom balunu-jastuku-skakaonici za djecu i roditelje, tusirali se svaki cas, tus je odma na metar od bazena i tih sadrzaja.

Vanja vozila neku vozilicu za kojom tiho cezne od prvog dana, igrali golf, i to joj je bila velika zelja. Skakanje je nije bas odusevilo, pripala se kad je odletila u zrak. Tu smo se utjesno zabavili i ajmo po slaju i lagano krenit. Vrice su se susile na suncu, utrpali i njih i baj-baj. U autu anja zaspala, vanja utihnila, ubilo ih sunce i aktivnosti najranije. Stali na picu u nianticu, tamo di smo zadnji put gledali paradu i anja skupljala bombone po cesti. Nismo ni doruckovali kako triba koja je zurba bila otic na bazen! U nianticu lipa pica, vanjine drage mesne okruglice, svak vec zna sta ce. Najili se, ajmo dalje. Po putu nas uvatila kisa, malo mi je pala glava, pero se junacki borija, stigli smo u jednom komadu.

Odma su pocele rodjendanske price, planovi, zovi marinu, sta cemo, sta mama kaze, kaze moze doc prespavat. Dobar sistem, moze li na kampiranje s nama, ne moze, a moze li prespavat u nas doma? Upalilo je, i evo sinoc je marina spavala u nas, posli vecere je bija sladoled naopako u funkciji torte, ispalo je super sve skupa. Odoh vidit sta rade, u 3 ure ce marinu tata pokupit. S mamom sam se jucer druzila kad je dovela marinu, teta jelena je super, bas mi se svidja. Prva faca sta sam je upoznala po kvartu a da mi pari ok. Eno jasu konje na kompjutor, nasle se veterinarke.

- 17:17 - Komentari (6) - Isprintaj - #

petak, 27.07.2007.

Tu smo ovi vikend:

Cetvrto kampiranje

- 17:24 - Komentari (4) - Isprintaj - #

srijeda, 25.07.2007.

Trece kampiranje

Water's Edge Campground, Lebanon, Connecticut. Vikend 20-22.7. Trece kampiranje
Idealno, 2 ipo ure od NY, realno je ispalo 3 ure radi povremenih zastoja po putu. Nista cudno, petak, svi negdi bizu. Aj nista strasno, stigli smo prije nego sta smo ispalili na zivce. Anja je imala jedan napadaj da joj je tisno, pero je onda sta na neki parking i reka joj neka trce 10 krugova oko auta. Trcala je i umirala od smija, i mi smo se cerekali. Posli je bila ok, izbacila neurozu. U neka doba smo sisli s autoputa i krenili cestom kroz veliku sumu, super sumsko zelenilo ka i uvik po konektikatu, nema 'svampova' ka u nju djersiju, oce rec nema po putu bocato-mocvarastih pejsaza. Dosta smo tako sumarili, opet nas je spasila spravica-negubilica i uto stigosmo, "Arriving at Your Destination" - kaze nama ona teta sta prica iz spravice, a mi svi za njom istim robot-glasom uglas ponavljamo (ne znam zasto, tako svaki put). Odma smo udrili u kucicu-recepciju, aj dobro je, ne triba je trazit di je. Tamo nam dali trake za oko ruke, kaze ne smite ih skidat do kraja kampiranja. Dalo nam karticu za dignit rampu ako cemo izlazit iz kampa, neke puste papirusine s propisima u (s)vezi ovoga i onoga, smeca i kucnog reda, i isprasilo nas vanka iz kucice. Ostali smo zbunjeni, kakvi je ovo biznis-kamp, ovo jos nismo vidili, obicno u nekoj prasnjavoj maloj kucici side dva usporena zabradatila ostarila hipika ili njihovi mrzovoljni unuci koji te jedva pogledaju i ne govore ako bas ne moraju. Pitala ja di je ekipina kolibica, kad ono na drugi kraj kampa (to se sicam kad sam rezervirala da nije bila kolibica nego u sumici, a ja sam tila da nas stavi uz jezero kraj plazice). Pokazala mi ona na mapi kampa di smo i kaze sve je puno, taknuto-maknuto, os-nes, sta je-tu je.
Aj dobro, odosmo mi vidit di smo, na sta to lici. Voznja kroz kamp, nasli smo jezero, travica, i mi na travicu. Bas bezveze izgleda, rano popodne, sunce tuce, ala bice ovde uz jezero komarci, ala di nas je sutnila, kakvo ti je ovo misto dala, bla-bla, ide ronjanje na gladno. Smjestili se mi, digli sator, napravija pero mesiste i salatu, sili jist za nas mali stolic, stavili ga kraj auta u lad, stol se ljulja po korjenju ispod stabla. Sve nekako u grintavom motu ide dalje, dok se nismo najili i sunce malo zapalo. Odjednom se slika okrenila u glavi, ala lipote, vidi ovo jezero, vidi lipe trave, a vidi mala plazica odma na pisomet od nas, pa ovo je divota, raj na zemlji. Zanimljivo kako se filmovi ucas promine, od musavog grintanja presli smo u fazu ekstaticnog odusevljenja.

Kraj jezera zivi dida mraz na ljetovanju, on i pas se igraju, pas pliva do po jezera donit dida mrazu nazad neku nepotonljivu pasobacalicu, nase dvi pasoljubice cile odusevljenje promatraju to pasje igraliste. Isprid dida mrazove kucice raste prekrasno cvice, a kraj njega 4 velika solarna kolektora radi kojih se dida mraz moze razbacivat i nocnim lampicama razbacanim medju cviticima, tako kad nocu setas do zahoda lipo ti nesto lagano svjetluca u cvicu kraj puta. Na plazici lipi pjesak, plicak, ribice plivaju. Jezero veliko, bice gust otplivat daleko. Ja sam malo laskala sa slikavanjem, zakljucila sam da mi previse vrimena ide na pregledavanje i brisanje mnostva slika pa da je bolje smirit porive. Ali jezero u zalaz sunca je bilo prekrasno.

Napravili smo djir po kampu, povirili kolibicu u sumi predvidjenu za ekipu koja tek stize, nismo bili bas odusevljeni, previse su gusto nagurane kolibice i prikolice u sumi - tu smo se uvjerili da uopce nismo dobili losu lokaciju za sator, dapace, dobili smo najlipse misto u cilome kampu! Ah, kad se sjetim onih mrzovoljnih lica nakon prvog dojma... Onda smo obisli fun-fun klub (asocijacija na jedan takav na palmizani, svi slicni se meni u glavi isto zovu) s masinama-zezalicama, bilijarom i stolom s kao-lego-kockicama, vratili se nazad, javili se marijana i miha da su stigli. Nakon djira do kolibice dosli do nas, tu je palo druzenje i vecerica oko vatrice u mrkloj mracini, kao u sumici na proslom kampiranju. Jedina bitna razlika - dignes glavu, a ono nema sume nego lipo gori vidis crno nebo osuto svjetlucavim zvizdicama, za ne virovat, ne sicam se kad sam ih gustala gledat zadnji put. I nismo morali sidit u gazibu, uopce nije bilo komaraca. Jel to zato sto je bilo prohladno ili zbog vatre, ne znam, u svakom slucaju to je bilo ugodno iznenadjenje. Uto je pocelo smrzavanje, navlacenje slojeva, oblacenje bicava i patika i na kraju pokrivanje sugamanima (sricom ih jos nismo smocili). Dicu su isla u sator spavat, udunile su cim su polegle u horizontalu, bila sam skroz iznenadjena, nije bilo ni glasa, ni pisi mi se, ni ja bi vodice, nista, muk. Gust! Jos se malo izdruzili i ajmo svi nanat, kasna je ura. M&M u kolibicu, mi kraj dice u vrice, vidimo se ujutro.

Subota ujutro, M&M dosli, svi metiljamo, gust razbudjivat se sideci za stolom na travici uz jezero! Posli otisli povirit bazen, ubrali smo ga bili kraj kucice-porte od kampa, ali nismo povirili na sta lici. Vanje je pomazila rakuna, zastitni znak kampa, anja se odusevila bazenom, ajmo, ajmo, ajmo, ocemo, ali malo posli, sad je jos rano, neka malo ugrije sunce. Aj dooobro.... rece sva tuzna i vratimo se nazad. Ali isto nije bilo lose ni kupanje u jezeru, sta u duboko isprid satora, sta u plitko u plicaku kraj dida mrazove kucice. Miha je bio zaduzen za vatricu, u medjuvremenu je s njima otpliva do pola jezera. Ja otisla s njima do plazice, onda se opet bucnili u duboko isprid satora. Uto su dosli i visnja i zoran i rucak bija gotov. Napapali se i na bazen, sad je vec i sunce dobro zapeklo. Visnja isla s nama, oni se bucnili, ja slikavala, nesto mi se bilo ladno jarnit. Onda kad sam se najzad odvazila, nisam izasla vise. Super, zezancija s dicom, buckanje, skroz je bilo lipo, sva sam se smezurala i pocela cvokotat, dici usta modra, ajmo ca vanka. I sta dalje - buc u jezero. I tako malo buc ovde, malo onde, uglavnom cili dan smo se buckali. Predvecer visnja i marijana kazu ajmo dico, ubrale su di se iznajmljuju brodici na pedaline, odose. Pero potrca za njima, oce i on. Ja se okupala na miru, zaplivala kako triba, gust. Zoran i miha cuvaju vatricu, prave razne delicije. Glavni zgoditak su bili 'srimpovi', oliti ga repici od skampa umotani u slaninu i nabodeni na stapic ka raznjici. Nije zvucalo tako primamljivo kako je ispalo na kraju kad probas!
Navecer opet svi u mracini oko vatrice, druzenje, blebetanje, vincina, smij, ajmo lec. Sugamani su bili mokri pa smo se pripremili i kupili neke super jeftine deke u radnjici od kucice-recepcije i lipo se okomotali. Dica su opet u po veceri popadala bez rici, ubilo ih kupanje, nije ni cudo.

Nedilja ujutro, ja se probudila u cik zore, cujem neke cudne zvukove. Provirim nosom iz satora, kad vidim - patke setaju naokolo. Odsuljam se do auta po aparat, odo za patkama. Cule su me, otplivale, ja za njima (ne kroz vodu). To je bija gust, ali posli vise nisam mogla zaspat pa sam cili dan bila skuvana. Diga se i pero, popili kavu u miru i tisini. Pocela se i dica dizat, lagano razbudjivanje, vrime mrvu svjeze, sunce je ujutro na drugoj strani jezera. Pero ulovio minijaturnu zabicu, dica ispalia, dozivljaj, drze je njezno da je ne zgnjece, cim otvore prste za povirit je ona utece, ponovo je vataju.

Doruckovali, opet bazen, izgustali se, zguzvali, pomodrili, triba se ic pakovat, do 3 ure se triba odjavit. Pala je 'poslijednja vecera', vatrica je dobro radila, necemo gladni putovat. Ajmo dico jos jedan kupanjac u jezeru i upadajte u auto! Po putu nisam odolila lipim oblacima, aparat je skoljca, ali bilo je umjereno, zadovoljna sam sobom. Nije lako stat kad zalipis, teska kriza! Grizla sam nokte i drzala livom desnu ruku(desna skljoca), borila sam se junacki i pobjedila. Evo pisem ovo a nije proslo 15 dana, nema miljun slika za pregledat, lakse se dise, mozda i pometem kucu kako triba prije sljedeceg odlaska. Malo smo se navozali do doma, ali sricom dica su odgledala film i zaspala, nije bilo neuroze. Meni je padala glava (krive su patke!) ali nisam tila zaspat da mi pero ne ostane sam i pospan, to me prisjetilo nasih voznji do zagreba i slicnih zgoda, noc je, mi se blizimo kapetanovom stolu i zutoj lokvi ili tako nekako....
I tako je zavrsila i ova avantura. U ovaj isti kamp idemo opet u 8.misec, pitali smo na zaposlenoj porti jesmo li na istom mistu, kaze na susjednom, isto na travici uz jezero. Aj super!!

- 03:47 - Komentari (2) - Isprintaj - #

utorak, 24.07.2007.

Drugo kampiranje

Dakle, Riverdale Family Campsite, Clinton, Connecticut. Vikend 13-15.7. Dvi ure voznje od njujorka (sibam mala slova). Plan je bija, ka i uvik, krenit sta ranije. Ovaj put smo skoro i uspili, digli smo se u 9, u 11 smo vec sidili u autu spremni. A onda je pocelo. Prvo, ne znam sta je bilo, nesto smo valjda zaboravili. Pa se vanja morala popisat (naravno). Onda smo se sitili da smo ostavili za petak ujutro kupovinu anjinih baletnih potrepstina. Ta je butiga taman blizu za ic autom i predaleko za komotne ljude za ic na noge. Vlak ne ide do tamo, a busovi su mi tlaka, uvik ispadnu neka presjedanja, tako da vise ni ne gledam ima li bus do tamo kad tribam negdi ic. I dodjosmo do butige, nadjosmo je, na 10 minuti od kuce je, sve kao usput. Ali onda se pero sitija da je zaboravija rostilj. Ajte vi pogledajte sta triba kupit, ja cu se zaletit. Aj dobro. Rostilj je u basti, nije cudo da smo ga previdili kad se nismo spoticali o njega po kuci. (U nas se lako svega sitit kad ces zapet priko svega bar par puta dnevno, ne mozes zaboravit i da oces). I tako mi uronili u svijet baletnih krpica i slapica, skroz nam je bilo lipo. Provizitali sve, odabrali, isprobali, platili, pricekali peru i ponovo krenili.

Onda guzva po putu. Tacno smo uletili u onu uru kad svi mile u istom pravcu ka da se vracaju iz duca s kupanja. Aj dobro, i to smo odradili nekako, stigli. Spravica nas vodi, nema gubilista. Zelenilo buja na sve strane, kamp lip, nasa lokacija jos lipsa. U sumici kraj rjecice, lipa ladovina, a nigdi nikoga u blizini da nam cirka u pijat. Super, mocemo nocu pisat iza satora. Kolibica za ekipu je odma kraj nas, super. Sva iznenadjena, divim se sama sebi kako sam to lipo rezervirala, vec sam i zaboravila sta sam cinila prije par miseci.
Drugo kampiranje
Tu mi razapeli kucicu, i gazibo prvi put smontirali, nece nas vise nocu grickat sumske komarcine! Ja sam ispucala prve slije lipe rjecice, pero napravija rucak (nije se bezveze vraca po rostilj!), pojili, predahnili, uto stigli i marijana i miha. Cure cile sritne sta njihova drvena kucica-kolibica ima isprid verandicu sa klupicom-ljuljalicom, ima i lipi zahodic, tus, sve po propisu drveno i smisno. Tu malo dok dok smo se izljubili i dok su se okrenili di su dosli, ajmo nesto napravit za veceru (ono je bija rucak). Sidili u gazibu, smijali se, pili vincinu, bilo je super veselo. Ajmo lec, sutra je novi dan.

Sutra ujutro najranije sam se ispilila slikavat mirnu rjecicu, ujutro je voda ka zrcalo, cila suma se ogleda, prekrasno. Napravili djir po kampu, otisli do ljulja, povirili do jezera, jos je rano za buckanje. Idemo nazad, kad uto se i m&m ispilili, aj super, pijemo kaficu svi zajedno, metiljamo pospani. Dica u pidzamama vrludaju naokolo, vanja se cila smocila u rijeci. Presvukla sam je bezbroj puta taj dan, samo se mokra roba susila i nova iz borse izvlacila i opet osusena navlacila i tako ukrug. U neka doba su stigli i zoran i visnja, taman je i vrime za konkretno papanje, svi gladni, ajmo ca sta prigrist. Opet cakula-bakula, ha-ha, zivili, zezali se jos malo naokolo, posli odveli dicu na jezerce bucnit se, ostavili piromane da se igraju vatricom. Ima naime isprid kolibice lipo mjestasce vec namisteno za logorsku vatru, selimo se tamo za rucak. Dica gustala u jezeru, meni i peri nesto nije bija gust kad smo vidili da je voda kafenkaste boje. I zalo je kafenkasto, pa je to i logicno. Je da sve izgleda skroz cisto i uredno i bistro i sesno i ljudi se kupaju bez problema, ali mi nesto nismo navikli, sta cemo. Dica su vec prilagodljivija, nisu imala s tim nikakvih problema. Vanja stavi rukavice i niko joj ne triba, super. Mi sili na travicu, gledali ih (za svaki slucaj!), posli i visnja dosetala, lipo se druzili, kad su se dica iskupala isli nazad. Ide lagano vatrica, lipo papanje, kuhari su malo kljocnili u inkognito pozi s crnim ocalama. Kasnije jos jedna tura kupanjac do jezera, opet dica gustaju, dosli i visnja i zoran, bla-bla malo dok se njih dvi buckaju, onda opet nazad. Dica izvukla te baletne krpice sta smo kupili, pala je predstava na verandici. Popili smo brdo vincine i pojili tonu mesine, uto i noc dosla, smijali se do kasno. Nocna vatra, jos lipse, dici je to super dozivljaj. Vanja je zaspala na ljuljalici, anja se hrabro drzala do sitnih sati, bice bilo zanimljivo slusat nase gluposti. Npr. kako sam ja priznala kako u samoposluzi kuckam po lubenicama iako pojma nemam zasto triba kuckat. Na to pero komentira kako tek sad vidi da me ne poznaje i kako nikad ne bi reka da sam ja osoba koja bi u samposluzi kuckala po lubenicama. (A to sto ne znam uopce zasto treba kuckat nema veze!) Upis od smija.
U neka doba zavrsila i pjesma i ludavica, kad izvrnila se vanja s ljuljalice i ucinila bum! glavicom, rasplakala se i odosmo svi na spavanjac. Partibrejkerica je nastavila spavat bez problema, kucnili smo u glavicu, sve ok. Mi svi zahrkali ko jedan skupa s njom.

Nedilja ujutro, kava u ladu isprid kolibice, nas 6 velikih plus 2 malih, puna suma svita. Ja opet odradila napadaj slikavanja rjecice (slika rjecice se konstantno minja kako sunce putuje, cim trepnes sve je novo i drukcije - ej, ovo triba uslikat!) Zoran nam je napravija super hranjivi mesni dorucak, nema da omane spiza kad je slavonac u drustvu, sve nas je dalmatince udeblja u 3 dana. Doslo vrime za rastanak, vanja se rasplakala kad su zoran i visnja otisli, marijana je tjesila, onda i marijana otisla, mi sta smo ostali je tjesili. (Mi nismo otisli jer je ne bi ima ko tjesit). Pozurili smo pakovat da bi se dica uspila jos jednom okupat prije nego sto odemo, u tri ure se tribalo odjavit, aj super, stigle su se jos jednom lipo iskupat. Kupili slaju i u kostimima upadaj u auto i idemo. U neka doba su pozaspale, probudile se kad smo stigli isprid kuce. Stigli smo ucas, nije bilo guzve, milina. Kako to vec uvik biva, cili smo bili hepi sta nam je bilo lipo i istovremeno tuzni sta je zavrsilo. Aj ne kukaj, idemo u petak opet, ovde ce bit i bazen! Jeee, bazeeeen!!! Pocele su ovacije i trajale cilu sedmicu, niko vise nije kuka, nisu mogle docekat petak!

- 02:58 - Komentari (1) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 16.07.2007.

Evo nas opet!

Bili, vratili se. Bilo je super, sve ok, vrime lipo, kamp prekrasan, sator nam je bio odma kraj rjecice, mene je rjecica zacarala, evo jedna slija da bude jasnije od cemu je rijec...

Odoh malo osvrnit se oko sebe di sam dosla, uvik isto, kuca u krsu, gomila slija, ko ce sve to...

- 22:52 - Komentari (10) - Isprintaj - #

4th of July

4th of July, 5 dana free. Praznik pada u sridu, pero uzeo cetvrtak i petak sobodne dane, tako da smo spojili sridu i vikend. Prognoza kaze bice vjetrova, kisa i oluja svih 5 dana i u ny i u nj, ali mi se na damo zbunit. Kad je prognoza pogodila? Niko nije umra od malo litnje kise! Aj sta nas briga, ako nam sve potopi i odnese, uvik mozemo spavat u autu! Tako smo mi opravdavali krajnje neodgovornu odluku da se ipak krene, prvi put na kampiranje, s dicom, na 5 dana, uz takvu prognozu. I bili smo u pravu, jer kao i uvik, lude i pijane bog cuva, a nije da se nije pijuckalo... onako posli obroka i navecer na miru, za gust, kad se dicu polupa u krevete, odnosno vrice. Elem, kise nigdi, tu i tamo 2 kapi ka najava a ono posli nista. Od oluje ni o, vjetrovi se ne mogu bas tako ni nazvat, jedino sta je prvi dan-dva bilo malo oblacno i ne bas prevruce, ali to i nije tako lose u usporedbi s onim przenjem inace.
Krenili smo kao i uvik u cik zore oko podne, naravno da nam je cili prvi dan otisa u putu do tamo i namistanju kampa. Sta cemo kad nikako krenit u 8 ujutro ka pravi ranoranioci, dosli bi tamo za 2-3 ure i gustali se okupat prije rucka. Ko nam je kriv.
Prvo Kampiranje
Jesmo uspili taj prvi dan predvece prosetat po kampu, skuzili da smo na pisomet od prekrasnog jezerca, to nam je bilo naravno vrrrrlo drago, dica su rado otisla lec da bi se ujutro mogla rano dignit. I za divno cudo, plan je uspija i vise nego sta sam se nadala, naime probudile su me oko 5 ipo, s prvom zorom – ajmo se kupat! A ono oblacno pa jos cik zore, nije mi se bas mililo ni skinit duge rukave, a kamoli se jos ic odma bacat u bilo kakve smocljive sadrzaje. Ostavili smo peru nek se naspava – aj bar neko! – izumivali se i vec sta sve triba obavit u sklopu jutarnje toalete, izdoruckovali, nalili mlicine, navukli jakete i trc na jezero. Tamo meni padala glava po aparatu, njih dvi se igrale, vukle gori-doli neke plazne artikle, vidile i one da nije bas gust jarat se u ladno. Kad negdi iza 8 uri zatoplilo, kazem ja ajmo po kostime, uto se i pero ukaza. Repriza, eto ih u kostimima nazad, kupanjac. Je isto malo ka frisko za bucnit se, ali je taman za trckat gori doli kroz vodu do kolina, vise im i ne triba za prvi dan najranije, kako tereza lipo piva, sreca je lijepa samo dok se ceka, dok od sebe samo nagovjestaj da.
Buduci je malo kao oblacno necemo se ic kupat (ocean je blizu!), ajmo prosetat do Cape May-a (“kejp meja”), tamo smo bili lani po zimini i bas nam se svidilo, ajmo vidit kako liti izgleda. Tu napravili djir, super gradic, lipo cvice na sve strane, prosetali, ajmo na more, evo je lipo zatoplilo. Tamo je uvik lipo, pjesak na sve strane i valovi tuku, gust ih je slusat, a bome i gledat. Vitar uvik pusika, lipo ladi, ne triba se ni kupat ako bas ne przi.
A bome nije przilo, dapace, sivonjavo nebo bilo. Nismo se buckali, nije ni bitno, opet dobro. U neka doba kuci pjevajuci, pero nesto ispeka na petparackom rostilju, rostilj je ok, rucak mesni skroz na mistu, salatica, ajmo sad na jezero. Predvecer kupanjac, jezero lipo toplo, grijalo se cili dan. Tu se izgustali i ajmo dica lec. Pero je sidija nesto cumura u mraku, grizli ga komarci, nismo uzeli gazibo za zatvorit se u mrezicu, nije sta u auto. Ja isla s dicom lec, racunam ako me opet dignu u 5 uri ko ce to izdrzat. Zaspala ka beba prije 10 uri. Gust spavat u satoru u srid sume, nije vruce ka u njujuroku,jos se u neka doba moras i cili u vricu upatentat da ti ne bi bilo ladno.
Sutra ujutro su dobro zaspale, a i ja skupa s njima – svi se tek iza osmice probudili. Uf, koliko mozemo spavat! Bice zato sto je lipo ladno, ko to zna? Dorucak, odosmo u zoo, navodno je ovo najzad jedan u kojem cemo vidit zirafu, zebru, pokoju divlju macku i tako to, a ne ka ovi po ny zooloski u kojima uvik ima foka i domace zivotinje i pokoja divljaka sa strane tu i tamo, nista egzoticno. Kad ono stvarno, super zoo, ogroman, lipi, svake razne zivotinje, nista za mazit i hranit, nego upravo suprotno, drzi ruke sebi, to volim. Nazalost je upalilo sunce sve u 16, bilo bi lipo da je jos jedan dan bilo oblacno. Vanja je samo govorila ajmo se kupat u jezero, totalno je bila nezainterestirana. Anja isto oce-nece, nes ti, lav, leopard, tigar, zirafa, zebra, deva, isti ko u knjizi, prvi put ih vidi uzivo i sta je tu baza da joj je znat. Ali pero i ja se ne predajemo, nama lipo, gustamo ka mala dica, ne damo dici ic ca, moraju nas provest da sve vidimo, nema zabusavanja. Anja je lipila titule na bestije, bili labud je bio obicni labud, za razliku od crnoga, tako je i bili paun ispa neobican, za razliku od sarenoga. U neka doba se ukaza vlakic, tu su obe zivnile, juhu, idemo u vlakic, kvragu i vase bestije, ajmo cu-cu-trejn. Ah, uzdahnusmo nas dvoje matorih i tuzno se oprostismo od bestija. Tu odradili vlakic i nazad, naravno na jezero, to se nije dalo vise zaobilazit. Tu se najili, izbuckali, ajmo prosetat do mora. Super setnja, sunce zalazi, masu ljudi se skupilo na plazi, stoje u redu da im obojaju face, smjesni cova na stulama zonglira s crvenim lopticama, svi donili stolice na rasklapanje, namistaju se, cekaju vatromet u 9-10 uri. Tu je bas bilo lipo, neka luda muzika svira, havajska laganica, sta li je, nemam pojma kako bi je opisala. Mango, banana.... i to. Vanja plese bosa po pjesku, more joj pere noge, anja odsetala daleko u zalaz sunca, vidim joj samo siluetu u daljini. Ajmo pojist slaju, slajo super, mi ono tupavo sutljivi svi ka da smo se cili dan kupali pa se izmorili, nije vise vruce, gula setat s lipim slajom, pravi ljetni film. Naravno da smo morali zakocit na ljuljama, pero je pridrzava vanju junaka, ona se penjala di triba i di ne triba, tamo di ne triba se pomagala zubima da ne padne. Anja se ljuljala i ljuljala do nebesa i nazad. Ja slikavala, i u to doslo kasno, ajmo spavat. Vatromet kasni, ko zna kad ce, vanja je pocela grintat, necemo previse iznenadjenja pa posli puste suze naricaljke.
Pozaspali svi ka bebe, ujutro otisli na dorucak, najili se jaja i sunke, ajmo put atlantik sitija. Tamo neka za dicu napravljena kao zemlja iz price, puste kucice iz slikovnica, ljuljalice, vlakici, autici, cuda. Bilo je super, mantali cili dan, ja se vozila na oni strasni gori-doli-uzbrdo-nizbrdo-naokolo karetic iz kojeg ti se pari da ces odletit na misec ili ispast na glavu, cilo vrime vristis da ne bi puka od frke. Anja i vanja su tu gustale, pero je odradija prije toga neke mucaljive kornje-vrtilice pa je bio postedjen vristanja. Posli me grlo bolilo, nisam mogla govorit. Tu zakocili do 5-6 uri, zatvaraju skoro, a i mi smo dobor gladni, ajmo. Otisli na rucak tamo di smo bili prije par godina kad smo bili u atlantik sitiju, pero se naravno sve sica di je to i kako ce do tamo doc, manijak. Izgustali se mesina i salata, manistri i kokose, napili vincine, limunade, svakom svoje. Ajmo nazad, jezero nas zove. Buc-buc, i spavanjac.
Sutradan povratak, tribalo je sve to spakovat, pa opet na jaja sa sunkom, i kuci pjevajuci, bilo je super, dici bilo za ic ca, dosli doma tuzni sta nismo vise u sumi. Aj tjesimo se, idemo u petak ponovo. Nastavak slijedi.

- 01:20 - Komentari (1) - Isprintaj - #

srijeda, 11.07.2007.

LJETO U NJUJORKU

Evo jedan mrtvi komarac iz nju djersi kampa. Mi se kuvamo u njujorku, vlaga, znoj, sparina, jedva se dise.
U ponediljak je bilo igranje u basti s marinom (one se igraju, ja lipim slije), posli smo cistile kucu i gledale film (one gledaju film, ja lipim slije), posli isle s perom na sprinklere u juniper parku, to je ovaj park najblizi kuci, nema 10 minuti voznje.
Jucer smo se igrale se po kuci (one se igraju, ja lipim slije), posli isle na karate i na balet, to je bio prvi ljetni sat, anja ide utorkom na jazz/tap, a vanja sridom na balet/tap. Kupili smo anji nove tap cipelice, naravno da su joj one otkad je imala 4 godine i isla na balet zadnji put omalile.
Danas idemo na sprinklere na one ljulje iza biblioteke (sve sam slije zalipila). To su one ljulje sam ih slikavala na sprinklerima i lani u 6. misec. Onda je danas u 6 uri vanjin balet. Priko lita je druga uciteljica, neka simpa teta, zove se djenifer, skroz je bolja od one sta je vanji bila cilu zimu (i anji kad je imala 4 godine i kad je zadji put isla na balet), ali isto je jucer vanja kukala dok je gledala anju da di je njena djejmi. A djejmi dosadna ko grob, cudi me da je vanja uopce isla na balet cilu zimu (i da oce jos). Ne cudi me sto je anja veselo odustala i otrcala na karate. Sve je to djejmi kriva!
Evo anja ima telefon-seansu s marinom. Tako nazovu jedna drugu i cumuraju budalastine po po ure (duze joj ne dam, bi one). A kad se vide ne znaju sta ce pricat pa izmisljaju sta ce cinit. Prica je za telefon, nije za uzivo. Zanimljivo!
Jesam spomenila kako smo bili na marininom rodjendanu vikend prije kampiranja? Uuu, to je bio poseban dozivljaj! Ima jos masu slija od prije kampiranja koje nisam jos stigla sredit, taj rodjendan, pa metropoliten, pa ponovo science playground, to kad smo otisli nakon sto su zavrsili i drugi dio radova na novim ljuljama - super su napravili, stvarno je gust za dicu, veliku i malu smijeh
Evo jos cumuraju na telefon. Vanja jede sladoled, isle smo kupit mliko pa se vratile sa slajom. Srica je danas oblacno pa ne przi ka jucer, jucer nije bilo za izlazit, upalili smo hladilicu, sprzili po kucanskih aparata kad je poceo rikavat nas jedan jedini kucni osigurac. TV nam ne radi, kad dodje pero triba nosit zaminit kutiju od kabelske. Ali nije frka, ovde se i onako gledaju filmovi na DVD masinu, ko sljivi TV program. A DVD masina rikne na po filma, pa prebacis CD u onu malenu filmsku masinicu sta dici sluzi za gledat film u autu. Tako nam TV u biti ni ne triba. Jedino je problem kako ce se pero ujutro dignit za posal. Njemu je TV bio budilica, upali se u uvik istu, nastimanu uru. Tu imamo problem. Zato cemo, umisto kupit budilicu, ic zaminit cabel box. Pretjerujem, naravno - ne bi ja bas dugo mogla izdrzat bez moga Gorena!! Mada otkad se udeblja i osidija ne lici na nista, dosla mu je ogromna neka mesnata olinjala glavudja. Moram priznat da ga se lagano odricem, imam novog ljubimca - doktora kucu. Samo nismo jos u stalnoj vezi, naidjem na njega slucajno u prosjeku jednom mjesecno. Ali naucicu ja kad triba naic, polako! Onda ce Goren lagano past u zaborav, doktor kuca ce bit nas novi kucni ljubimac.
Odoh, vanja je pojila slaju, anja jos blebece, triba bacit bombu pa izletit, 10 ipo je, posli ce bit prekasno, pocece gladovanja, cendranja...
Haha, evo vanja govori 'mami, ja bi se igrala s malim lumicima'. Dobra ideja, mogli bi zvat mamu lumu oce i oni ic na sprinklere. Anja jos prica, seta gore-dole po sobi i spominje neke pase (marina ce isto bit veterinarka, nasle su se!)
Ajbog.

- 15:58 - Komentari (11) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 02.07.2007.

Palcica

Igrala sam se s fotkama, Vanja leti na bicikli, Vanja kao Meri Popins, i danas Anja kaze 'A JA?'
I evo i Anja kao Palcica. Ona mi je sidila iza ramena, sugerirala, odobravala ili neodobravala svaki korak.
Vanja je za to vrime lajala, zavijala, bacala se po kaucu, spavala ispod stola i tako dalje, razne pasje aktivnosti.
Nama su naime poceli praznici, evo sad idemo u zivot.
Dakle: Palcica, po Anjinom nalogu.

- 21:06 - Komentari (9) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>