Pregled posta

Trece kampiranje

Water's Edge Campground, Lebanon, Connecticut. Vikend 20-22.7. Trece kampiranje
Idealno, 2 ipo ure od NY, realno je ispalo 3 ure radi povremenih zastoja po putu. Nista cudno, petak, svi negdi bizu. Aj nista strasno, stigli smo prije nego sta smo ispalili na zivce. Anja je imala jedan napadaj da joj je tisno, pero je onda sta na neki parking i reka joj neka trce 10 krugova oko auta. Trcala je i umirala od smija, i mi smo se cerekali. Posli je bila ok, izbacila neurozu. U neka doba smo sisli s autoputa i krenili cestom kroz veliku sumu, super sumsko zelenilo ka i uvik po konektikatu, nema 'svampova' ka u nju djersiju, oce rec nema po putu bocato-mocvarastih pejsaza. Dosta smo tako sumarili, opet nas je spasila spravica-negubilica i uto stigosmo, "Arriving at Your Destination" - kaze nama ona teta sta prica iz spravice, a mi svi za njom istim robot-glasom uglas ponavljamo (ne znam zasto, tako svaki put). Odma smo udrili u kucicu-recepciju, aj dobro je, ne triba je trazit di je. Tamo nam dali trake za oko ruke, kaze ne smite ih skidat do kraja kampiranja. Dalo nam karticu za dignit rampu ako cemo izlazit iz kampa, neke puste papirusine s propisima u (s)vezi ovoga i onoga, smeca i kucnog reda, i isprasilo nas vanka iz kucice. Ostali smo zbunjeni, kakvi je ovo biznis-kamp, ovo jos nismo vidili, obicno u nekoj prasnjavoj maloj kucici side dva usporena zabradatila ostarila hipika ili njihovi mrzovoljni unuci koji te jedva pogledaju i ne govore ako bas ne moraju. Pitala ja di je ekipina kolibica, kad ono na drugi kraj kampa (to se sicam kad sam rezervirala da nije bila kolibica nego u sumici, a ja sam tila da nas stavi uz jezero kraj plazice). Pokazala mi ona na mapi kampa di smo i kaze sve je puno, taknuto-maknuto, os-nes, sta je-tu je.
Aj dobro, odosmo mi vidit di smo, na sta to lici. Voznja kroz kamp, nasli smo jezero, travica, i mi na travicu. Bas bezveze izgleda, rano popodne, sunce tuce, ala bice ovde uz jezero komarci, ala di nas je sutnila, kakvo ti je ovo misto dala, bla-bla, ide ronjanje na gladno. Smjestili se mi, digli sator, napravija pero mesiste i salatu, sili jist za nas mali stolic, stavili ga kraj auta u lad, stol se ljulja po korjenju ispod stabla. Sve nekako u grintavom motu ide dalje, dok se nismo najili i sunce malo zapalo. Odjednom se slika okrenila u glavi, ala lipote, vidi ovo jezero, vidi lipe trave, a vidi mala plazica odma na pisomet od nas, pa ovo je divota, raj na zemlji. Zanimljivo kako se filmovi ucas promine, od musavog grintanja presli smo u fazu ekstaticnog odusevljenja.



Kraj jezera zivi dida mraz na ljetovanju, on i pas se igraju, pas pliva do po jezera donit dida mrazu nazad neku nepotonljivu pasobacalicu, nase dvi pasoljubice cile odusevljenje promatraju to pasje igraliste. Isprid dida mrazove kucice raste prekrasno cvice, a kraj njega 4 velika solarna kolektora radi kojih se dida mraz moze razbacivat i nocnim lampicama razbacanim medju cviticima, tako kad nocu setas do zahoda lipo ti nesto lagano svjetluca u cvicu kraj puta. Na plazici lipi pjesak, plicak, ribice plivaju. Jezero veliko, bice gust otplivat daleko. Ja sam malo laskala sa slikavanjem, zakljucila sam da mi previse vrimena ide na pregledavanje i brisanje mnostva slika pa da je bolje smirit porive. Ali jezero u zalaz sunca je bilo prekrasno.



Napravili smo djir po kampu, povirili kolibicu u sumi predvidjenu za ekipu koja tek stize, nismo bili bas odusevljeni, previse su gusto nagurane kolibice i prikolice u sumi - tu smo se uvjerili da uopce nismo dobili losu lokaciju za sator, dapace, dobili smo najlipse misto u cilome kampu! Ah, kad se sjetim onih mrzovoljnih lica nakon prvog dojma... Onda smo obisli fun-fun klub (asocijacija na jedan takav na palmizani, svi slicni se meni u glavi isto zovu) s masinama-zezalicama, bilijarom i stolom s kao-lego-kockicama, vratili se nazad, javili se marijana i miha da su stigli. Nakon djira do kolibice dosli do nas, tu je palo druzenje i vecerica oko vatrice u mrkloj mracini, kao u sumici na proslom kampiranju. Jedina bitna razlika - dignes glavu, a ono nema sume nego lipo gori vidis crno nebo osuto svjetlucavim zvizdicama, za ne virovat, ne sicam se kad sam ih gustala gledat zadnji put. I nismo morali sidit u gazibu, uopce nije bilo komaraca. Jel to zato sto je bilo prohladno ili zbog vatre, ne znam, u svakom slucaju to je bilo ugodno iznenadjenje. Uto je pocelo smrzavanje, navlacenje slojeva, oblacenje bicava i patika i na kraju pokrivanje sugamanima (sricom ih jos nismo smocili). Dicu su isla u sator spavat, udunile su cim su polegle u horizontalu, bila sam skroz iznenadjena, nije bilo ni glasa, ni pisi mi se, ni ja bi vodice, nista, muk. Gust! Jos se malo izdruzili i ajmo svi nanat, kasna je ura. M&M u kolibicu, mi kraj dice u vrice, vidimo se ujutro.

Subota ujutro, M&M dosli, svi metiljamo, gust razbudjivat se sideci za stolom na travici uz jezero! Posli otisli povirit bazen, ubrali smo ga bili kraj kucice-porte od kampa, ali nismo povirili na sta lici. Vanje je pomazila rakuna, zastitni znak kampa, anja se odusevila bazenom, ajmo, ajmo, ajmo, ocemo, ali malo posli, sad je jos rano, neka malo ugrije sunce. Aj dooobro.... rece sva tuzna i vratimo se nazad. Ali isto nije bilo lose ni kupanje u jezeru, sta u duboko isprid satora, sta u plitko u plicaku kraj dida mrazove kucice. Miha je bio zaduzen za vatricu, u medjuvremenu je s njima otpliva do pola jezera. Ja otisla s njima do plazice, onda se opet bucnili u duboko isprid satora. Uto su dosli i visnja i zoran i rucak bija gotov. Napapali se i na bazen, sad je vec i sunce dobro zapeklo. Visnja isla s nama, oni se bucnili, ja slikavala, nesto mi se bilo ladno jarnit. Onda kad sam se najzad odvazila, nisam izasla vise. Super, zezancija s dicom, buckanje, skroz je bilo lipo, sva sam se smezurala i pocela cvokotat, dici usta modra, ajmo ca vanka. I sta dalje - buc u jezero. I tako malo buc ovde, malo onde, uglavnom cili dan smo se buckali. Predvecer visnja i marijana kazu ajmo dico, ubrale su di se iznajmljuju brodici na pedaline, odose. Pero potrca za njima, oce i on. Ja se okupala na miru, zaplivala kako triba, gust. Zoran i miha cuvaju vatricu, prave razne delicije. Glavni zgoditak su bili 'srimpovi', oliti ga repici od skampa umotani u slaninu i nabodeni na stapic ka raznjici. Nije zvucalo tako primamljivo kako je ispalo na kraju kad probas!
Navecer opet svi u mracini oko vatrice, druzenje, blebetanje, vincina, smij, ajmo lec. Sugamani su bili mokri pa smo se pripremili i kupili neke super jeftine deke u radnjici od kucice-recepcije i lipo se okomotali. Dica su opet u po veceri popadala bez rici, ubilo ih kupanje, nije ni cudo.



Nedilja ujutro, ja se probudila u cik zore, cujem neke cudne zvukove. Provirim nosom iz satora, kad vidim - patke setaju naokolo. Odsuljam se do auta po aparat, odo za patkama. Cule su me, otplivale, ja za njima (ne kroz vodu). To je bija gust, ali posli vise nisam mogla zaspat pa sam cili dan bila skuvana. Diga se i pero, popili kavu u miru i tisini. Pocela se i dica dizat, lagano razbudjivanje, vrime mrvu svjeze, sunce je ujutro na drugoj strani jezera. Pero ulovio minijaturnu zabicu, dica ispalia, dozivljaj, drze je njezno da je ne zgnjece, cim otvore prste za povirit je ona utece, ponovo je vataju.



Doruckovali, opet bazen, izgustali se, zguzvali, pomodrili, triba se ic pakovat, do 3 ure se triba odjavit. Pala je 'poslijednja vecera', vatrica je dobro radila, necemo gladni putovat. Ajmo dico jos jedan kupanjac u jezeru i upadajte u auto! Po putu nisam odolila lipim oblacima, aparat je skoljca, ali bilo je umjereno, zadovoljna sam sobom. Nije lako stat kad zalipis, teska kriza! Grizla sam nokte i drzala livom desnu ruku(desna skljoca), borila sam se junacki i pobjedila. Evo pisem ovo a nije proslo 15 dana, nema miljun slika za pregledat, lakse se dise, mozda i pometem kucu kako triba prije sljedeceg odlaska. Malo smo se navozali do doma, ali sricom dica su odgledala film i zaspala, nije bilo neuroze. Meni je padala glava (krive su patke!) ali nisam tila zaspat da mi pero ne ostane sam i pospan, to me prisjetilo nasih voznji do zagreba i slicnih zgoda, noc je, mi se blizimo kapetanovom stolu i zutoj lokvi ili tako nekako....
I tako je zavrsila i ova avantura. U ovaj isti kamp idemo opet u 8.misec, pitali smo na zaposlenoj porti jesmo li na istom mistu, kaze na susjednom, isto na travici uz jezero. Aj super!!






Post je objavljen 25.07.2007. u 03:47 sati.