4th of July, 5 dana free. Praznik pada u sridu, pero uzeo cetvrtak i petak sobodne dane, tako da smo spojili sridu i vikend. Prognoza kaze bice vjetrova, kisa i oluja svih 5 dana i u ny i u nj, ali mi se na damo zbunit. Kad je prognoza pogodila? Niko nije umra od malo litnje kise! Aj sta nas briga, ako nam sve potopi i odnese, uvik mozemo spavat u autu! Tako smo mi opravdavali krajnje neodgovornu odluku da se ipak krene, prvi put na kampiranje, s dicom, na 5 dana, uz takvu prognozu. I bili smo u pravu, jer kao i uvik, lude i pijane bog cuva, a nije da se nije pijuckalo... onako posli obroka i navecer na miru, za gust, kad se dicu polupa u krevete, odnosno vrice. Elem, kise nigdi, tu i tamo 2 kapi ka najava a ono posli nista. Od oluje ni o, vjetrovi se ne mogu bas tako ni nazvat, jedino sta je prvi dan-dva bilo malo oblacno i ne bas prevruce, ali to i nije tako lose u usporedbi s onim przenjem inace.
Krenili smo kao i uvik u cik zore oko podne, naravno da nam je cili prvi dan otisa u putu do tamo i namistanju kampa. Sta cemo kad nikako krenit u 8 ujutro ka pravi ranoranioci, dosli bi tamo za 2-3 ure i gustali se okupat prije rucka. Ko nam je kriv.
Prvo Kampiranje
Jesmo uspili taj prvi dan predvece prosetat po kampu, skuzili da smo na pisomet od prekrasnog jezerca, to nam je bilo naravno vrrrrlo drago, dica su rado otisla lec da bi se ujutro mogla rano dignit. I za divno cudo, plan je uspija i vise nego sta sam se nadala, naime probudile su me oko 5 ipo, s prvom zorom – ajmo se kupat! A ono oblacno pa jos cik zore, nije mi se bas mililo ni skinit duge rukave, a kamoli se jos ic odma bacat u bilo kakve smocljive sadrzaje. Ostavili smo peru nek se naspava – aj bar neko! – izumivali se i vec sta sve triba obavit u sklopu jutarnje toalete, izdoruckovali, nalili mlicine, navukli jakete i trc na jezero. Tamo meni padala glava po aparatu, njih dvi se igrale, vukle gori-doli neke plazne artikle, vidile i one da nije bas gust jarat se u ladno. Kad negdi iza 8 uri zatoplilo, kazem ja ajmo po kostime, uto se i pero ukaza. Repriza, eto ih u kostimima nazad, kupanjac. Je isto malo ka frisko za bucnit se, ali je taman za trckat gori doli kroz vodu do kolina, vise im i ne triba za prvi dan najranije, kako tereza lipo piva, sreca je lijepa samo dok se ceka, dok od sebe samo nagovjestaj da.
Buduci je malo kao oblacno necemo se ic kupat (ocean je blizu!), ajmo prosetat do Cape May-a (“kejp meja”), tamo smo bili lani po zimini i bas nam se svidilo, ajmo vidit kako liti izgleda. Tu napravili djir, super gradic, lipo cvice na sve strane, prosetali, ajmo na more, evo je lipo zatoplilo. Tamo je uvik lipo, pjesak na sve strane i valovi tuku, gust ih je slusat, a bome i gledat. Vitar uvik pusika, lipo ladi, ne triba se ni kupat ako bas ne przi.
A bome nije przilo, dapace, sivonjavo nebo bilo. Nismo se buckali, nije ni bitno, opet dobro. U neka doba kuci pjevajuci, pero nesto ispeka na petparackom rostilju, rostilj je ok, rucak mesni skroz na mistu, salatica, ajmo sad na jezero. Predvecer kupanjac, jezero lipo toplo, grijalo se cili dan. Tu se izgustali i ajmo dica lec. Pero je sidija nesto cumura u mraku, grizli ga komarci, nismo uzeli gazibo za zatvorit se u mrezicu, nije sta u auto. Ja isla s dicom lec, racunam ako me opet dignu u 5 uri ko ce to izdrzat. Zaspala ka beba prije 10 uri. Gust spavat u satoru u srid sume, nije vruce ka u njujuroku,jos se u neka doba moras i cili u vricu upatentat da ti ne bi bilo ladno.
Sutra ujutro su dobro zaspale, a i ja skupa s njima – svi se tek iza osmice probudili. Uf, koliko mozemo spavat! Bice zato sto je lipo ladno, ko to zna? Dorucak, odosmo u zoo, navodno je ovo najzad jedan u kojem cemo vidit zirafu, zebru, pokoju divlju macku i tako to, a ne ka ovi po ny zooloski u kojima uvik ima foka i domace zivotinje i pokoja divljaka sa strane tu i tamo, nista egzoticno. Kad ono stvarno, super zoo, ogroman, lipi, svake razne zivotinje, nista za mazit i hranit, nego upravo suprotno, drzi ruke sebi, to volim. Nazalost je upalilo sunce sve u 16, bilo bi lipo da je jos jedan dan bilo oblacno. Vanja je samo govorila ajmo se kupat u jezero, totalno je bila nezainterestirana. Anja isto oce-nece, nes ti, lav, leopard, tigar, zirafa, zebra, deva, isti ko u knjizi, prvi put ih vidi uzivo i sta je tu baza da joj je znat. Ali pero i ja se ne predajemo, nama lipo, gustamo ka mala dica, ne damo dici ic ca, moraju nas provest da sve vidimo, nema zabusavanja. Anja je lipila titule na bestije, bili labud je bio obicni labud, za razliku od crnoga, tako je i bili paun ispa neobican, za razliku od sarenoga. U neka doba se ukaza vlakic, tu su obe zivnile, juhu, idemo u vlakic, kvragu i vase bestije, ajmo cu-cu-trejn. Ah, uzdahnusmo nas dvoje matorih i tuzno se oprostismo od bestija. Tu odradili vlakic i nazad, naravno na jezero, to se nije dalo vise zaobilazit. Tu se najili, izbuckali, ajmo prosetat do mora. Super setnja, sunce zalazi, masu ljudi se skupilo na plazi, stoje u redu da im obojaju face, smjesni cova na stulama zonglira s crvenim lopticama, svi donili stolice na rasklapanje, namistaju se, cekaju vatromet u 9-10 uri. Tu je bas bilo lipo, neka luda muzika svira, havajska laganica, sta li je, nemam pojma kako bi je opisala. Mango, banana.... i to. Vanja plese bosa po pjesku, more joj pere noge, anja odsetala daleko u zalaz sunca, vidim joj samo siluetu u daljini. Ajmo pojist slaju, slajo super, mi ono tupavo sutljivi svi ka da smo se cili dan kupali pa se izmorili, nije vise vruce, gula setat s lipim slajom, pravi ljetni film. Naravno da smo morali zakocit na ljuljama, pero je pridrzava vanju junaka, ona se penjala di triba i di ne triba, tamo di ne triba se pomagala zubima da ne padne. Anja se ljuljala i ljuljala do nebesa i nazad. Ja slikavala, i u to doslo kasno, ajmo spavat. Vatromet kasni, ko zna kad ce, vanja je pocela grintat, necemo previse iznenadjenja pa posli puste suze naricaljke.
Pozaspali svi ka bebe, ujutro otisli na dorucak, najili se jaja i sunke, ajmo put atlantik sitija. Tamo neka za dicu napravljena kao zemlja iz price, puste kucice iz slikovnica, ljuljalice, vlakici, autici, cuda. Bilo je super, mantali cili dan, ja se vozila na oni strasni gori-doli-uzbrdo-nizbrdo-naokolo karetic iz kojeg ti se pari da ces odletit na misec ili ispast na glavu, cilo vrime vristis da ne bi puka od frke. Anja i vanja su tu gustale, pero je odradija prije toga neke mucaljive kornje-vrtilice pa je bio postedjen vristanja. Posli me grlo bolilo, nisam mogla govorit. Tu zakocili do 5-6 uri, zatvaraju skoro, a i mi smo dobor gladni, ajmo. Otisli na rucak tamo di smo bili prije par godina kad smo bili u atlantik sitiju, pero se naravno sve sica di je to i kako ce do tamo doc, manijak. Izgustali se mesina i salata, manistri i kokose, napili vincine, limunade, svakom svoje. Ajmo nazad, jezero nas zove. Buc-buc, i spavanjac.
Sutradan povratak, tribalo je sve to spakovat, pa opet na jaja sa sunkom, i kuci pjevajuci, bilo je super, dici bilo za ic ca, dosli doma tuzni sta nismo vise u sumi. Aj tjesimo se, idemo u petak ponovo. Nastavak slijedi.
Post je objavljen 16.07.2007. u 01:20 sati.