Drugo kampiranje
Dakle, Riverdale Family Campsite, Clinton, Connecticut. Vikend 13-15.7. Dvi ure voznje od njujorka (sibam mala slova). Plan je bija, ka i uvik, krenit sta ranije. Ovaj put smo skoro i uspili, digli smo se u 9, u 11 smo vec sidili u autu spremni. A onda je pocelo. Prvo, ne znam sta je bilo, nesto smo valjda zaboravili. Pa se vanja morala popisat (naravno). Onda smo se sitili da smo ostavili za petak ujutro kupovinu anjinih baletnih potrepstina. Ta je butiga taman blizu za ic autom i predaleko za komotne ljude za ic na noge. Vlak ne ide do tamo, a busovi su mi tlaka, uvik ispadnu neka presjedanja, tako da vise ni ne gledam ima li bus do tamo kad tribam negdi ic. I dodjosmo do butige, nadjosmo je, na 10 minuti od kuce je, sve kao usput. Ali onda se pero sitija da je zaboravija rostilj. Ajte vi pogledajte sta triba kupit, ja cu se zaletit. Aj dobro. Rostilj je u basti, nije cudo da smo ga previdili kad se nismo spoticali o njega po kuci. (U nas se lako svega sitit kad ces zapet priko svega bar par puta dnevno, ne mozes zaboravit i da oces). I tako mi uronili u svijet baletnih krpica i slapica, skroz nam je bilo lipo. Provizitali sve, odabrali, isprobali, platili, pricekali peru i ponovo krenili.
Onda guzva po putu. Tacno smo uletili u onu uru kad svi mile u istom pravcu ka da se vracaju iz duca s kupanja. Aj dobro, i to smo odradili nekako, stigli. Spravica nas vodi, nema gubilista. Zelenilo buja na sve strane, kamp lip, nasa lokacija jos lipsa. U sumici kraj rjecice, lipa ladovina, a nigdi nikoga u blizini da nam cirka u pijat. Super, mocemo nocu pisat iza satora. Kolibica za ekipu je odma kraj nas, super. Sva iznenadjena, divim se sama sebi kako sam to lipo rezervirala, vec sam i zaboravila sta sam cinila prije par miseci.
Drugo kampiranje
Tu mi razapeli kucicu, i gazibo prvi put smontirali, nece nas vise nocu grickat sumske komarcine! Ja sam ispucala prve slije lipe rjecice, pero napravija rucak (nije se bezveze vraca po rostilj!), pojili, predahnili, uto stigli i marijana i miha. Cure cile sritne sta njihova drvena kucica-kolibica ima isprid verandicu sa klupicom-ljuljalicom, ima i lipi zahodic, tus, sve po propisu drveno i smisno. Tu malo dok dok smo se izljubili i dok su se okrenili di su dosli, ajmo nesto napravit za veceru (ono je bija rucak). Sidili u gazibu, smijali se, pili vincinu, bilo je super veselo. Ajmo lec, sutra je novi dan.
Sutra ujutro najranije sam se ispilila slikavat mirnu rjecicu, ujutro je voda ka zrcalo, cila suma se ogleda, prekrasno. Napravili djir po kampu, otisli do ljulja, povirili do jezera, jos je rano za buckanje. Idemo nazad, kad uto se i m&m ispilili, aj super, pijemo kaficu svi zajedno, metiljamo pospani. Dica u pidzamama vrludaju naokolo, vanja se cila smocila u rijeci. Presvukla sam je bezbroj puta taj dan, samo se mokra roba susila i nova iz borse izvlacila i opet osusena navlacila i tako ukrug. U neka doba su stigli i zoran i visnja, taman je i vrime za konkretno papanje, svi gladni, ajmo ca sta prigrist. Opet cakula-bakula, ha-ha, zivili, zezali se jos malo naokolo, posli odveli dicu na jezerce bucnit se, ostavili piromane da se igraju vatricom. Ima naime isprid kolibice lipo mjestasce vec namisteno za logorsku vatru, selimo se tamo za rucak. Dica gustala u jezeru, meni i peri nesto nije bija gust kad smo vidili da je voda kafenkaste boje. I zalo je kafenkasto, pa je to i logicno. Je da sve izgleda skroz cisto i uredno i bistro i sesno i ljudi se kupaju bez problema, ali mi nesto nismo navikli, sta cemo. Dica su vec prilagodljivija, nisu imala s tim nikakvih problema. Vanja stavi rukavice i niko joj ne triba, super. Mi sili na travicu, gledali ih (za svaki slucaj!), posli i visnja dosetala, lipo se druzili, kad su se dica iskupala isli nazad. Ide lagano vatrica, lipo papanje, kuhari su malo kljocnili u inkognito pozi s crnim ocalama. Kasnije jos jedna tura kupanjac do jezera, opet dica gustaju, dosli i visnja i zoran, bla-bla malo dok se njih dvi buckaju, onda opet nazad. Dica izvukla te baletne krpice sta smo kupili, pala je predstava na verandici. Popili smo brdo vincine i pojili tonu mesine, uto i noc dosla, smijali se do kasno. Nocna vatra, jos lipse, dici je to super dozivljaj. Vanja je zaspala na ljuljalici, anja se hrabro drzala do sitnih sati, bice bilo zanimljivo slusat nase gluposti. Npr. kako sam ja priznala kako u samoposluzi kuckam po lubenicama iako pojma nemam zasto triba kuckat. Na to pero komentira kako tek sad vidi da me ne poznaje i kako nikad ne bi reka da sam ja osoba koja bi u samposluzi kuckala po lubenicama. (A to sto ne znam uopce zasto treba kuckat nema veze!) Upis od smija.
U neka doba zavrsila i pjesma i ludavica, kad izvrnila se vanja s ljuljalice i ucinila bum! glavicom, rasplakala se i odosmo svi na spavanjac. Partibrejkerica je nastavila spavat bez problema, kucnili smo u glavicu, sve ok. Mi svi zahrkali ko jedan skupa s njom.
Nedilja ujutro, kava u ladu isprid kolibice, nas 6 velikih plus 2 malih, puna suma svita. Ja opet odradila napadaj slikavanja rjecice (slika rjecice se konstantno minja kako sunce putuje, cim trepnes sve je novo i drukcije - ej, ovo triba uslikat!) Zoran nam je napravija super hranjivi mesni dorucak, nema da omane spiza kad je slavonac u drustvu, sve nas je dalmatince udeblja u 3 dana. Doslo vrime za rastanak, vanja se rasplakala kad su zoran i visnja otisli, marijana je tjesila, onda i marijana otisla, mi sta smo ostali je tjesili. (Mi nismo otisli jer je ne bi ima ko tjesit). Pozurili smo pakovat da bi se dica uspila jos jednom okupat prije nego sto odemo, u tri ure se tribalo odjavit, aj super, stigle su se jos jednom lipo iskupat. Kupili slaju i u kostimima upadaj u auto i idemo. U neka doba su pozaspale, probudile se kad smo stigli isprid kuce. Stigli smo ucas, nije bilo guzve, milina. Kako to vec uvik biva, cili smo bili hepi sta nam je bilo lipo i istovremeno tuzni sta je zavrsilo. Aj ne kukaj, idemo u petak opet, ovde ce bit i bazen! Jeee, bazeeeen!!! Pocele su ovacije i trajale cilu sedmicu, niko vise nije kuka, nisu mogle docekat petak!
|