PROVALIJA
Kako u kuhinji stoji zalipljena karta svita, Anja je gleda dok jede, proucava. Tako jucer zvace, misli nesto, duma, pa me pita: “A mama, kakva je granica tamo di nema vodopad?”
Ja je gledam, nista ne razumim. Kakav vodopad?
“Pa znas onaj di smo bili, nagajara, kako li se vec zove?!”
Aj dobro, znam o kom vodopadu govori, ali jos mi u kontekstu pitanja nije bas silo. Sta, kakva granica di nije vodopad, ne kuzim?
“Pa mislim ono kad je granica, di su 2 zemlje, nije svugdi vodopad ka tamo - sta je onda, neka provalija, sta, ne kuzim, kako to izgleda di je granica?”
A tooo.... sad sam skuzila! Ona je iz Amerike vidila Kanadu, izmedju je bila Nijagara - to je bila granica; ostale je granice sve prelazila na aerodromu, nije ni skuzila da je to TO. Dakle, triba joj objasnit bidnoj da se ne nalazi uvik u prirodi neka provalija, vodopad ili slicno svugdi di je na karti nacrtana granica... (A uvik gleda tu kartu svita, mogu zamislit kako je ona to dozivila, dramatika ziva, nijagarini vodopadi i grand kanjoni di god vidi crtu izmedju dvi zemlje!) Ide prica na zadatu temu: GRANICA.
“A kako onda ti mozes ZNAT di je granica kad prelazis granicu tamo di nije ono di su policajci, di je bas napravljeno za prec granicu, ono kad im moras pokazat pasos?“
NE ZNAS.
Ostala je zbunjena – kako i nece! - zamislila je neko veliko, strasno, nepremostivo cudo prirode, a na kraju je ispalo da NEMA NISTA!
|