Putesestvije, izvjestaj
Evo nas nazad, sretno prihajali, svi na broju. Niko nije bija bolestan, Pero nije dobija nasu zensku gripu, dica su kasljala i nista vise, nikakvih temperatura i budalastina. Nije bilo problema s autom i prometom, nisu dusile gume, nije tribalo minjat bosna svicice, nismo se gubili (puno nam je pomogla ona masina-negubilica!), sve ok. Nismo dosli do Floride, zakocili smo na po puta u Juznoj Karolini (s Floridom je lako, a ovo moram prevest za ne minjat ‘South Carolina’ kroz padeze, najezim se na to). Myrtle Beach u Juznoj Karolini je trebala bit jedna od usputnih stanica di ces malo odmorit, povirit sta ima, za dan-dva ic dalje. Medjutim, nama se tamo svidilo, a i dosadilo nam se vozit. Pa racunamo ajmo mi lipo ovde obic sve sta nam se svidja, i nazad. Ko ce se jos dva dana vozit, gnjavaza; jedan dan za doc do po Floride I drugi dan za doc do ‘dna’, do Key West-a (Sta bi ovo bilo da je ic prevodit, Kljuc Zapadno?) A Myrtle Beach pun sadrzaja, ne znas di bi prije. Pravo turisticko misto, sve spavaonice jedna do druge, raznih vrsta, boja, oblika i cijena. Medju spavaonicama nagurani jedaci sadrzaji, a cisto za razbit monotoniju svako malo ulecu dicinji golfovi. Nisam pojma imala da su ljudi igdi tako ludi za tim budalastinama tipa ‘jungle golf’; pa onda vidis dzinovske bestije napravljene od ko zna cega, obojane zivim bojama, slonove, zirafe, nosoroge, a pod nogama im zeleni tapetic, a po tapeticu mame i tate s dicom gonjaju scapima loptice i ubacuju u rupice. Pa sad varijacije na temu, ako se zadesi da je sadrzaj smjesten uz more onda ide mostic sa zelenim tapeticem koji vodi u sarenu galiju sa zelenim tapeticem. Pa neki ajmo rec africki bungalovi, a unutra opet zeleni tapetici, pa false stine i pokoja prava palma posadjene unaokolo. Nevjerovatno. Ne, nismo isli igrat jungle golf, premala je loptica, mogla bi je Vanja progutat ako je pukne mister Hajd (ovo na temu njene prirode koja se najbolje moze objasnit sa ‘Dr. Jeckel and Mr. Hyde’ pricicom).
Dakle, krenili smo iz NY u subotu oko dvi ure (to je ono ‘krecemo rano ujutro’ geslo), vozili se jedno 5 sati, predvece stigli u Fredericksburg u Virdjiniji. Dica su bila ok, malo spavala, malo gledala filmic, malo pivala, nismo stali nego dva puta, za ne virovat. Ona DVD spravica je ispala super pogodak, stavis je u krilo i gledas film, lipo uleti svaki put kad ih uvati dosada. Usput nesto pojili, u motelu skakali po krevetima i pozaspali ka mrci, umorilo nas spremanje, pakovanje, putna groznica, sidenje.
Nedilja ujutro, pozdravili Fredericksburg i zapicili dalje, opet jedno 5 uri, eto nas u Juznoj Karolini, Myrtle Beach. Tamo super smisan motel, pravi mali apartman, ima i lipu kuzinicu, ne triba niti vadit kuvalo iz auta. Do mora ima 2 minute na noge, cim smo iskrcali stvari isli prosetat. Puvalo masu, ladno, samo smo ucinili puj-pik i vratili se nazad u toplu sobicu. Kreveti su bili dobri za skakanje, dici se svidilo, kazu mi ne idemo nigdi odavde. Kupanjac, spavanjac, vidicemo.
Ponediljak, idemo u napad na Myrtle Beach, dan je bija ludilo.
Ripley's Aquarium (onaj Ripli iz ‘Zabavnika’, ‘Vjerovali ili ne…’) nas je odusevija, unutra tunelic u kojem stanes ne pokretnu traku koja polako ide, a oko tebe vodurina na sve strane, plivaju ribice i kornje, a medju njima i veliki morski pasi. S,S,S,S,S, SHAAAAAAARK!!!! To mi se masu svidilo, stvarno je gula, pari da si na dnu mora i gledas uokolo, a jos svirca neka muzikica taman u ritmu da svi pocnemo ka ribe cinit ustima VOUUUU…. VOOOOUUUU…. Onda su tu bili i ‘touch tank’ za pipkat raze i rakove (koji u stvari nisu rakovi vec su u rodu paucima i skorpionima, ali nije bitno), tu je Vanja ispalila, pa restoran di sidnes i gledas od gori tu vodurinu ispod koje si prolazija, a ono perajica od barbe Sarka svako malo proseta, najezis se cili. Pa neka skoljka ogromna u koju uvalis glavu kad udjes od ispod, pari da ti je glava u moru, medju ribama, u skoljki - to nas je dobro nasmijalo. Svasta nesto, dobro smo se umorili obilazit. A vani sunce sijalo, prosetali prije nego sto smo usli u akarij, bas je bilo lipo, galebovi, skroz litnji dozivljaj, nahranili smo malo smrznute nam duse. Posli akvarija prosetali na drugu stranu, sve sadrzaji nekakvi turisticki, masu ih i ne radi jos, otvaraju u 4. misec kad pocinje sezona. Mogu mislit da je liti tu covik na coviku, ja mislim da bi ispalili od guzve i znoja, a di god smo isli trazili bi parking po dana, pa cekali red za bilo sta isto toliko.
To je bija lip dan, na kraju se obrusili u neki restoran nesto jist, jedva se posli dovukli doma i popadali.
Utorak, pala je odluka, ne ide se dalje, ostaje se ovde, lipo nam je; Florida se valjda nece ljutit, docemo drugi put. Brookgreen Gardens, stizemo.
Ovde mi je bilo najlipse, nikakva pretenciozna zdanja i posebno smisljene atrakcije-papilove, nema guzve. Samo ogrooomne zelene povrsine, lip dan, mir, tisina, priroda, skulpture na otvorenom, fontanice, drvoredi, palmoredi, zoo, teta sa zmijama, svega. To je kao tematski podjeljeno na tri djela, jedan je taj sa skulpturama, drugi je zoo, a treci je edukativni centar di teta malo prica o zivotinjicama koje onda izvuce odnegdi i da svima da ih malo ‘petaju’ kako Anja rece. Tako je bio jedan tvor (skunk), jedno nesto slatko sta nisam znala sta je - Opossum - i zmijuga. Zoo je lipo human, nije ka bidni medo u splitskom zooloskom, dapace (dagusce, darjedje). Tamo je jedna barba volunter naisa kad smo dosli do krokodila i sve nam objasnija sta triba, kao prvo da to nije krokodil nego alligator i onda sve po redu, skroz je bija dobar dozivljaj, narocito kad je Ali promrda i zapliva naokolo, ostali smo u soku koliki je. Tu smo se opet izmorili od setanja po zraku, otisli nesto papat, opet se obrusili u stolice, jedva se digli posli za doc do motela. Ja sam popila dvi case vina i pala u nesvist cim sam vidila krevetic. Posli sam se probudila i gledala film u krilu dok svi spavaju, hahaha, super, sa slusalicama u usima.
Srida, osvajamo MagiQuest, to je Anjin dan. To je opet ludilo druge vrste, uf. Napravili su dicinju kompjutorsku igru uzivo. Umisto da gonjaju svog junaka po ekranu, moraju sami trcat gori-doli. Udjes, o scenografiji necu ni pocinjat, zenska kostimirana kaze alo di si, navali, i onda izaberes svoj klan i pripadajuci carobni stapic. Anja s krunom, Vanja s pegazom, aj dobro. Das im jarpu parustina I odvedu te u sobu u kojoj saslusas pravila kako se igra igra. Opet je sve carobno, ko u dvorcu, kostimi, scena, cuda. Onda pocinje igra, platili smo uru ipo, navali. Anja se razletila, Pero za njom, ja s Vanjom caram sva sta se da ucarat. Uperis stapic u sanduk s blagom, on se otvori. Uperis u neke kao kristale, oni zasvitle. Uperis u neku knjigu, ona se otvori. Tu pise sta triba cinit, ali Vanja se s tim puno ne opterecuje. Ma cuda svakojaka. To bi tribalo zivit tamo blizu pa ic svako malo, jer u uru ipo ne mozes nista, samo skuzit sta u stvari triba. Ali carobni stapic pamti, tako da kad opet dodjes nastavljas di si sta, ne moras igrat iz pocetka. Kao igra na kompjutor. Bilo je masu svita, igraju mali i veliki. Ja sam zakljucila da ti veliki igraju da zavrse igru koju su poceli kad su bili mali. Jer ako ce Anja igru nastavljat svaki put kad dodje u Myrtle Beach, taman mozda bude mojih godina kad zavrsi – ako joj se posreci.
E, a posto MagiQuest radi od jedne ure, prije toga smo otisli u Riplijev ‘Vjerovali ili ne’ muzej (nema linka, bezvezan je). E, a morali smo smislit nesto sta je unutra jer je padala kisa. Anja je cilo vrime govorila da je njoj tu strasno i da oce ic ca, tako da nismo ni vidili kako triba. Vanja je gustala, nije se plasila niti mosta koji se ljulja (opticka varka), cak smo morale nekoliko puta ic gori-doli. Anju je Pero mora zagrlit i vodit, i to je utekla bez osvrtanja cim je dosla na drugu stranu, koje vracanje nazad! Meni se najvise svidila baza s bunarom, tu je kao upala trudna zena i rodila dite koje je 45 minuti bilo u vodi i ostalo zivo i zdravo posli kad su ih oboje izvukli. I sad su napravili bunar u koji kad poviris vidis doli mracinu do u beskraj, tek negdi na drugu stranu kod kineza se nazire dno bunara i unutra u totalnom crnilu svitli mala zelena fleka, a ono kad bolje pogledas, vidis to je lutka u zelenoj vodi, kao beba na dnu bunara. Super baza. Naravno, Anja nije pogledala unutra, mogla bi vidit nesto sta ce posli ruzno sanjat. Ima i pravo, ja joj skroz zavidim, volila bi i ja koji put izdrzat pa ne pocirit, a ne pustit nezajazljivu radoznalost da mi nabije traumu svaki put. To ka ono kad uleti horror film pa pokrijes lice rukama jer ti je prestrasno gledat, a ciris izmedju prstiju (ovo horror sa dva r mene kompjutor sam ispravlja i gura mi jos jedno r).
To je dakle bila srida, Ripley pa MagiQuest, na kraju opet umorni, obrusili se, vecera, isli lec, spavali ka bebe.
Cetvrtak, ujutro picimo nazad, necemo istim putem ka kad smo dosli preko Fredericksburg-a, nego idemo na Norfolk, Virginia Beach, pa cemo odatle na Chesapeake Bay Bridge Tunnel, to bi bas volila vidit. U Norfolku motel parija ok, gleda u bljestavi velelebni Holliday Inn, ali soba nam je s druge strane, a tamo mrtva ulica, nista. Tu je bija blago jeziv osjecaj, sumnjive face setaju gori-doli, nismo bas cvrsto spavali, pari mi se da su crnci dileri i raskalasne kurabe nepoznatih boja (njih nismo vidili, samo smo ih culi) cilu noc cirkulirali naokolo. Aj sricom nisu se ostvarile groze koje smo izmastali, sve je bilo ok, brrrr, stresi i zaboravi. Ali setnja do mora kad smo tek stigli je bila super, opet je motel bija na 2 minute setnje, ovaj put nije bilo zimine i vitra, sunce je taman zalazilo, bas je bilo lipo. Slikavala sam sve do i posli tog momenta, ali su slije nestale na pola Virgina Beach-dozivljaja. U aparatu su bile, gledala ja, kad sam ih doma istresla, u kompjutoru ih nema. Nesto se cudno zbilo, avaj, povratka nema, drugi put gledaj di treses.
Dakle stigli, prosetali po plazi, pojili nesto, pravili se da spavamo, petak ujutro kidnili iz motela ‘Jeza’, pravac Nauticus muzej, to nam je usput, necemo dugo, posli priko mosta u Milford, Delaware. Do tamo ima 3 ure, tako da nam za subotu ostaje jos toliko do doma, super, nece bit u komadu 5-6 uri.
Nauticus muzej, sta cu pricat, dobro kaze prospekt da se tu radi o ‘power of the sea’. Ratni brod Wisconsin je dio muzeja, steta samo sta je opet jako puvalo i opalila zimina (ipak smo blize Njujorku!) jer to je stvarno dozivljaj. Necu puno pisat, dosadilo mi je, tu je njihova web stranica i medju slijama sam prilipila neke tudje, vidicu kad iskrcamo kameru sta tamo ima pa mozda i odatle koju prilipim ako bude dobrih.
Tu ostali par sati, pa preko mosta, to je isto super dozivljaj, isto ima tudjih slija tamo prilipljenih. Prosli dio Virginia, pa Maryland, i stigli u Delaware, tamo u Milfordu bilo lipo, prosetali, jeli, spavali.
Subota ujutro, okupali dicu i zapicili za NY, stigli ucas. Kuca pusta, unili nas i gomile torbi i torbica, redili krs, dica sritna sta su dosla doma, uzelila se svojih igrackica, svojih krevetica.
Danas nedilja, zezamo ih ocemo ic vanka, vriste da nece nigdi. Evo ogladnile su, pocele su se svadjat, odoh, izvjestaj gotov, slike gotove, howg.
|