Prvi dan skole
Ujutro, sve tri budne prije 6 uri, u 8 dovele Vanja i ja Anju u skolu, tamo gomile dice naguravaju niko ne zna kud koji mili moji, roditelji se nabacuju na ogradu, deru, kad sta di kako, ajmemenimajko, i odosmo kuci pjevajuci. Doma cisti, peri, ribaj, spremaj, dugo nas nije bilo, napadale naslage prasine po coskovima a i uze.
U 2 ure opet po Anju, opet gungula, ne zna se di dica izlaze, na koja vrata, a vrata ne fali, ima ih na sve strane, te centralna, te u jednom dvoru, te u drugom dvoru, a ti trci, trazi, pitaj, zuji, u gomili ostalih izbezumljenih mama, tata, sestara, cuvarica i ostalih raznolikih nadleznih staratelja. Kisa pada nemilice, mi nosimo traperice, Vanja u medjuvremenu zaspala u kolicima ispod kese, po njoj kisa pada, a glava joj pala na prsi, ljulja se livo-desno.
Ah.
Ali dobro je, izgleda da ima sanse da se docepamo nekakvog autobusa za ubuduce, iako je treci razred pa navodno nema vise pravo. Ovo navodno po izvjescu pustih mama koje vode dicu svako jutro za ruku po snigu, ledu i mrazu, da bi ih opet docekivale isprid skole popodne, ajme meni koji crnjak, s Vanjom koja bi se smrzavala po putu - a put traje 20 minuti, brzim hodom. Ali aj ti brzo hodaj kroz snjeznu mecavu!
To jos moram ispitat i utvrdit, i jos Vanji da nadjem mrvu vrtica blizu kuce za nevelike pare, i sve sam jesnje nebuloze rjesila.
Haug! Bijela skvo je rekla!
|