Kako sam se ubio na valentinovo zato jer nisam htio dejtati ružnu debelu kuju

Valentivnovo se bliži

Valentinovo se bliži. To je ono veselo zvrkasto vrijeme, kada su svi zaljubljeni a ja upadam u redovitu depresiju zvog svog single statusa. I nije da nemogu uhvatit nešto za taj praznik, blagdan, slatkiš od vremena, već si postavljam nekakve kriterije kojih se držim. Nije da nemam, već imam imam priliku dejtati sa ružnom debelom obraslom ugojenom krmačom (morao sam malo uljepšati stvari, ipak je ovo javno), ali neželim. I onda se zapitam koliko sve ima smisla, i do kada ću morati na ovaj način? Zašto da trpim društvo koje ne trpi mene, i meni slične. Ionako znam svoju budućnost- osama.
Dad iz godine u godinu na taj dan vidim sve one ljude koji se veselo drže za rukice i ljubakaju, a sa TV-a i iz novina me zapljuskuje val reklama, te ujedno i podsjetnika koliko sam zapravo jadan i osamljen, te se osjećam jako.... Loše.

Ovaj blog ću pisati do valentinova, a onda ću se ubiti.