vakuum
Susret s Micicom
Naravno da je taj dan padala kiša, puhao vjetar, moja šefica (BS) imala valunge, stigao hitan zadatak koji je trebao biti gotov jučer i da me doktorica ubacila baš taj dan u svoj raspored, jer sam se s Micicom dogovorila… „danas ili nikad“!
I skoro je bilo nikad.
I već sam joj mailom počela, skroz polako i nježno obrazlagati zašto se i danas neću moći s njom upoznati, a znala sam da niti jedan moj razlog njoj neće biti dovoljno važan. Važniji od toga da se konačno vidimo. Samo je kratko otpisala: „Danas, molim te, nemoj otvarati VESELU TEMU“.
Uvele smo VESELU TEMU, u „razgovore“, jer smo u zadnje vrijeme i ona i ja počele stalno nešto kukati. Vesela tema je trebala biti tu da se bar malo oraspoložimo, nasmijemo, razveselimo i pišemo o bilo čemu, samo da je veselo. Naravno da je već unaprijed znala da će ta tema biti skoro uvijek prazna ili sa samo dva posta dnevno. Jedan od njih je obavezno bio: „Uf, kak sam se sad najela…nemrem disat“. Jer Micica obožava jesti. Sve i svašta. Čovjek bi očekivao da ima bar stopedesetšest kila, a samo je nešto više od dvadeset kila teža od mene.
I sva sreća da se nismo našle kao dva pješaka, jer bi se moja Micica, sigurno meni bacila u zagrljaj (možda čak i skočila na mene), pa bi taj susret završio u bolnici. Pacijent bi, naravno, bila ja. Za svaki slučaj ili igrom slučaja našle smo se blizu bolnice, Vinogradske, gdje sam ja imala dogovoren pregled.
Prepoznala sam njen auto ili „njenu bebicu“ (kako ga ona zove), po onim slovima na registraciji. BD (ili DB). Jednim od ta dva slova počinje njeno ime, pa mi nije bilo teško to ne-zapamtiti (znam kojim od ta dva). Inače, s brojevima loše stojim. Brojeve ne pamtim. Jedva sam zapamtila datume rođenja mojih najdražih, ali i tu ponekad zakažem. Ali zato služe razni podsjetnici u Outlooku, mobitelu, a ima nešto i u mojoj glavi. Bez obzira na boju kose.
Najgore od svega mi je bilo uć u njen auto. Ne znam nikoga ko toliko čisti svoj auto izvana i iznutra, ko moja Micica. Stalno je u autopraonici. Ustvari ili je u autopraonici ili je na poslu. Uopće ne znam kad stigne sve druge nepodopštine napravit, od tog čišćenja. Čak nikom drugom niti ne da da joj pere auto, jer nitko to ne zna ko ona. Samo koji put, kad je jako dobre volje, dozvoli svom prijatelju da joj opere felge. Sve si mislim, ako slučajno rodi tamnoputo dijete, taj će bez problema postati bijelac. I Michael Jackson će mu zavidjeti. Ili njoj.
I kak da ja sad uđem u taj auto? Vani pada ko ludo, a puše gore nego na Paškom mostu. Držim onaj kišobran u jednoj ruci, kojeg mi vjetar lamaće na sve strane, a drugom rukom otvaram vrata suvozača, oprezno. Ne znam hoće li mi kišobran zamahnuti tak da skine koji komadić boje sa nove „bebice“, ne znam bi li se izula, pa ušla, ne znam zakaj je uopće inzistirala da dolazi po mene… sve mi to proleti kroz glavu. Sva sreća da sam si u svaki džep stavila po jednu ciglu (kako me je mama naučila još od malena), jer da nisam, vjerovatno bi i mene i kišobran vjetar bacio na njenu haubu, a onda bi joj samo mahnula… i vjerovatno bi me otpuhalo dalje... E, onda bi, definitivno bilo.. „nikad“.
Zadivljena čistoćom unutrašnjosti „bebice“ (čak se i izvana blistala, mada je prešla preko nekoliko lokvetina usred grada) i mirisom ambi-pura, konačno smo se i službeno upoznale. Naravno da me je čudno gledala kaj sam sad s tim mokrim cipelama ušla u auto, al sad je bilo gotovo.
Nakon par riječi već smo se smijale. Vjerovatno mi ne bi bilo smiješno da mi je netko drugi rekao „Baš si se mogla i izuti“.
Naravno da je Micica bila gladna i samo je jedan cilj imala pred sobom. Doći nekako do Savske i meksičkog restorana, ma koliko lokvetina pri tom morala proći.
Čak nije bila ni sigurna di je taj restoran, točno, ali mislim da nas je miris hrane doveo do njega. Bila je spremna čak i svoju „bebicu“ parkirati bilo gdje, zagraditi bilo koga, samo da nešto pojede.
Nikad do tad nisam bila u meksičkom restoranu. Ni u kineskom. Pa sam morala slijediti Micicu u stopu. Samo sam se bojala da mi ne nabiju onaj sombrero na glavu (nikad ne znaš u tim restoranima), jer kad nešto stavim na glavu izgledam ko šiptar.
Morala sam ju slijediti i u narudžbi jela. Jer te izraze ne bi Bog razumio iz menija. Micica, ako čitaš ovo.. molim te mi reci kaj smo mi to jele.
Samo znam da je sve bilo bez prevelikih šokova, sve do trenutka kad je stiglo to čudno jelo. Micica se nije mogla prestati smijati mom izrazu lica. Kasnije je rekla da više samnom nikam ne ide bez foto-aparata.
Jedan od tih meksikanaca se, nakon više od pola sata čekanja, pojavio… prvo sa nekakvim malim posudicama u kojima su bili jaaaaako ljuti umaci, onda sa posudom iz koje su virili…nešto kao sirovi mlinci izrezani na trokutiće. I kad sam pomislila, to je to.. došlo je „ono glavno“ za koje nemam pojma kak se zove. Iako sam leđima bila okrenuta smjeru iz kojeg je dolazio meksikanac sa tim „nemam-pojma-kak-se-zove“ jelom, čulo se da dolazi. I upravo to me brinulo. Čulo se jelo. Ali doslovno. U rukama je nosio dvije (ajde, nazovimo ih) tace, koje su glasno cvčale, a iz njih se dimilo više nego iz onog velikog dimnjaka novozagrebačke toplane. Tak se dimilo da, kad je to spustio na stol, Micicu više nisam vidjela. Vidjela sam ju tek kasnije, kad se dim malo razišao, kako se presavija od smijeha na stolici preko puta mene. Kaže da nikada neće zaboraviti taj moj izraz lica, moje pokušaje da tu paru mahanjem odguram u drugom smjeru i naginjanje na drugu stranu. Ne zna ona kaj to znači imati naočale u naletu pare. Trebalo mi je skoro dvije minute da mi se odmagle stakla, pa da vidim kaj ćemo jesti.
A bilo je tu svega vraga: raznog povrća sa piletinom, naribanog sira i nezačinjene zelene salate. I sve se to trebalo zamatati u tortilje (valjda… ili palačinke). I bilo je fino. Baš je bilo fino. Još je bilo slađe gledati Micicu s kojim guštom to jede.
I nismo bile na kavi. Nismo čak ni tekilu pile. I bez nje smo se smijale, bez prestanka. Što s Micicom uopće nije problem.
NAPOMENA: Micica nije debela. Taman je kak treba biti za svoju visinu. Čak i popije one tablete pol sata prije jela da joj otope masnoću. Ja sam ta koja je mršava i koja je pojela samo jednu tortilju i koja izgleda ko da je iz Bijafre pobjegla. Da me netko baci s drveta vjerovatno bi padala ko list.
JOŠ JEDNA NAPOMENA: Nije Micica nikakav fanatik, što se tiče čistoće auta. Ona je fanatik na kvadrat. Čak joj je i ona ladica u autu uredno pospremljena :)
ZADNJA NAPOMENA: Jedva čekam s Micicom (opet) otić na kavu.
P.S. Micica, hvala na čokoladi s rižom. Još istu večer klinci su mi je pojeli sa svojom škvadrom. Onak, častili su se, međusobno, kao da ja to nisam teškom mukom zaradila :)
28.02.2006. u 11:03 |
24 Komentara |
Štedi |
Gore |
^
odem da vidim tko je ta micica,,ljepo,,nakon pojedene piroške on preporuči pojesti žabu ujutro,da se nebi imalo šta drugo dogoditi,,restoran,i to meksički,,jednom sam u budimpešti jeo u meksičkom-čak je meksikanac u sombreru svirao gitaru (možda je i mađar bio-neznam) no hrana mi je super,,nije nimalo ljuta kako su navikali
| fizikalac | 28.02.2006. u 11:39
@fizikalac-i ovdje je hrana bila odlična, ništa nije bilo ljuto osim tih umaka, a micica je bila i više nego slatka :)
| vakuum | 28.02.2006. u 12:44
hahaha...luđakinjo jedna ...evo dala sam si truda i našla njihov jelovnik na netu..jelo koje smo jele se zove DE POLLO, a u zagradi piše ->(filetirana piletina s povrćem, umacima i tortiljama)...(fali im dim u opisu)... sad si mislim...ne smijem se s tobom nalaziti po suhom vremenu jer je beba tek tad čista a kaj ćeš onda tek pisati...zakazujem sljedeći sastanak za prvi pljusak :o)
| micica | 28.02.2006. u 12:52
lijepo imati susrete s blogerima i blogericama, pogotovo u stranim restoranima. viš, jebate, ja nigdra nisam jel ni dalmatinsku kuhinju a kamoli neku tamo latinsku ili nedobog istočnjačku. ja sam ipak priv ržem našoj, masnoj kontoinentalnoj klopi. nemrem se zamislit da idem vu šumu delat a da sam prije toga pojeo neku ribicu. prije bi mi kit odgovarao.
| legasvega | 28.02.2006. u 13:52
@micica-ionak sam na tvom blogu ostavila komentar, pa ne moram ovdje :))/@lega-micica nije s bloga, dobro, sad je.. al nakon godine dana dopisivanja morale smo se konačno i nać... a kaj se tiče hrane.. ja si nemrem zamislit da idem u šumu delat, uopće :))
| vakuum | 28.02.2006. u 15:28
ja si to mogu zamisliti...čak zamišljam :o)
| micica | 28.02.2006. u 15:30
A di je taj restoran, čitajući sline su mi curile.
| maria helena | 28.02.2006. u 22:02
:))) Zvuči kao odličan susret. Želim vam odlično daljnje družene i online i uživo!
| RiLady | 28.02.2006. u 22:56
@micica-nema toga kaj si ti ne možeš zamisliti :))/@marija helena-to moraš probat.. u Savskoj, preko puta Prisavlja/@RiLady-bilo je bolje nego što sam si ja zamislila. Hvala!
| vakuum | 01.03.2006. u 08:19
de pollo, a? heheh, ja obicno uzmem buritto. Drugi put kad se nadjete, probaj i to. :)
| moix | 01.03.2006. u 09:23
Dobro vam je bilo,zabavno i hranjivo,e pa živjeli!!!
| Forza Fiume | 01.03.2006. u 11:27
Prijateljica po klopi! Zanimljivo.
| Mladen | 01.03.2006. u 12:30
hihihihi... bas ste mi smjesne vas dve.... hihihihi
| SSpot | 01.03.2006. u 12:42
@moix-probat ću samo ako garantiraš da to nije niš ljuto:/@Forza-baš je bilo veselo.. Živio i ti meni!:)/@Mladen-prijateljica u pravom smislu riječi/@SSpot-sad je i meni opet smiješno:)))))
| vakuum | 01.03.2006. u 14:00
Drago mi je da si se konačno našla sa micicom i da ste se lijepo provele.Nadam se da ćete se i dalje nalaziti.
| darkwolf | 01.03.2006. u 14:05
nisam ti ja za tu meksičku spizu, nema meni do ribe na gradela...
| MT mafija | 01.03.2006. u 14:56
@darkwolf-i ja se nadam:)/@mafija-ma ja bi s micicom i na gradele otišla :))
| vakuum | 01.03.2006. u 15:33
hehe...sve puno lijepih želja...a ja sam opet gladna :o) ..micica di bumo gradele okrenule? kod Boćarskog doma? :o)
| micica | 01.03.2006. u 16:47
Pozdrav tebi i micici :))
| sklblz | 01.03.2006. u 21:59
a di su vam miceki ;))
| Goldeneye | 02.03.2006. u 08:11
@micica-iza Boćarskog doma :)))))/@sklblz-pozdrav i tebi (i od micice) :))/@Golden-miceki su doma:))))))
| vakuum | 02.03.2006. u 08:44
Lijep susret .. znaci kisa nije nista pokvarila .. tako i treba da bude.. samo uzivajte :) Zelim Ti lijep dan ...
| Mysteries | 02.03.2006. u 09:41
ma kakvi miceki...to su mačori.. :o)
| micica | 02.03.2006. u 11:11
mirisno ukusan provod, bravo ... uživaj te ....:)))
| freestyler | 03.03.2006. u 11:34
28.02.2006. u 11:03 | 2 Komentara | Štedi | Gore | ^
