kuckologija

je i ova. Pritom ne mislim na pismu. Jedna mala je prestala pisati blog….za mi je…njen link sad vodi na njen zadnji post ali i kad ne bude vodio nicemu isto ce biti tu…..jebat ga

Finila je jos jedna …jedna osoba onog drugog spola je komentirala svaki moj post do sada….prosli tek na moju inicijativu…reka san joj da necu napisati novi dok mi ona ne ostavi komentar….sad necu cekat…..jebat ga…(ju…hm)

Ovo sa malon koja prestaje pisati me potaklo na razmisljanje….koncept bloga je dobar, privlaci nove kretene (blog, ne koncept, ali zbog koncepta?) i izgleda da radi kako triba….osim onih par dana….. e sad, moze li blog propasti….meni je pa na pamet jedan moguci scenarij…sve vise i vise ljudi upoznaje sve vise i vise ljudi koji pisu blog a koji se vec poznaju…..sve vise i vise ljudi pocinje smetati to sto sve vise i vise (dobar nacin za ispunjavanje prostora…sve vise i vise prostora) drugih ljudi koji ih odnekud vec poznaju znaju za njih tj njihove blogove (pretpostavka je da onih prvih sve vise i vise ljudi pise osobne iliti intimne dnevnikolike blogove) i onda se tih sve vise i vise ljudi sve vise i vise pocne odlucivati za bijeg u anonimnost…..e sad….ako odustanu od pisanja blog ostaje bez klijenata a ako odluce otvoriti novi «tajni» blog neko ce ih kad-tad naci i sve ide iz pocetka….ovo je skoro pa zanimljivo sociolosko pitanje.

Svih nesto puca prolice……e jebi ga mene ne puca nista…..je sinoc ono govno koje smo pusili…ali ni to nije valjalo…. Sto ja znan, mora da je stvar u meni…i, da….jos se nisan vratia na staro…znan….a jebat ga ima san vaznijeg posla nego se briniti o tome…pomalo





aj bog

pojma o cemu da pisem ali dobio sam naredenje sa vrha pa eto moram. Primjetio sam nesto interesantno, da ne kazem iritantno vrteci se po blogovima ovih dana. U zadnja tri dana vidio sam (i iz nekog neobjasnjivog razloga procitao) tri posta sa naslovom «Male Stvari». Zakljucio sam da u svakom coviku cuci jedan post o malim stvarima….pitanje je samo kad ce i hoce li izaci na povrsinu…..da, zivot se sastoji od malih stvari…ali ja svom postu o malim stvarima ne dam da pomoli svoju ruznu glavu….dobi sam dosta komentara od nekih novih imena….fala…nego, jedna zenskinja meni kaze da dobro pisem jer imam neku plavu crtu….e sad znam sto je mislila pod crta, a kompetentna je jer……jer ja kazem da je, citao sam njene postove….ali zasto pobogu plavu……kako ona zna da je moja crta plava….ajme….to me sitilo, sad moram staviti dva ili tri linka….uf…..ne da mi se a obeca sam…..budala…triba bi paziti sto govorin…..ne znan..jebi ga, ne znan sto bi pisa….ako mi dode posli javit cu se opet ako ne sto cu van ja


……

ustvari….moram nesto reci…..pokusao sam biti onaj stari, ironican, sarkastican, kritican…..ali znate sto, to je moj stil, stil kojim sam poceo pisati ovaj blog i mislim da je dobar…tako se najbrze ispucam…..i taj stil ce se vratiti…ali ne sad, ne ovaj tren….u ovom trenutku sam toliko sretan da vam to ne mogu opisati…u ovom trenu obozavam….i osjecam se obozavano….u ovom trenu me nije briga za nista osim ……..zivot stvarno je lijep



aj bog

Dragi Vagabundo.. sritan ti rođendan.. I eto, makar je ovo tvoj kutak, a ovaj post bit će ka šaka u oko sa ovim slikicama, tila sam ti samo reć da mi je tako drago da sam te upoznala.. makar onako zamišljenog..you are a very very special person.. Šaljem ti 21 veliku pusu.. :))) Nadam se da mi se i ostatak blogera pridružuje u čestitkama..
P.S.: A znam da si pretpostavio da će se nešto ovako dogoditi.. tako ti je to kad imaš lake passworde.. al eto, nadam se svejedno da si ugodno iznenađen..

Jedna mala blogerica.. :))))

nocas neka depra …. Ne znam ni sam sto mi je….a nikoga nema… svi spavaju…oni koji ne spavaju… ne znam sto mi je, dan nije bio los, vecer nije bila losa….a onda, jedan cin nerazumijevanja od drage osobe, nenadana posjeta od nekih bolnih uspomena i … totalno sam u kurcu. Trebao bi uciti. Procitao sam istu recenicu 50 puta, engleski mi zvuci kao japanski. Ne znam japanski. Ne znam jebeni japanski. Sad sam u onom stanju kad mi je sve crno. Sad bi mogao ugasiti blog, poslati sve u picku materinu, ugasiti sat i prespavati sutrasnje predavanje …necu, zato sto se poznam i znam da ce ovo proci i da ce sutra biti dobro. Ali vec mi je lagano dosta. Ovakva raspolozenja me hvataju sve cesce (btw, ovo nije post za tebe ali ako citas, stvarno sam te trebao, ne znam zasto ali jesam…nekako sam bio siguran da ces biti tu…razocarao sam se…ali jos uvik se nadam, samo nada me i drzi) nekad sam stalno bio dobre volje i mogao sam na pola prstiju jedne ruke izbrojati kad bi me uhvatilo ovakvo raspolozenje…sad skoro pa je obrnuto. Poznam se, cim me uhvati znam da ce proci, vise se ne uzbudujem previse….odem negdi, legnem, sutim,cekam,…i prode, bude dobro. Ali sad mi je vise dopizdilo…znam da ce proci ali ide mi na zivce jer je precesto. To je kao da te boli noga dva puta misecno po sat vremena i ne mozes nista napraviti nego cekati da prode, to nije problem, sto je dva sata misecno…ma i cetiri, sest….ali kad te boli svaki jebeni dan po dva sata ide ti na zivce, znas da ce proci ali je naporno…pozelis otkinuti nogu da te vise ne jebe….otkinuti nogu…ali moj problem je u glavi. U zadnje vrime sve vise citam o samoubojstvu, ljudi se pitaju sto se mora dogadati u glavi nekoga da to pokusa, kako se covik osjeca dok mu je to na pameti…ja znam…sjebano, jako sjebano. I ne treba za to hrabrosti, ne treba neke posebne odlucnosti, …sve sto je potrebno je prilika….dobra prilika. Virujte mi, znam.



Aj bog

svojim putem, zivot ide i bez tebe …" kaze pisma. Iako je jos jebeno gorak okus u ustima zivot ide dalje…mora ici dalje. Na jednom blogu sam ostavio komentar u kojem kazem da sam razmisljao o tome da ugasim svoj blog. Naime, svi moji postovi imali su jedan zajednicki nazivnik, nit koja ih je povezivala, razlog zbog kojeg sam uostalom pokrenuo blog. Neko vrime mi se cinilo da je besmisleno dalje pisati tj da ….ma kuzite uglavnom…. ALI nedavno sam upoznao nekoliko dragih ljudi o kojima isprva stvarno nisam puno razmisljao dok nisam vidio da oni o meni jesu tj dok nisam vidio da su mi poceli ostavljati komentare…da su se potrudili naci moj blog i procitati par postova bez obzira sto su me vidili na mozda 15 min i iscidili iz mene mozda 3 ipo rici. E pa hvala vam ljudi (da, i nebitan me gnjavio i dokazivao mi da blog ipak ima smisla i sto ti ja znam sto, nisam ga slusao) stvarno vam puno hvala.

Dora….necu o pismama, neke su mi se svidile, vecina nije. Vrhunac veceri je kad je turki pitao «koga nikad nista ne smijete pitati u vezi eurosonga?» (mislio je na fince ili tako nekog jer oni nisu nikad dobili) a karan je rekao «nevena ciganovica» svaka cast care!


Stihovi eminine pisme su me pogodili u zicu…valjda zbog trenutnog raspolozenja


«pa sta
ako nismo sudeni,
jedno drugom
pa sta
ljubav, to je sreca
natopljena tugom
pa sta
bol postoji samo
da se preboli
bolje da te ostavi
onaj tko te ne voli
pa sta»


stvarno jako lipo


nije svako zlo za zlo, kaze narodna izreka. Tocno. Ova zadnja pizdarija koja mi se dogodila pomogla mi je da shvatim da ima Dobrih ljudi na svitu i da repoznam neke od njih. Kad kazem Dobri ljudi mislim na one koji mi nista ne duguju, koji me jedva poznaju, a spremni su pomoci. Vec sam rekao da su mi gorespomenuti pomogli da shvatim sto je vazno i vraim koliko toliko optimistican pogled na ovo sranje od zivota. Sad bi htio spomenuti i zahvaliti jednoj curi koja mi je pomogla razgovorom i razmisljanjem. Thnx mala, I owe you one, a ni auto nisam zaboravio :) pusa


to bi valjda bilo to, poceo mi je faks, opet se druzim sa pametnim ljudima i amerikancima….e da, skoro mi se avion srusio pri slijetanju nekidan :) bilo je…hm zabavno


aj bog



e, sad san se sitija sto san ustvari tija napisati….ja pisem pisme, u jednom od prvih postova pise da sam komunicirao s jednom izdavackom kucom i poslao im neke pisme. Tad nisam htio pisati o kome se radi, bilo mi je glupo ljude provlaciti kroz blog bez veze. E pa sad vise nje. Negdi oko Bozica kaze meni barba andjelko preradovic, PR croatia recordsa da mu posaljem neke pisme, i ja posaljem dvi i on se ne javlja…sto je sa pismama pitam ja….kaze on dobre su, proslijediti cu ih novkovicu pa cemo vidjeti sto ce on reci….od onda nista, dva puta sam pitao ima li sto novo (nisam bio naporan, jedan mail u prvom misecu jedan u drugom) ali odgovora njet. E sad, to je bezobrazno, ali mozemo reci ko sam ja da croatia records mora imati obzira prema meni..to je ok, kapitalizam, stoji. No ako ne pricamo na nekoj razini suradnje…jednakost jeli….ajmo bar pricati na poslovnoj razini…e tu su se zajebali, ostaviti nekoga bez odgovora je neprofesionalno, pogotovo nakon sto su se vec upustili u komunikaciju. nije bed ako im se moje pisme ne svidaju, nije bed ako me odbiju, ni najmanji, ali ljudi, napravite to profesionalno….zao nam je ali….nije to tako tesko……


svjestan sam da je ovaj kompletan post bolno los i nepismen i ….iskreno zalim vas ako ste ga citali do kraja….eto, sjeban sam….krivim ……da, nju (ja bar imam opravdanje)



aj bog

Natirati me da placem…kako je samo imala srca…a zna da sam u zadnje vrime imao previse razloga za plakanje…izgubljena prijateljica…mrtvi rodak…i sad ona. Ne mogu, to mi je previse. Za zivot sam navikao da je okrutan, ali da bi ona mogla biti tako okrutna…to nisam ni sanjati mogao. Tjesim se da nije sve nestalo, da postoji nesto sto ja ne znam sto ju je natjeralo da bude tako hladna i bezosjecajna…znam da se zavaravam ali tako je lakse. Sve je gotovo…ono sto je bilo tako lipo bez objasnjenja i pravog razloga je postalo nesto ruzno…ili je jednostavno nestalo. Daj mi bar da te cujem, da ti kazem zbogom….daj mi da prazninu koja je nastala nepostojanjem razloga bar ispuni tvoj dragi glas…daj mi bar to…ne. Ma cak ni ne, nisam ni dobio odgovor. Svu svoju tugu, nadu, vjeru, sve sam ulio u jedno molim te. I to molim te sad jos uvik lebdi negdi oko nje i ceka reakciju, odgovor. Moje molim te place na njenom ramenu umisto mene, a ona ga ne vidi i ne cuje, ne dozivljava, bas kao sto ni mene nije dozivila. Najgore od svega je sto o njoj ne mogu reci niti jednu losu ric, mogu govoriti o njenim postupcima koji su bili ovakvi ili onakvi ali ona sama je i dalje divna, dobra, draga…meni nazalost jako jako draga…ne mogu, ne zelim vjerovati da je sve nestalo i da vise ne osicas nista, ne znam sto te tira da se tako ponasas, ne virujem da je samo ponos jer si ti bolja i jaca od toga … ne mogu ti opisati koliko mi je zao i koliko sam jadan sto je ovako ispalo…zelim ti sve najbolje u zivotu…zelim ti ljubav, onakvu pravu, iskrenu, kakvu zasluzujes…zbogom