svojim putem, zivot ide i bez tebe …" kaze pisma. Iako je jos jebeno gorak okus u ustima zivot ide dalje…mora ici dalje. Na jednom blogu sam ostavio komentar u kojem kazem da sam razmisljao o tome da ugasim svoj blog. Naime, svi moji postovi imali su jedan zajednicki nazivnik, nit koja ih je povezivala, razlog zbog kojeg sam uostalom pokrenuo blog. Neko vrime mi se cinilo da je besmisleno dalje pisati tj da ….ma kuzite uglavnom…. ALI nedavno sam upoznao nekoliko dragih ljudi o kojima isprva stvarno nisam puno razmisljao dok nisam vidio da oni o meni jesu tj dok nisam vidio da su mi poceli ostavljati komentare…da su se potrudili naci moj blog i procitati par postova bez obzira sto su me vidili na mozda 15 min i iscidili iz mene mozda 3 ipo rici. E pa hvala vam ljudi (da, i nebitan me gnjavio i dokazivao mi da blog ipak ima smisla i sto ti ja znam sto, nisam ga slusao) stvarno vam puno hvala.
Dora….necu o pismama, neke su mi se svidile, vecina nije. Vrhunac veceri je kad je turki pitao «koga nikad nista ne smijete pitati u vezi eurosonga?» (mislio je na fince ili tako nekog jer oni nisu nikad dobili) a karan je rekao «nevena ciganovica» svaka cast care!
Stihovi eminine pisme su me pogodili u zicu…valjda zbog trenutnog raspolozenja
«pa sta
ako nismo sudeni,
jedno drugom
pa sta
ljubav, to je sreca
natopljena tugom
pa sta
bol postoji samo
da se preboli
bolje da te ostavi
onaj tko te ne voli
pa sta»
stvarno jako lipo
nije svako zlo za zlo, kaze narodna izreka. Tocno. Ova zadnja pizdarija koja mi se dogodila pomogla mi je da shvatim da ima Dobrih ljudi na svitu i da repoznam neke od njih. Kad kazem Dobri ljudi mislim na one koji mi nista ne duguju, koji me jedva poznaju, a spremni su pomoci. Vec sam rekao da su mi gorespomenuti pomogli da shvatim sto je vazno i vraim koliko toliko optimistican pogled na ovo sranje od zivota. Sad bi htio spomenuti i zahvaliti jednoj curi koja mi je pomogla razgovorom i razmisljanjem. Thnx mala, I owe you one, a ni auto nisam zaboravio :) pusa
to bi valjda bilo to, poceo mi je faks, opet se druzim sa pametnim ljudima i amerikancima….e da, skoro mi se avion srusio pri slijetanju nekidan :) bilo je…hm zabavno
aj bog
e, sad san se sitija sto san ustvari tija napisati….ja pisem pisme, u jednom od prvih postova pise da sam komunicirao s jednom izdavackom kucom i poslao im neke pisme. Tad nisam htio pisati o kome se radi, bilo mi je glupo ljude provlaciti kroz blog bez veze. E pa sad vise nje. Negdi oko Bozica kaze meni barba andjelko preradovic, PR croatia recordsa da mu posaljem neke pisme, i ja posaljem dvi i on se ne javlja…sto je sa pismama pitam ja….kaze on dobre su, proslijediti cu ih novkovicu pa cemo vidjeti sto ce on reci….od onda nista, dva puta sam pitao ima li sto novo (nisam bio naporan, jedan mail u prvom misecu jedan u drugom) ali odgovora njet. E sad, to je bezobrazno, ali mozemo reci ko sam ja da croatia records mora imati obzira prema meni..to je ok, kapitalizam, stoji. No ako ne pricamo na nekoj razini suradnje…jednakost jeli….ajmo bar pricati na poslovnoj razini…e tu su se zajebali, ostaviti nekoga bez odgovora je neprofesionalno, pogotovo nakon sto su se vec upustili u komunikaciju. nije bed ako im se moje pisme ne svidaju, nije bed ako me odbiju, ni najmanji, ali ljudi, napravite to profesionalno….zao nam je ali….nije to tako tesko……
svjestan sam da je ovaj kompletan post bolno los i nepismen i ….iskreno zalim vas ako ste ga citali do kraja….eto, sjeban sam….krivim ……da, nju (ja bar imam opravdanje)
aj bog
Post je objavljen 07.03.2005. u 23:30 sati.