kuckologija

nocas neka depra …. Ne znam ni sam sto mi je….a nikoga nema… svi spavaju…oni koji ne spavaju… ne znam sto mi je, dan nije bio los, vecer nije bila losa….a onda, jedan cin nerazumijevanja od drage osobe, nenadana posjeta od nekih bolnih uspomena i … totalno sam u kurcu. Trebao bi uciti. Procitao sam istu recenicu 50 puta, engleski mi zvuci kao japanski. Ne znam japanski. Ne znam jebeni japanski. Sad sam u onom stanju kad mi je sve crno. Sad bi mogao ugasiti blog, poslati sve u picku materinu, ugasiti sat i prespavati sutrasnje predavanje …necu, zato sto se poznam i znam da ce ovo proci i da ce sutra biti dobro. Ali vec mi je lagano dosta. Ovakva raspolozenja me hvataju sve cesce (btw, ovo nije post za tebe ali ako citas, stvarno sam te trebao, ne znam zasto ali jesam…nekako sam bio siguran da ces biti tu…razocarao sam se…ali jos uvik se nadam, samo nada me i drzi) nekad sam stalno bio dobre volje i mogao sam na pola prstiju jedne ruke izbrojati kad bi me uhvatilo ovakvo raspolozenje…sad skoro pa je obrnuto. Poznam se, cim me uhvati znam da ce proci, vise se ne uzbudujem previse….odem negdi, legnem, sutim,cekam,…i prode, bude dobro. Ali sad mi je vise dopizdilo…znam da ce proci ali ide mi na zivce jer je precesto. To je kao da te boli noga dva puta misecno po sat vremena i ne mozes nista napraviti nego cekati da prode, to nije problem, sto je dva sata misecno…ma i cetiri, sest….ali kad te boli svaki jebeni dan po dva sata ide ti na zivce, znas da ce proci ali je naporno…pozelis otkinuti nogu da te vise ne jebe….otkinuti nogu…ali moj problem je u glavi. U zadnje vrime sve vise citam o samoubojstvu, ljudi se pitaju sto se mora dogadati u glavi nekoga da to pokusa, kako se covik osjeca dok mu je to na pameti…ja znam…sjebano, jako sjebano. I ne treba za to hrabrosti, ne treba neke posebne odlucnosti, …sve sto je potrebno je prilika….dobra prilika. Virujte mi, znam.



Aj bog