Misticno raskrizje....


Prije tocno 12 godina na veliki petak dogodila se saobracajna nesreca u kojoj je nazalost sudjelovala moja sestra... dogodilo se to kod sadasnjeg novo izgradenog studentskog doma u Varazdinu...pjesice je prelazila preko razkrizja sa prijateljicom i najednom se iza nje stvorio motor koji je presao preko crvenog, zahacio joj noge i bacio je na rubnik po kojem je udarila koljenima i slomila oba dva....

Sad se sigurno pitate zasto sam vam tak bez ikakvog uvoda to napisao... eto vidite 12 godina nakon njene nesrece prelazim ja preko istog semafora i sto mi se desava... naravno meni je upaljeno zeleno svijetlo, a ovima u suprotnom smjeru crveno... prelazim preko zebre i vidim covjeka na biciklu koji se krece prema meni... slobodnom procjenom ustanovio sam da cemo se blisko sresti na kraju zebre u slucaju da on ne stane... i gle fakat lik na biciklu ne staje nego ubrzava.... i ja ne obracam pozornost previse na njega, jer sam svjestan da cemo se tresnuti..... zakljucio sam da ima svojih 40 godina i da je slabiji od mene, jer ja sam ipak muz ko koruzjak (kak bi rekli ljudi u zagorju) i da doslo je do naseg bliskog susreta... no posto sam bio spreman na to reagirao sam na sljedeci nacin... dozvolio sam da mi prvom svojom gumom prijede preko tenisice ali dalje nisam dozvolio, nego sam ga ljuto uhvatio za govrnal i bacil ga dole s bicikla... na svu srecu tamo vise nema onog rubnika na kojeg se nabila moja sestra pa se on nije nabio na nista osim na asfalt.... uljudno sam dosetao do covjeka, pitao ga dali je sve uredi, da li nije nesto slomio.. nakon njegovog odgovora da nije sve u redu, ja sam se okrenuo i otisao dalje svojim putem... sad svi sigurno mislite kak sam glupo reagiral... da vam budem iskren meni je zao covjeka, ali osim sto je on kriv za to sto se dogodilo, pitam se da li bi njemu bilo zao mene koji bi mozda nastradao posto je svjesno ubrzavao da se blisko sretnemo na mjestu gdje smo se i blisko susreli......

Ne znam kakvo je vase misljenje o ovom slucaju, ali mislim da sam dobro postupio... zapravo njemu ni nije nista bilo.. da mu se nesto dogodilo sigurno bi stao i pomogao mu... ali mislim da nije fer od njega da je ubrzavao, jer da se zaustavio, mozda bi izgubio minutu vremena, a ovako je izgubio 10min..... Ali mene fascinira to sto je proslo 12 godina i tjedan dana od nesrece moje sestre i eto meni se dogodilo skoro isto na istom mjestu samo sto nije bio u pitanju motor nego bicikl......

Pozdrav od Sicka....


29.04.2006. | 15:29 | 24 K | P | # | ^

<< Arhiva >>

< travanj, 2006 >
P U S Č P S N
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv



da ili ne?


Malo o meni

Zovem se Josip,
zovu me Sick,
19 mi je godina,
sve o meni mozete
saznati ako imate
volje citati
ovo moje
carstvo pizdraija...


Omiljeni blogovi

...~PaPaYa~...
danny
Seifer
Silver Angel
Angel talk
Lady Di
Orange
2911
lotosica.blog.hr
Tija
RiLady
Liverpoolgirl
Mareee
Drug Albert
Mala Ramona
...@nchi...
Mistique
Ona
Izgubljena
Piglet
Tonkica Palonkica
Nem
Nemezis
Tanja
Dora
Lucia
Ipak
Clique


Vic dana





Meni draze pjesme..


Lepa protina kći

Još sam bio sasvim mlad,
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je došla da se kupa lepa protina kći.

Nije znala gde sam ja,
da je gledam, krišom, kroz trsku i šaš,
a preko reke noć je pala kao plašt.

Mesec tinja nad vrbakom,
srebri nebo, zveda roj,
i kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj...

O srce ludo, ludi sni,
već se moji drugovi momčili svi.
A ja sam hteo samo jednu:
lepu protinu kći.

Čudnom pesmom zvoni drum,
te su zime i svatovi došli po nju,
iz daleka, neki svet za mene tuđ.

Baš sam prošao sokakom.
Padao je prvi sneg.
I još ponekad zazvone praporci
što je odnose, ko zna gde...

Da se ženim, imam kad.
Ja sam, eto, ostao momak do sad.
Nikad više nisam sreo lepu protinu kći.

Jedan život, miran, tih.
Nekad bacim kartu il' napišem stih.
Stvari teku, ja se držim izvan njih.

I ljubim dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevažne naspram nje...


Sin jedinac

Još sam bio sasvim mlad,
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je došla da se kupa lepa protina kći.

Nije znala gde sam ja,
da je gledam, krišom, kroz trsku i šaš,
a preko reke noć je pala kao plašt.

Mesec tinja nad vrbakom,
srebri nebo, zveda roj,
i kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj...

O srce ludo, ludi sni,
već se moji drugovi momčili svi.
A ja sam hteo samo jednu:
lepu protinu kći.

Čudnom pesmom zvoni drum,
te su zime i svatovi došli po nju,
iz daleka, neki svet za mene tuđ.

Baš sam prošao sokakom.
Padao je prvi sneg.
I još ponekad zazvone praporci
što je odnose, ko zna gde...

Da se ženim, imam kad.
Ja sam, eto, ostao momak do sad.
Nikad više nisam sreo lepu protinu kći.

Jedan život, miran, tih.
Nekad bacim kartu il' napišem stih.
Stvari teku, ja se držim izvan njih.

I ljubim dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevažne naspram nje...