Naravno da avion nije isa ranije, ali lako sta nije isa ranije, nego nije isa ni po originalnom vrimenu. Srica sta je na istom terminalu bia Duty Free pa sam imala di ubit vrime, doduse ne znam jel i Z. to isto zove sricom. U Buenos Aires smo ipak dosli to popodne, ne u 2 kako smo planirali, nego u 5, taman za veceru.
Hotel je djelova obecavajuce, a cak ni Z. nije pocea grintat na ulasku.
Ovaj put sam isla oprezno prema prozoru jer sam vec naucila lekciju, ako su zavijese navucene, postoji razlog za to. Zavijese jesu bile navucene, ali ovaj put je ipak bija neki pogled. Na drugu zgradu. Hotal nam je bija u samom centru grada, cak je ulica u kojoj smo bili pjesacka zona i mogu reci da je bilo prilicno zivahno. Hotel nije bija los, ali nas to nije puno ni zanimalo, imali smo pametnija posla, a i razlog zbog kojeg smo isli u Argentinu nas je ceka.
Meso.
Malo smo prosetali okolo, I zakljucili da je Buenos Aires ko Osijek sa palmama (ovo je Z. zakljucija, ja bi rekla da je ko Zagreb, ali nek mu bude) i nasli misto di cemo vecerat.
- Sta cemo pit ? – odma je Z. presa na bitno.
- Pa argentinsko vino, moramo to pit ovde, sta drugo?
- Aj kad moramo… - mudro ce Z. i pita konobara koje vino on preporuca. Ja sam mu odma poslala pogled broj 16. “jesi li ti normalan, znas da oni uvik preporuce najskuplje!! “
Naravno da sam bila u pravu jer je konobar preporucija najskuplje vino na meniju. 78 pesosa je bila boca!!! Odma sam odahnula, pa 78 pezosa nije ni 10 dolara…ala sta cemo pit ovde.
Donili su nam hranu,i iako smo bili nauceni na brazilske porcije, ova argentinska nam se ucinila jos veca. Ja sam jela rebra koja su izgledala kada su dinosaurusova, a od Z.vog stejka moga se najest omanji tigar.
Posli puste hrane smo morali malo prosetat, eh koliko god se cudili porcijama sve smo jeli. Za ovo uvik krivim moje doma da su me krivo odgojili, kad sam bila mala uvik su mi govorili da se mora pojest sve sta je na pijatu. Ja ko prava cer i dan danas slusam sta roditelji kazu.
Argentinci imaju super kafice i dobar nocni zivot, u stvari bas imaju neki europski dir, da ne kazem opet, nas dir..svi vise po kaficima po cili dan i setaju po gradu. I ja sam se pitala ono sta se svi pitaju kad dodu u ST “ jel ovde iko radi”? I jos jedno pitanje me mucilo tu vecer; Nije mi bilo jasno kako u gradu od 12 milijuna ljudi masu komaraca prezivi???
Prvu vecer u BA izili su me komarci!
|
