TRKELJANJE

Daklem, dobio sam nalog da malo opišem kak je sad to kad je beba u kući. Iz muške perspektive. Moram priznat da je puno lakše nego prvi put. Da dobro ste pročitali i zaključili da mi to nije prvo dijete. Nemojte me krivo shvatit. Nisam baš trčao okolo za curama i hvatao sve što ima osnovne karakteristike ženskog roda. Znate kakve su vage. Dok ja skužim, razmislim, ponovno razmislim i konačno donesem neki zaključak, ode voz (vlak).
No da skratim priču, prvog sina sam dobio 02.12.2003., a drugog sad neki dan tj. 06.09.2005. Ovo baca novo svjetlo na trenutne događaje u mom domu. I na moje spavanje. Sva sreća da smo dva roditelja, tak da svaki preuzme jedno dijete. I idem spavat oko ponoći i ujutro dizanje oko pol 7. Dobra noć je ako se treba dići dva puta po pola sata. Ali nije bed. Ne žalim se. Ja obično uspavljujem starijeg sina, jer mi je priroda uskratila zalihe mlijeka za novorođenče. I fakat je teško i spava mi se, ali nije bed. Čak mi predstavlja zadovoljstvo što mogu svom djetetu pružiti osjećaj sigurnosti i uspavat ga. I to je jedan od najljepših prizora. Moje dijete mirno spava. Zdravo, sito i sigurno.
Ako ima ko kakvo pitanje (ili još bolje odgovor) možemo probat to zajedno riješit. Vezano za klince, naravno. Za sve ostalo tu je Kosmati Politan.