Ajde, nije baš odma poslin, ali je malo kalmala (smirila se, za sjevernjake) ... dovoljno da malo kiša natopi zemlju ispucalu od suše. Za Gospu blaženu, kad će više fermat, pari mi se da nije stala padat od Svi Sveti, dosta bi nan bili prsti na dvi ruke za nabrojit sunčane dane odonda.
Ako skoro ne pristane, svima će nan narest plivaće kožice meju prstima i jemat ćemo, radi kosi očiju, prednost pri zapošljavanju na izgradnji „Pelješkoga mosta“.
Lako se sad meni zajebavat radi par kapi kiše, kad je finila ova svakogodišnja agresiva okolo Mašogadura ... Ovi put posebno, e bit će maškare, e neće, e sve će nas zatvorit, e ne pizdi, e reka si da više nećeš (to ka ja!), e ajde ti u tri ... tako su tekle plodonosne diskusije u Udrugi o' maškar ... a ča će bit niko još skroz ne zna 100%.
Vidit ćemo, valjda, u ovu subotu, užežin Valentinova, taman na 110 rođendan Majstora s mora ... Ne bi sad o tome, dosta san živac, žuči, Apaurini i Normabeli potrošija u to ime pa me, ajde neću reč štufalo, ali samo da malo odmorin hajdučki dil mozga  ... ako ga je ča ostalo 
Kako je sad Zlato Mamino posli par miseci prisilnoga odmora iša navigat, onda san ja priuzeja „sanitet“, glede matere. Tako san i danas nosija ništo njezino na Higijenski, pa san odlučija iskoristit malu pauzu ča je kiša uzela, da se malo oblaci opet napunidu 
Ajme, okad nisan đir priko grada učinija ... parkira san se kod Kapetanije, mista na parkiralištu koliko te volja ... trči, trči pa auto!
„Vinka, kakve čevape voliš?“ ... „Sa ajvaron!“ ... Bez suvišni pitanja zašto i kako ... zna da je ne pitan bezveze 
More je i u luci daleko od bonace, neću ni promislit kako je izad Mrduje, ali to ovin divljacin ne smeta ...
Ne znan koja je ovo vrsta biljke/trave/whatever ... ali ako je sposobna održat se ovod, u rupi između dva kamena i deset centimetri od razine mora, onda valjda more i na Misecu rest 
Evo mi je stigla dopuna (Fala lipa, Nena!), da se ova biljčica zove MOTAR , da se more ukiselit ka i kapari i zanimljivo da su is pomorci u stara doba nosili ukiseljene sa sebon i mumali kontra skorbuta
Malo dalje, par mlađi rođaci od ovega pačifika pri dvi slike gingaju se na valovima i bučno se karaju (svađaju, za sjevernjake) ...
Produžija san naprid, priko Piazza di Frutti (tamo di je Mare Mulica prodavala voće i pričala sa Kokolon) eto me začas u Kraševoj „Bombonjeri“. Nisan puten sve skupa tri čovika susreja ... a tamo blaga Božjega. Je li Valentinovo oli nije ... pa san, kad san već u prolazu uzeja jedan boketić za u nedilju ...
Na peškariji nigdi ni ribe ni peškaruš! Samo tuga, šterike i cviće isprid urarske radnje.
Da nije ovo kinesko sranje iz Wuhana u điru, mislin da bi to bija jedan od veći sprovodi, jer Split zna dostojno ispratit svoje legende, a urar Ivulić je to sigurno bija!
Sićate li se onoga čevapi upitnika sa početka posta? E, sad je i to došlo na red. Ča je od Peškarije učinit đir do Kantuna Paulina, čak i za moje pješačke kapacitete
„Jedne čevape, molin lipo, samo sa ajvaron, dobro mi zamotajte da se ne priladidu“ ... i onda se lagano uputit nazad do Kobile Suzi (TM) koja je jedva čekala, friško prigledana jutros kod veterinara Breškovića 
Kako san već jema aparat u ruci, nije mi promaklo ni ovo pripremanje i slikavanje za reklame, sezona je skoro izad kantuna, triba se pripremit, pa kako bude ...
Marmontova je skoro prazna ...
... a na Rivi bi čovik skoro reka da nima ni pasa ...
... ispravak netočnog navoda ...
Jedan brzi pogled prema lukobranu ...
... i nazad u Zapadna Kaštila.
Zdravi i veseli bili!!! 
|
