Kako san i onda napisa, kad je Kobila Suzi došla u štalicu „Garbin“ da je „Novi bolid u Novome“ pa me optužilo da uvik stavljan senzacionalističke naslove, tako ću ove dane bit umjereniji.
Evo, ovako je izgledala te večeri, 8. 7. 2010. kad je prošla prvu registraciju ...
Kako onda, tako i sad, Suzy odrađuje bez grintanja sve zadatke ča se pridanju meknedu ... nije puno žedna, uz ugrađen plin, a i učinila je, kako bi reka besmrtni Nenad Brixy, „stanoviti broj kilometri“ bez neki posebni problemi, uz redovito održavanje.
Kako mi je Zlato Mamino reka, jedina auta koju nisan uspija satrat  ... svatiću to ka kompliment. Suzy, a ne meni 
Jučera, osmi sedmoga, mora san prominit prometnu dozvolu. To ka oče reć da nisu jemali di udrit pečat, jerbo na staroj nije više bilo mista.
Jedanaesta registracija ... neka potraje još koju godinu, ako Oni Gori da zdravlja i Njoj i Nama, pa da se i Vinkica malo na njoj nauči vozit.
Poučen dojavama iz dobro obavješteni izvori, da su ujutro malo milostiviji, iša san na Tehnički u Mašograd ranon zoron. Za ne povirovat, bija san prvi na redu ... barbe su sve odradile kako triba, bila je samo jedna sitnica koju triban sredit do dogodine. Odličan rezultat za krepkoga desetogodišnjaka
Prošlo je malo vrimena, gleda me Zakonita kad san doša doma, nije jon jasno kako san već gotov ... a lipo! Kad se digneš rano, dan duže traje ... još smo popodne, poza obidon, išli učinit spizu, i kako nan se nije nigdi prišilo poslin, a i ožednili smo ... di ćemo, ajde ovamo, ajde onamo, na kraju smo završili u „Tina“ u Kaštel Novome, deboto isprid kuće!
Ovi put se nisan za'eba, ka na Massimovome koncertu, pa zaboravija vazest oni moj mali „gerilski“ fotoaparatić. Zašto „gerilski“? Pa ne tučen se se šnjin, ne bacan ga nikome u glavu. Ipak je komad bovana (kamena, za sjevernjake) kudikamo jeftiniji vengo mali Canonov đavlić Powershot SX620
Gerilski je zato jer ga je lakše sakrit u boršicu (je li se sad smi reč „pederušu“ a da ne počmedu odma činit denmonštrancjun?!) da ne mora svak vidit da ga jeman, a „isukat“ ga po potribi. Ako ne ništa, bolje snima videjo nego ono „#$%& (biiiip!) od mobitela!
Bili smo taman u okviru „zlatnoga sata“ ... čak i pri kraju. Dok su Kaštila bila već u debeloj sjeni, dotle je Split bija još okupan zrakan umirućega Sunca ... pa je vridilo potegnit puntu Marjana sa Instituton ...
... a i vizura Splita se, gledajuć odovamo, prilično minja sa onin Tornjen, pari mi oni crni monolit iz Odiseje 2001  ... srića da mu je na drugoj strani slike ka kontrapiz tamniji krov Poljudske lipotice ... inače bi baš parija ka „šaka u oko“
I tako, dok smo Zakonita i ja lagano ispijali Nesscafe sa čikolaton i Cedevitu sa okuson crvene naranče, sunce je partilo na zasluženi odmor, a mi ka prave kurijože gledamo, i još bolje slušamo ko sve prolazi.
Sa godinan nagomilanoga iskustva, moremo pripoznat fureštoga na kilometar.
Nije baš bila gužva na Rivi ... Znan, neki će zlobnici guštat kako sad ovi ča su investirali u apartmane neće moć isplaćivat kredite ... sitni duš jema svudir. meni je te ljude žaj, jer ako se vrtidu pinezi, svima će nan bit bolje. Ali ne moreš „prominit glavu“ onome kojemu je draže da susidu krepa krava 
Koliko nas je uništila i unazadila ova dižgracija COVID-19 još ne moremo njanci zamislit. Ako i iduća sezona bude ovakova, ajme nan se!
Ali ljudski se nadat da će bit bolje! Samo, ponavljan, da bude zdravlja, zato, ka i uvik ... Zdravi i veseli bili!!! 
|
