Za koji dan ćemo stavjat cviće na grobove naši najdraži, a ovo vrime ka da je porebambilo (poludilo, za sjevernjake) … Još nisan njanci đilet navuka na sebe, gren ujutro u kratke rukave na posal, tek san sinoć prvi put obuka pidžamu.
Jutros, drugi dan nakon priboljene crijevne viroze (intenzivna dijeta, za sjevernjake) gren na posal, salazin se sa magistrale … trljan oči, gledan, ništa mi nije jasno. Odma čin san uliza u kancelariju, mašan se za fotoaparat i slikajen, koji je ovo (biiiip!) ?!
Oli je Šolta naresla … oli se Italija približila … jesan li već reka da je vrime porebambilo?
Manen rukon, i gren primit prvu jutarnju dozu kofeina intravenozno … vraćan se brzo, a sa ponistre vidin vječnu jutarnju … ribari se vraćadu sa rabote (rada, za sjevernjake) praćeni sa jatom kreštavih letećih žicara, koji valjda figuraju samo u Runjićevoj pismi, ča je onako svevrimenski piva naš nikad prežaljeni veloluški grdelin Oliver …
Zakonita svako malo upire da će izvadit zimsku robu, da rečen ča mi triba ostavit od litnji majic … a ja je fermajen (zaustavljan, za sjevernjake) … Guštajmo još malo, u ovome ča nan je namirija Oni Gori … dokle u ostataku Lipe Naše već debelo dimi iz fumari (dimnjaka, za sjevernjake) na špici se pušedu sa novin komadima zimske garderobe. Neka nji
Zdravi & veseli bili!!!
|