... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Baš mi se ono ka nije dalo izać iz kuće. Bauljan, gledan TV, počnen gledat niku dokumentarnu seriju i zakunjan poslin kvarat od ure.
Moš mislit ča je bilo zanimljivo!
Otkad je Đelo Hadžiselimović iša u penšjun, sve je išlo u prdec. Ka i naša, Božemioprosti "Hrvatska pošta" okad je iša Šime Pošćer u penziju.
Ni časopisi na koje san pritplaćen mi više ne dolazidu, pošćer navraća tek svake dvi šetemane (sedmice, za sjevernjake) a legendarni "Pony Express"
... in je osta nedostižni ideal.
Eto na, taka san se i Šime, nije još čovik sebi doša, uda je ćer nikidan ... ali ja još uvik bauljan po kući. Nedilja, pa ostat doma. Ajme! A koje lipo vrime ... čak mi je i auto osta čist više od 24 ure, nije pala kiša. I di će suza nego na oko, ajmo na Malačku. Naravno, kasno san se uputija za uvatit zalazak Sunca ... "#$%& (biiip!) (biiip!)
Iduću nedilju prije pet i po triba bit gori, nakomod. Ma ča pet i po, pet! Na miru popit nessicu, namistit objektiv, filtere.
Sve san ja to lipo isplanira, a ča ako bude bljuzgavo vrime?
Neće valjda, biće i Majku Prirodu bar zeru grize savjest ča se onoliko izneredila u deveti misec (rujan, za sjevernjake) pa nan je sad kraj devetoga i početak desetoga pritvorila u najlipše vrime u godini: ni vruće, ni ladno
Ajde, kad san već doša gori, na sjevernu granicu Kaštel Staroga
... red bi bija potegnit i koju sliku iz drugovačije perspektive, da je još nisan dupera (koristija, za sjevernjake), jerbo ako se buden ponavlja, tužit će me da san plagijator ... makar i samoga sebe kopira, to ka autoplagijator
Kako ja ipak nisan nikakovi ni stranački ni državni dužnosnik, gren ja slikat ča novega ...
... a kako je bila ka nika izmaglica, Kaštila i dalje, prvi, drugi i treći brač je bilo besmisleno slikavat, jerbo bi slike sličile na ono ča bi profesionalna gatara vidila u iskrenutoj čikari turske kafe, ili bar na ono ča bi vas dotična svin silan uvjeravala da vidi
Zato se Gospodin Misec značajno nakrivija naviše Splita,
... i sitija me jednoga filma ča bi ga večeras, po ko zna koji put, vridilo pogledat
Taman je bilo vrimena, dokle ne počme film, da učinemo i đir do veliki trgovački centri u Splitu i kupimo Vinkici pribor ča jon sutra triba za likovni. Gospe moja, kad se sitin da je govorila, kad je bila još predškolac, doduše, da će bit slikarica
I tata jon je, to ka ja, od ti godin gradija kuće od LEGO kocak i govorija da će bit arhitekta, ma jema bit da je od otega ostala samo ljubav prema LEGO konstrukcijama (pretežito vatrogasnoga tipa) i do dana današnjega
Deseti misec smo otvorili, moran mučat još četrdeset (40) dan. Kako? O čemu? Ka da čujen žubor kurijožasti glasova
A kad ne smin reč ništa više, nego da san malo pročakula sa jednin barbon od Ižben'ka, na privremenon radu na Prisavlju 3, Zagreb ...
... sa mojon najdražon pratnjon u portunu na Prisavlju 3 ...
Svi oni koje zanima ča je bilo i kako je prošlo, moraćedu se malo strpit do četvrtka, 9. jedanaestoga AD MMXVII.
Zdravi i veseli bili!!!
... ali ja još uvik bauljan po kući. Nedilja, pa ostat doma. Ajme! A koje lipo vrime ... čak mi je i auto osta čist više od 24 ure, nije pala kiša. I di će suza nego na oko, ajmo na Malačku. Naravno, kasno san se uputija za uvatit zalazak Sunca ... "#$%& (biiip!) (biiip!)
