Nije nan, fala Onemu Gori, prvi put, a nadan se da neće bit ni zadnji. Najprin, da spomenen o čemu se radi – Mašogadur su naše novine o' maškar. Mašogradski maškar, ofkors ... Cilo selo ga gušta čitat, i svima se je drago narugat kad vidu drugoga unutra ... a kad vididu sami sebe, onda se spusti nos ... zašto baš ja ... ča si se mene uvatija ... ča nisi o njemu/njoj ništa napisa ... a ja lipo na to „reci ako smo falili, pa ćemo dogodine objavit demanti“ ... onda me pošalje u niku stvar i tu svaka suvisla diskusija završaje 
Rekli bi zli jezici da je ove godine list, broj šesnajst, iznimno uspješan, jerbo se je dosta nji najidilo ča smo i stavili unutra ...
PDF oliti elektronski oblik „Mašogadura“ je zna obaigrat Europu i svit i prije ... omar poslin pokladnoga utorka. Ako se ne varan, lani san prvi put posla oni pravi, šušketavi, papirnati primjerak u Švesku, u ono misto di je Zlatan Ibrahimović, mali bosanski izbjeglica, počeja igrat balun. U onome klubu ča ga je Hajduk izbacija u fotofinišu, kad je bija koncert Placida Dominga na Prokurative.
Daleko san ja odluta ... rič je o Mašogaduru, buzdo, a ne o Hajduku. Iako se ovi ča smo mu poslali u Malmo ne bi bunija ni da o Hajduku pišen. Satra me je rečeni Đuro iz Malmoa ... da koji će mu (piiiip!) Mašogadur u PDF-u, da ne more vazest laptop/tablet/whatever i poć lipo ka čovik sest u kondut (zahod, za sjevernjake) i čitat. Onda je udavija Buiša, pa Buiš mene ... i tako san mu lani prvi put posla Mašogadur „utvrdo“. Tako je počelo. Ove godine smo išli malo dalje, i šire ... koliko san posla PDF Mašogaduri, ne znan ni broja. Sve je partilo, naravno, u bližu i dalju dijasporu ... ali san ovi put posla i papirnato na par misti. Opet onemu Ibrahimoviću u Malmo ...
... doturu Antoniju u oni grad di se stadion zove po Švarcenegeru  (Graz, za neupućene)
... Boži Lisniću u Hamburg, jne samo da ga je on pročita ...
... nego je i po grada navuka, pa mi se kune da su niki ljudi pripoznali Antunića ...
Prvi put je ove godine išlo kod Mikija Markovića u Italiju ...
Sporija in je pošta od plaće, da ne rečen od našega „Pony Expressa“ ... Sviman san skupa posla, u njega je došlo sedmicu dan poslin nego u Švesku. Šime poštaru vrati se, sve ti je oprošteno
Ove naše domaće deboto i ne računan, a i njima je putovalo skoro nedilju dan, ne bi da još pokojne Tereza i Domina raznosidu poštu. A dalo bi se razmislit i o Milevi Kaćalovoj. Eto tako ...
Đurino kumče u Zagrebu, mali Duje, je dobija svoje štivo ...
... isto ka i teta Vlatka na otoku Murteru ...
Nadan se da su se naguštali čitat ... akobogda i dogodine, samo da je zdravlja. I zeru sriće ... ako bude sve kako triba, moga bi ga pisat iz rodnoga mista (vidi urednikov kantunić!)
Ako san ga slučajno (PDF!) kome još zaboravija poslat, neka mi se javi, šaljen odma!
Zdravi i veseli bili! 
|
