Pravo da van rečen, ovo mi je deboto najmrže doba godine ... da mi nije prika potriba, najrađe ne bi ni izalazija iz kuće. Ovo je ono doba kad Vakula, Rade Popadić i svi ostali profesionalni i amaterski Nostradamusi specijalizirani za vrimenske prilike dobijedu teške napade štucavice ... a ni vrime, koje je odavno rebambilo, in baš i ne gre na ruku.
Pa oni nan zalipidu lipo sunce, oblake i kišu na prognozu, za svaki slučaj. Fali još samo snig pa da se na brzinu, ka na jednorukome jacku, izminedu sva godišnja doba dokle se okreneš.
Dunkve, u subotu san, jer je počela padat ona (piiiip!) kiša, odveja Vinkicu na trening odbojke. I naravno, čin san je odveja, kiša je fermala! Boje da nije bija pokojni Meho kraj mene, jerbo san sigurno spomenija i kojega sveca ča ga ni on nije jema u svojoj knjižici 
Ali ajde, nije svako zlo za zlo, ovakova frizura Kozjaka se baš i ne vidi svaki dan ... ka da je bija u istoga brice di gre i Donald Trump 
Popija san nessicu na rivi. Mašogradskoj, naravno ... i vrime je začas prošlo, tribalo je skupit Vinku i odvest doma, kad san već osta na položaju ... Učas san to obavija i reka ženi da gren malo protegnit gume od „Kobile Suzi“ (tm) ... da mi se ne ulini kad bude prišnija potriba. Ajde, dobro, uzešću kruv i još ono ča mi je bila napisala na kartu ... „#$%&
Prva štacija mi je bija porat u Starome. Sunce se još dobro drži meju oblacima, pa je tribalo iskoristit ... a moran priznat da odavna nisan slikaava ono baš na slobodnu temu ...
Vidin da turisti još dolićedu i odlićedu, doduše smanjenin tempon,
... ali bilo je lipo pročitat da smo napokon uvatili onu najbolju pridratnu godinu, 1987. ... koju san posebno dobro zapametija, jerbo san radija ka beduin. Ne, fala na pitanju, nisan bija u Sjevernu Afriku, nego su tako zvali nas mulce (omladinu, za sjevernjake) ča smo strancima prinosili kufere od carinske kontrole do autobusi koji su is vozili dalje po hotelima na kopnu, ili do splitske luke, pa hidrogliserima do otoka.
Split je onda bija još uvik samo tranzitni centar ... a od beduinskoga posla, mora se priznat, uvatija bi za vikend više nego materinu misečnu plaću, i to samo od manče (napojnice, za sjevernjake) ... ali to je jedna druga i duga priča ... Daleko san ja otplovija, a još se nisan ni maka sa starosejskoga porta, kraj bivšega Vinalka, pa malo dalje prema lanterni.
Svitlo je bilo idealno, doduše malo je puvalo, pa more nije baš bilo ka uje, ali dovoljno da uvatin ovo malo donjokaštelanske obale oko spomenika ...
... ali kako meni stano pidaije padadu napamet, evo i jedna sasvin subjektivna vizija kaštelanskoga turizma, di je bitnije staro ruzinavo sidro, vengo nekakovi hotelski kompleks koji se samo kroz maglu nazire 
I drugi dil donjokaštelanske vizure, bar ovega ča se vidi sa porta, je sasvin lipo ispa na slici ...
Tribalo je malo prominit položaj, pa san se uputija istočnije ... jedan zmorski pogled na najsređeniji & najuređeniji kaštelanski dvorac ... Vitturi mi uvik figura, u bilo kakovoj kombinaciji ...
... ka i ovi kampanel lušičke crikve koji igra na kukao sa dvorcen ...
I ovod je bilo dokaza da je ovogodišnji turizam u odlasku, ali da ga još itekako jema za vidit ...
Popodne je Vinkica tribala odradit završnu vježbu sa ovon svojon ekipon na brentačan ... mislin da je ovo ipak zadnje natjecanje u ovoj kategoriji i trener in je obeća da će ovu zimu vježbat za kategoriju mladeži.
Cure su se pokazale odlično i ovi put, u nediju su u Vranjicu njiove dvi ekipe, na Kupu grada Solina, osvojile prvo i drugo misto 
Kasnije smo se nas dvoje i Zakonita uputili na Malačku ... vrime se još dobro držalo, ali san bar po ure okasnija (baš čudno!) za snimit lipi zalazak sunca, i panoramu Kaštili i Splita.
Naravno da nisan iša ća bez itijedne slike ... bilo je i onda lipih motiva ... od križa za poginule kaštelanske branitelje ...
... priko zanimljive minijature punte Marjana sa instituton i par brodova koje su obasjavale zadnje zrake sunca ...
... do aerodroma koji je bija još pun puncat avioni ča su tramakavali turiste uzduž i popriko Europe. I šire!
I moliću lipo, doć deboto na vrj Kozjaka a ne uslikat poljudski stadion di su se taman svitla počela palit ...
... i di se počelo spremat razmontiranje bidnoga Slavena Belupa, koji je, ni kriv ni dužan, platija buletu za sva govanca ča is je Hajduk izija u zadnje vrime. Lipo je znat da postoji neka prvoligaška ekipa koju Hajduk more nakantat, ča je sve riđa pojava u zanje vrime.
Malo, ali čovika veseli!
Zdravi mi i veseli bili!!! 
|
i par igara za prikraćivanje dugih zimskih večeri 
...
