Poala ovega ča se itnija, da mirakul. „Neš' ti ovi Ukrajinaca, kad in je Hajduk uspija dat šest golov“ ... rekli bi dežurni zli jezici koji nan, fala Onemu Gori, nije nikad falilo 
A ja bi samo za njiman pjunija tri puta, ka za crnon maškon, i peta roge, ofkors  ... jer ću van sad potanko objasnit zašto baš mirakul.
Bidan naš Hajduk, kakvi je da je, naš je, i mi smo se deboto navikli, posebno u evropskin utakmican, da sa nan svako malo otaru pod. Ritke su bile prilike, ka ča je ona utakmica u Milanu kontra Intera, kad smo pokazali kako i mi jemamo ča pokazat njima. Posebno u zadnji par godin minjali su se treneri ka bičve, nijedan se ne bi njanci steplija, još je oni naš uno di noi Tudor, deboto najviše i izdrža. Znalo se gubit i od deset puti gori ekipa vengo ča su ovi bidni večerašnji gosti. Zadnje ča smo gledali malo duže evropu je Poklepovićeva pirija i skupina eurolige od koje je vridija jedino oni gol sinjskoga dijamanta Ante Vukušića bidnome Anderlehtu u zadnji sekund, dovoljno da Drago Ćosić dobije jedan od svoji najpoznatiji napadaja ludila u karijeri na HRT-u.
A ni ove gopdine nan obrana baš ne ulije povjerenje, jema par igrači koji bi, neka mi oprostu navijači niželigaša, i kod Mosora jedva i klupu grijali. Samo nas je nemilice pomazila srića ... i Frane Zolja, također!
Ali, sve me je ništo kopkalo da ovi put ne mora baš bit ka uvik, da se tresemo do kraja utakmice za rezultat. Donili smo u dotu tri gola iz Ukrajine, a nadamo se i da nas srića neće još napustit.
Uputili smo se u sedan uri pozapodne (utakmica je u 8:30) i odma požalili ča nismo krenili još uru ranije ... ajde, znalo se da će doć dosta svita, ali se poklopilo sa špicon sezone i domaćin produženin vikendon ... pa su na nekin dionican biciklisti bili brži od tonobili 
Dunkve, uspili smo se parkirat kod Palače pravde, i priključili se rijeci ljudi koji su hodočastili Poljudu napokon guštat u jednoj EL utakmici bez srčanih tegoba ... pusta ta gužva i šušur se uopće nisu dojmili ove kraljice maške, koja se lino opružila na krovu automobila i samo povremeno podigla pogled na gomilu ljudi naoružanih svin mogućin obilježjima Hajduka ...
... a navr oni čuveni skala na križanju Zrinsko-Frankopanske i uli 7 Kaštela tribalo je fermat i učinit jednu sliju za uspomenu, prije vengo se uputimo u Poljudsko grotlo ...
Bilo je, doduše, i oni koji su, ka pravi pripadnici našega svita, upravo u zadnji momenat kupovali karte, i doprinosili standardnome šušuru na platou na podan skalini ....
Na putu prema Zapadu (Sektor E)
Reka san Zlatu maminome da ću drugi put ipak ja poć kupit karte ...
... osin „celebrityja“, celebrityja, saborskih zastupnika i političara raznoraznih boja, okusa i mirisa, dalo se nabasat i na zanimljive navijačke skupine, ka ča je ovi ogranak „Torcide Mašograd“ koji je nedavno prida zahtjev za navijački penšjun ...
A i kad smo se smistili na svoja mista, ono, par redi uzgor da moremo bar ča vidit ... sami poznati svit, ka ča je Dijana, kolegica sa posla iz „bele zgrade“ ...
... ili rođo Mario kojega nisan vidija sto godin, da bi sad nabasa naa njega na Poljudu ...
Torcida je odma na početku razvila veličanstvenu koreografiju, a nisu pristali pivat hajdukove borbene pisme cilu utakmicu, čak ni kad su gosti uvalili gol odma na početku ...
Nije puno prošlo, ali mali Kožulj je izveja korner Nižiću na trepavicu ...
... i spustili smo Ukrajince na zemlju, da in ne bi slučajno palo napamet da moredu dostić oni tri i nula iz prve utakmice.
A onda je doša, bar po meni, najboji momenat utakmice: Torcida je razvila transparent podrške „Oluji“ ... a na podan njega su mavali sa zastavan svi sedan gardijski brigada HV-a 
Kad su zapivali „Moja Domovina“, začas je prihvatija pivat cili stadion, i nismo fermali deboto do poluvrimena! Evo i sad mi se koža naježi kad se toga sitin!
Drugo poluvrime – druga slika. Jema bit da is je trener Marijan malo opra u svlačioni, pa su dodali gas i ostavili goste da gucaju prašinu ... Najprin je Sušić iskoristija penal, kojega je izborija Said ...
... zaludu in je bilo ča su se, bidni, branili tuta forca, izbijali balune sa crte ...
... dokusurija is je jedan Sušićev slobodnjak koji je prizva iz kolektivnoga sjećanja najbolje izvedbe Bake Sliškovića i to je bija kraj ozbiljne predstave, ostatak je bija samo čista i nepatvorena zabava i zajebancija za publiku, pogotovo kad je uša Ohandza. Koji za divno čudo, nije da gol sa zvukon zadnjega sučeva fišćota, ali je pokaza nekoliko poteza radi kojih publika dolazi na stadione.
Sudac je bija nemilosrdan, nije tija svirat kraj ranije da se gosti stignedu makar okupat, prije nego se vratidu doma ... a nama je ostalo samo guštat, i potegnit još par slikica za uspomenu ...
... i nadat se da ćemo svi skupa dočekat bar još koju euro-utakmicu na Poljudu.
Nisan odavna jema prilike vidit jednu OVAKOVU europsku panoramu na Poljudu:
Danas san već čuja da je Hajduk izvuka Macabi za protivnika u play offu EL. Svi ka ono govoru da je to jedan od najlakših mogućih protivnika, ali govorili su to i za Slovana iz Libereca lani, pa je ispalo kako je ispalo ... nadan se da će ovi put i trener i igrači bit ozbiljniji. I sritniji, ofkors
Jedva čekan 18. kolovoza ... i nadan se da će Hajduk, nakon pet godin, opet dočekat duge rukave u nekome europskome natjecanju.
Zdravi i veseli bili!!! 
|
