... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Očekivali smo Vinkica i ja ovu utakmicu ka malo koju do sada. Među ostalima, kad je blagajnik Hajduka izjavija da u trideset godin nisu ovako planile ulaznice, naslućivala se fešta .... koju je, kako Bog zapovida, podgrijavala i Torcida, sa ogromnin karuselon, oliti điradon tonobilima priko grada, noć prije utakmice.
«Slobodna Dalmacija»
Srića da su Česi spavali u Dugopolju, inače da su bili u kojemu gradskome hotelu, ne vidujen da ne bi dobili serenadu ispod ponistre ... all night long.
Čak i po novinan nisan odavna vidija ovakovi tekstova ...
«S naslovnice Slobodne Dalmacije:» Pismo Hrvoju Miliću
Hrvoje, na ovo sam se pismo odlučio nakon što sam vidio kako s Torcidom slaviš poslije Osijeka. Skaka si s dignutim rukama, još da ti je bilo preskočiti ogradu znam da bi bio najradosniji na svitu. Ti si, Hrvoje, zbog mnogo razloga igrač koji, zajedno s kapetanom Goranom, moraš povest momčad u pobjedu.
Imas od svih najviše iskustva. Skupite ti i Goran tu mladost oko sebe prije utakmice, u svlačionici, savjetujte ih, recite im koju rič, dvi.
Recite im da se ne boje, da izađu hrabro na teren, da ne razmišljaju o HSV-ovima i St. Entiennovima i ostalim utakmicama koje su naša davna prošlost.
Recite im da moraju biti strpljivi, pustite ove priče kako treba navalit u prvih 10 minuta, slušajte Šoltu, dobro vam on govori, utakmica se igra 90 minuta. Ako treba i u produžetku se može dobit.
I usadi toj dici, koja jos ni vozačke nemaju i ni brijat se ne znaju, malo onog svog slavonskog, onog strpljivog, laganog, al' kad vi Slavonci zagrizete onda vi ne puštate … Pa na to dodajte još malo ovog našeg dalmatinskog dišpeta i ove purgerske lukavosti kod naših Zagrepčanaca, našeg Tome i našeg Frana i naseg Josipa… i ovi moraju past. Jer oni jadni još ne znaju šta ih čeka na Poljudu…
I još nešto za kraj, ali najvažnije. Reci im, Hrvoje, da nije smak svita ako ne uspiju. Uspit ce dogodine. A mi ćemo svejedno na kraju utakmice pivat ka da su ta dica osvojila Ligu Prvaka. Sve im to, Hrvoje, reci. Jer vi ste za nas prvaci svita. Stara Torca s istoka.
I mi smo se, Garbinovi, spremili u sastavu u kojemu odavna nismo nastupali, Vinkica, Zlato Mamino i moja malenkost. Kupija san karte čin su izašle u prodaju, da se poštedin žicanja, moljakanja i beskrajnih čekanja u redu oće li/neće li ... A bome smo se i na vrime uputili, da lipo sednemo po komodu na svoje misto. Upali smo u kolonu koja se kretala puževin korakon već na magistrali oko Kmana ... tako da nije bija problem izać iz aute, ovo slikat ...
... i prošetat do aute koju je vozija brat i odmaka samo par metri dalje
I Torcida se spremila ka skoro nikad do sada ... ovi put su se okupili na Peristilu i krenili, kako se to moderno reče, «korteon», oli po domaću, u povorci, od kraljevskoga trga put Poljuda ...
Foto «Jutarnji list»
I jema bit da su namo ispucali cili pirotehnički arsenal koji bi inače završija na tribinan Poljuda
Video: «Slobodna Dalmacija»
Još je ono žuto govno na nebu dobro grijalo kad smo stigli nadomak Poljuda ... i slikali se, kako je i red ...
... a čin smo se namistili na tribine, pa je i jedan selfi od Garbinovi, nakon cca sedan-osan godin
Kako smo debelo uranili (oko dvi ure) prikraćiva san vrime sa snimanjen okolice. Drago mi je da nisan bija jedini iz «bele zgrade» u sektoru S-dolje, na Istoku ...
Makar znan da is je na Sjeveru bija pun kufer
Sve je bilo pod kontrolon, vatrogasci su uredno obašli teren i utrdili da je situacija pod kontrolon ...
Čak je i Alen Nižetić na centru terena otpiva onu pismu ča je inače piva sa pok. Vinkon Cocon «Ljubav mog života» i nezaobilaznu «Dalmaciju» koju je piva još dok je bija u Tutti Fruttija
... a Torcida je, po ko zna koji put, ugodno iznenadila sa svojon koreografijon ...
... i Bog i Vrag gledaju Hajduka ...
Ekipa je izašla, nakon zagrijavanja, uz burni pozdrav ciloga stadiona, skupila glave i sve je mirisalo na dobru predstavu ...
Ali ... jema bit da su muda ostavili u svlačionici. Gubimo 1:0 iz prve utakmice, umisto da navalimo, a mi čuvamo tija san reč ča. Kasnije primimo gol i deboto da je bilo «svršila Mare zavit» ... očekiva san da ako ne odma, onda na poluvrimenu, kad ih Šolta malo istriska u svlačionici, krenemo dat koji gol, pa makar primili pet golov ... ali ništa. Igramo sa jednin napadačen ka da čuvamo rezultat. Deset minuti prid kraj uvodi minja beka za beka. Jedino ča je prominija pribacija Jeffersona u napad, a oti bi falija sa dva metra tapinu od stogodišnje masline ...
Neću više, još mi je tlak na trista ... ajde, sad mi je bar pinku lakše kad san ovo sve napisa, samo još jednu stvarčicu ... pa makar me proglasilo Žalosnon Sovon ...
Nismo prošli. Ni prvi ni zadnji put. Proćemo dogodine ... ali, nemojte me sad činit beštimat, ne prodajite dicu ako baš ne morate, zadržite ovo ča jemamo skupa barenko godinu dan ... pa i trenera «#$%&, možda mu dotle dođu neke stvari iz guzice u glavu.
Kad bi to bilo ... možda se i moremo ča nadat, a ako sad sve rasprodamo, pa iznova, ne znan više čemu se mogu nadat. Da ću poživit dovoljno dugo da Hajduk prizimi u Europi?
Reka je Bukle Hlevnjak, kad su ga intervjuirali za stogodišnjicu Hajduka, «Emocije su zajebana stvar». I kurba je i suzu pustija
I jesu, vrlo zajebana stvar, i one lipe i one malo manje lipe. Ali ljudi moji, meni su više suze dopizdile, oću se malo smijat ... Još koju godinu pa neću ni moć dolazit na Poljud, ne znan bi li i danas moga uzać skaline od podanka do vrja tribini ... Ali i kad ne buden moga, navijat ću svin srcen, makar isprid TV ekrana.
Kako to objasnit nekome kome srce ne kuca za bilu boju? Teško!
Naivan? Možda
Neizlječivo? Sigurno!
Dijagnoza: HŽV!!!
Zdravi i veseli bili!
