Odavna san se mislija zaletit do Zadra, pozdravit sunce na zalazu i nazad. Fala dragome Bogu i HR autocestan, to sad više i nije nemoguća misija obavit u jedan dan a ne satrat se 
Kako nima smisla poć ujutro rano, a i dan pri se Vinkina ekipa vratila sa eskurzije, uputili smo se pozapodne. Negdi oko pet uri smo prošli Plano na putu za grop (čvor, za sjevernjake) Prgomet, oliti prikjučak na autocestu. Nije mi drago tamo prolazit, po danu još i mogu, ali po noći samo u krajnjoj nuždi 
Lipo vrime, klima na «jedan» i noga na gasu. Putna brzina 140 km/h. Čas posla smo došli do odmorišta Krka, kraj Skradina, i znamenitoga mosta koji mi se usika u pamćenje još kad smo prvi put bili tamo, nazad skoro pa deset godin ...
Stali smo malo, popili piće, zaglumili aerodromsku pistu za malu bubamaru ...
.... bacili oko na lipo plavo more i izletnički brod na podan mosta ...
... i Skradin okupan suncen malo dalje ...
Malo smo se rastegnili, mahnili za pozdrav onome ča je i Oliver piva o njemu ...
... i krenili dalje, Zadar nas čeka. Čas posla smo bili tamo i za ne falit, našli na sjevernoj strani gradskoga bedema misto za parking iz prve
Jedan mi čovik govori da se ne triba platit parking jer je praznik. Nije da mu nisan virova, ali nisan tija tražit di zadarski Spiderman nosi dignute aute. Pokazalo se da san ipak bija u pravu: lipo piše da se za praznik PLAĆA PARKING!. Howgh!
Sad san moga na miru krenit dalje ... od trga sv. Krševana
... priko opivane Kalelarge ...
... do Foruma ...
... pa smo se uputili lagano na zapad. Taman smo prispili isprid crikve Sv. Stošije kad je, jema bit, bija niki pir unutra. Jerbo je sve bilo posuto ružinin latican kad smo se vraćali nazad.
Usput smo malo i, je li, ogladnili, pa smo stali u niki restorančić malo prigrist .... guštajuć u pogledu na crikvicu Gospe od Zdravlja.
Kad smo se namirili i podrignili ka mala dica, opet smo laganon šetnjon krenili put vrja Poluotoka, cilja našega putovanja. Usput smo naišli na nepobitni dokaz da nismo prvi Sućurani koji su prošli ovin kaletan ...
Čin smo došli, dokle je još bija dan i puno svitla za slikavanje, «ponovili» smo sliku sa Skradina ....
... a onda san ja moju Vinkicu zamolija da slika mamu i tatu.
Srića da jeman širokokutni objektiv, pa san uspija stat u sliku 
Morske orgulje su i dalje gudile svoju laganu melodiju ...
... sunce se polako približavalo svome zalazu, a dan svome smiraju. Mislin da san skoro pa razumija staroga lisca Alfreda Hitchcocka koji se, kako legenda kaže, jednom naša u Zadru gledajuć zalazak sunca i reka da nije lišpega vidija na svitu. A nije da se baš nije maka iz kuće, je li ...
Svita ka u priči, moglo se čut svakakovi jezika iz cviloga svita, puna zadarska riva je došla provjerit je li stari Alfred bija u pravu. Neki su se čak i okupali ...
Iskoristili smo finale zalaska za još par slika za uspomenu ...
... izbeljili smo se «Pozdravu Sunca» koje je taman, čin je Sunce odlepršalo izad horizonta, počelo izvodit svoj light-show
... i uputili se lagano svojoj kući, ujutro je škola ... a triba poć i na posal 
Zdravi i veseli bili! 
|
