... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Dozvizdila mi je ova vrimenska prognoza ... stalno nas plašidu sa onin bilin govnon kojega samo mazohisti zovedu dječja radost, a meni to samo čini noćne more, pa se već par dan znan po noći probudit, sanjajuć da je pa snig ka nazad tri godine
Jedva san dočeka da malo kalma ovo ludo vrime, nekad tako karakteristično za kurbu veljaču, ma je sad tako dva puta godišnje po šest miseci
A zašto? Jer već nedilju dan planiran poć u Purger Vakuf, a nikako dočekat da je otvorena cesta, da ne moran odit sa autobuson po šumama i goram do Metropole.
Studiran prognoze ka Vakula već danima, i naša san jedan prozorčić u sridu, 11. 2. Sad bi mi rekli kurjože meju van, a di me je sad vrag nosija uzgor? Potriba. Ali ajmo od početka. Nikidan san vazeja ovega „maloga“ Canon-a EOS 1200 D ...
... jerbo je jedan drugi Canon, PowerShot S5 IS, nakon odrađeni par desetaka gigabajti slika i videja, počeja pokazivat znakove staračkih bolesti ...
... pa san se ljutio mislija ča bi vazeja da ga zamini. Kratko san razmišlja o prirodnome nasljedniku S5, novome SX60 ...
... sa kojin bi, barenko na papiru, moga sa materinoga balkona slikavat tiće kako se vataju po Marjanu. Ali, pomnijin pregledon stručne literature, ka i razgovoron sa onima ča znadu više od dva nanogu glede litretavanja (fotografiranja, za sjevernjake) doša san do zaključka da bi mi tribalo nešto sa većin senzoron (APS-C), da mogu slikavat bez straja i unutra, a i vanka kad nije baš ono pravo litnje sunce.
@pechina, prvi meštar od fotografije kojega san pita, mi je reka da se puno ne mašan, bar u prvi momenat, jer neću ni znat iskoristit značajke koji ovi skupji jemadu. Zvone Barišin mi je reka da ni pod razno, bar za početak, ne vazimljen rabljenoga, Ante Majić mi je reka da svakako uzmen sa izmjenjivin objektivima, a Antonio Miše se složija sa 1200D za početak.
Razmatra san i neke od ovi aparati sa malo većin senzoron od klasičnoga 1/2,3 ka u deboto svin kompaktima, G1X mi se, samo nakratko, učinija ka dobra prilika, ali je bezobrazno skup, pogotovo Mark II. Meknija san sve na kartu, i skonta da bi za te pineze mogu nabavit relativno pristojan SLR sa kit objektivon, blic (već jeman!), stativ (već jeman!) i neki početnički teleobjektiv, od dragosti zvan „telac“, reda veličine 1500 kn.
Računica je bila jasna, vazeja san prije navedeni EOS 1200D sa 18-55 IS objektivon u kitu. Vrlo dobro služi za većinu namjena, a za nadaleko, ne baš za tiće na Marjanu, poslužija bi EF-S 55-250mm f/4.0-5.6 IS.
Tu sad nastupa drugi dil priče, oni o putu u Zagreb. Nigdi rečenoga objektiva nije u Splitu bilo kupit, samo skupja varijanta (>1000 kn). Naša san ga u Zagrebu, u „Svijetu medija“, ali ne more se „ispeglat“ ono govno od plastike priko interneta, nego triba doć gori na lice mista. Povratna karta buson 180 kn! Taman koliko dojde autoput u jednome smjeru. Bez goriva, naravno .... a onda mi je palo napamet, da ne gren sam, možda da pojde i Vinkica sa menon. Da more li ... žaj mi je ča nisan jema ništa za zabilužit njezinu reakciju kad san je pita. Tri metra je u zrak skočila, ljubila me je i grlila još tri dana potla tega ... da mora napravit selfi u snigu. Tila je i da će „anđela“ učinit, ali san je odgovorija od tega, jer ne gremo na skijanje vengo samo na jednodnevnu turu do tamo i nazad.
Zato vlak i nije njanci dolazija u obzir, jer otkad su ukinili noćnu feratu, ne moreš poć gori u jedan dan i vratit se nazad. Avion, iz opravdanih razloga, nismo ni uzeli u razmatranje
Bilo kako bilo, karte san vazeja sinoć ...
... i sad i Vinkica i ja željno očekujemo normalno vrime, da moremo poć i vratit se gori autoceston, a ne po dalmatinsko-ličkin vukojebinama brojit krunicu puten.
A možda će se neki od vas upitat zašto „Kalma bonaca“ u naslovu. Za sjevernjake, to označava vrime bez vitra, kad je more ravno ka uje. Maslinovo, naravno, a koje bi drugo bilo
A za mene osobno, u ovo vrime kad san se mislija koji ću naslov meknit, je „bonaca“ od posla. Završija san „Mašogadur“ ....
... ka i jedan malo veći posal, drugi libar sa kviz-pitanjima velikoga meštra Ace Brajkovića. Naravno, samo kompjuterski prelom
Sada Aco traži izdavača i štampariju ... ali moj posal je više-manje gotov. Još finalni PDF u štampariju i, kako bi se reklo u mome selu, „Svršila Mare zavit!“
Blaženi internet, sve odrađeno priko Gmaila i Fejsa. Eventualno JumboMail za veće komade. Amen!
I tako sad, kad san odaliba malo od posla, jeman više vrimena za „quality time“, pa se spremamo svo troje, Vinkica, Zakonita i moja malenkost, poć u kino. Gledaćemo ovo:
... jer je, Bogu fala ... Vinka svečano izjavila da ona neće više gledat crtane, da nije mala beba
Još malo, pa triba krenit u Cineplexxa, da nan ne propade rezervacija.
Zdravi i veseli bili!
