Jedva san dočeka ovoga Svetoga Florijana, ali ovi put ne iz vatrogasnih razloga. Dunkve, nedilja je Dan-D, ili bi bilo bolje napisat Dan-P ... Dan o Pričesti, Prve Svete, ofkors.
Sad bi se opet nadovezali neupućeni, ili pak zli jezici, da ne rečen Mučki provokatori, sa primjedbon: Nisamo znali da je u ovu nedilju o Kaštel Novome pričest 
Pa i nije, jer se moja Vinkica pričešćije u rodnome mistu, a nadan se u ča skorijoj budućnosti, i pravome mistu boravišta: Mašogradu.
Pripreme su bile teške i dugotrajne, ča se tiče samoga Sakramenta, to je potrajalo i par miseci ... Vinkica je odila na vjeronauk u Sućurac, a u dogovoru sa don Emanuelon, jednu smo nedilju odili na misu u Novi, a jednu u Mašograd. Roditeljski sastanak smo jemali taman na dan revanša Bajerna i Reala, i mogu van reč da nikad nisan prisustvova „bržoj“ misi, uz naputke sa oltara da ćemo bit ča brži da dospijemo vidit kako će Bajern pobjedit Reala. Velečasni je dobar čovik, ali ne i prognozer 
U pripreman za ono ča se sprema poslin Crikve, svi su pomalo dali ruke ... jednu tortu je napravila teta Maja, a jednu baba Slobodna ...
Skupa sa kiflićima ... a „samo dvi-tri“ vrste, kako su govorile ispočetka, učinile su Zakonita i baba Vinka ...
Ka da mi je bila laka  ... od Uskrsa san na posebnome režimu pa se nisan okusija slakoga, kruva i čikolate, a već nedilju dan kad dođen doma pari da san doša barenko u „Bobisov“ pogon  
Jutros san od muke vazeja u ruke jednu malu čikolaticu „Životinjsko carstvo“ i povonja san je dobri po minuta ... ali nisan prikinija apstinenciju od navedene spize.
Punica me gleda i samo ča se nije počela zlamenjivat
Kako se dan približaje svome kraju, tako smo i pripreme skoro završili. Čak su uvjerili i Vinkicu da mekne vitlere. Cili dan je ganjan po kući sa fotoaparaton, ali nikako da je uvatin ... popustila je tek pridvečer, kad je skinila vitlere, malo aranžirala pano i stala isprid njega ka pravi fotomodel ...
Pišen ovo uvečer na kraju svi priprema, kad se spremamo leć, a štumik mi zavije ka gladni pas, pogotovo kad pogledan ove slike slakarije, a ja se neću ničega od ovoga okusit. Samo komad torte.
Reka bi Žalosna Sova: Howgh!
Nadan se da će sutra sve proteć u najbojemu redu, da će se cila ceremonija u Crkvi odvijat kako Bog zapovida i da ćemo se na vrime dokopat konobe „Nevera“ di je zakazan After Party di ćemo se nać malo za zamezit i proćakulat sa dragin ljudima. Dežurni dušebrižnici, seoska grintala i ostali sličnoga mentalnoga sklopa bi se zapitali: A je li mi to sve potriba? Aludirajući, naravno, na After Party. Neću in direktno odgovorit nego ću se samo poslužit onon staron: Bolje da krepa selo nego običaji!
Da nisan u mogućnosti, ne bi, a ovako ... Zakonita još uvik radi, ali ka Đekna: a dokle će, ne znamo ... fala dobrin ljudima, a i HRT-u, ništo se meklo sa strane tako da smo uspili okupit najužu postavu, u nadi da će za koju drugu prigodu i one ostale „prilike“ bit malo bolje pa da će se ekipa moć i proširit. 
Ko priživi, pričat će ... a dotle van svima lipi pozdrav!
Zdravi i veseli bili! 
Update after "After Party":
Priživili, pa da vidite kako je bilo, mali slide show događanja na Prvoj Pričesti u Mašogradu, i "After Partyju" u konobi "Nevera", u Splitu.
|
