... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Rekli bi i pametniji od mene da smo jedva dočekali, jerbo smo lani prisilno apstinirali, da i sa ovin pokažemo da u svići još jema ulja, da nismo izdušili vengo da nastojimo zadržat dobre običaje koji su utvrđeni odavna, da se potla Uskrsa nađemo, počastimo, koliko se more, podilimo čakod lutrije i koju zahvalnicu sviman koji su pomogli u organizaciji krnjevalski svečanosti u Mašogradu, a toga jema, virujte mi, MAŠO!
Ča ja znan, a znan jerbo san is štampava, napravljeno je 103 zahvalnice, a od sinoć mi je Tajnik napomenija da bi li moga napravit još dvi. Bože mi oprosti, kotidu se ove Zahvalnice ka i oni legendarni Hajdukovi „kosturi iz armeruna“ (ormara, za sjevernjake).
Ma neka, sve ćemo to mi sredit ne na obostrano, nego višestrano zadovoljstvo. Ajme, skoro san napisa „višestranačko“ ... nemojte mi zamirit, kad god čujen reklamu za izbore na radijo, odma pribacin, ali dikod nisan dovoljno brz pa mi uteče koja besida ...
Neka nji, molajmo mi te meštre „od meda & mlika“ neka is koko drugi sluša, ja znan ča ću zaokružit i neće me niko od nji nagovorit u suprotno pa in je uzalud trud sviračiman!
Da se ja vratin na ono ča san van jučer obeća, kad danas malo stanen na balun i dojden sebi.
Za divno čudo, prispija san, oću reč, nisan okasnija pa su se oni malobrojni ča su već bili unutra uvatili zlamenivat i livon i desnon rukon kad su me OVAKO rano vidili ... raspakova san aparaturu i krenija odma za buduća pokoljenja zabilužit neka od događanja ...
Svaka vožnja, svaki zadatak i svaki put počinje sa punjenjen rezervoara gorivon ...
bilo, bezolovno ... berba 2012
... rodbina se počela polako okupljat ...
... a muzika lagano bacat prve veselije note
... ekipa se malo zagrijala, neki su se već spremili za svaki slučaj, jerbo u današnje vrime žene po fejsu kontroliraju svoje „jače polovice“ ... pa neka ona vidi ča pijen ...
Kad se spiza već skoro počela dilit po stolovima, mikrofon je vazeja u ruke don Emanuel Petrov, naš velečasni ...
Pomalo smo navalili na spizu, gulaš je bija skroz dobar, još malo salate od kupusa ... ukusno spremljeno, pohvale osoblju kužine. Nikima još nije bilo do spize, pa su se zabavili drugin stvarima ...
Spiza ka spiza, meni je bilo dobro, i dovoljjno, ali pari mi se da su neki bili istančanijega okusa od mene, ili in je bilo malo, pa su sa sebon demonstrativno donili paštetu.
„Gavrilovićevu“, nećedu se oni sad zajebavat sa jeftinin štraca-paštetan na akciji ...
... ne mogu se otet dojmu da neke još boli ča nisu osvojili prvu nagradu na „Mašošefu“ ...
Jema bit da su veterani donili još jednu paštetu, pa dali malo i juniorima ....
... ali jon je jema bit isteka rok trajanja ... ili sadržaj limenke nije odgovara deklaraciji, jer su se svi ča su kusali otu drugu paštetu cerili do kraja večeri iz neutvrđenih razloga.
Ajde de, reka bi moj kum, kad već nekin istančanin nepcima nije spiza odgovarala, zato smo se pobrigali da pravi žiri ocijeni vino koje je dolazilo na stol ...
Sommelier Club de Mašograd
Polako su se ljudi počeli dizat od stolov, malo prodrmat umorne kosti, zabalat ... i ka u puno stvari, prednjačile su naše vridne ženskice iz plesnoga klunba „Linolada“ ...
... ono, red plavi, red crni ... uostalon, ne triba van crtat, vidljivo je iz priloženoga, iako u nekompletnome sastavu, a i neke koje su došle još su bile na antibioticima, pokazale su kako triba plesat ...
... iako se mora priznat da ni Trogirke veteranke nisu za bacit makar ča se tiče pivanja
Bilo je svakakovoga svita, od naši dobri duš tete Mire i tete Ele, ča odmalena maškarajedu najmanju dičicu po vrtličima ...
... pa do vridni djelatnika naši mašogradski elektronski medija ...
sucurac.com ... sucurac.info ... na usluzi informatički pismenome dilu Mašograda
@Iskreni se nije pojavija, reka je da će u ponediljak donit ispričnicu.
Uglavnon, sve naše vridne pčelice iz KPU Kampanel su vridno zujile cilu večer, jedino bi na momenat stali prijateljski progovorit koju besidu ...
... evo ti roge ča ćeš me ukopat, partićeš pri mene ...
Vrhunac večeri je bija čitanje dobitnika lutrije. Koja je, vridi spomenit, bila poštena i nepristrana i samo zli jezici moredu govorit da su mali Buiš i mali Tojo po vezi dobili specijalnu nagradu za najbolju masku u krnjevalskoj povorci, a prva nagrada večerašnje lutrije je išla u prave ruke, vridnu špinu je dobila rasplesana Rajkuša, koj je rekla da jon baš ovakova triba jer misli sređivat banj.
Počela mi je pomalo žmigat rezerva, i već se spreman doma, kad san se deboto na izlazu mimoiša sa pravin igračima ča i je zločesti trener meknija tek u sudačkoj nadoknadi, za malo ukrest vrime ...
ali nima veze ... ovako ili onako ... i bez suca i bez milijuni ...
JADRAN PRVAK! HAJDUK ŽIVI VJEČNO!!!!
I to bi, bar ča se mene i moga iscrpnoga izvješća sa večere o' maškar, bilo to! Jesan li koga moga slikavat više, a koga manje, zašto nima ovoga a jema toga, reka je jedan da nije on ni đuboks ni zlatna ribica pa da ispunjaje želje!
Meni je bilo lipo, a ako kome nije ... a ča ću mu ja!
Sutra, to ka subotu, zove lipo vrime, grijota bi bilo stat cili dan u kući pa valja ča napravit i po tomen pitanju.
Zdravi i veseli bili!
... nemojte mi zamirit, kad god čujen reklamu za izbore na radijo, odma pribacin, ali dikod nisan dovoljno brz pa mi uteče koja besida ...
makar ča se tiče pivanja 
