Nisan ni ja srca kamena, vanka vrimena i prostora pa da san moga odolit ovome sveopćemu iskakanju iz paštete „Larina izbora“ i friško učinjenoga filma u domaćin kinima. Manija, pošast, ovisnost ... niman pojma kako bi tu dežgraciju nazva. Mater mi je ležala dvi nedilje u bolnici, a kad je došla doma, najviše je pričala da joj je bilo ajme kako nije uspila gledat kraj sezone „Larina izbora“. Moja mala Prinčipesa isto tako, teško da bi propustila koju epizodu. I uporno je pokušavala meni pričat radnju, stanje i zbivanje u seriji. Jedva san odolija da ne primjenin nepopularne metode, ali sriča da se Vinki da dokazat pa me je molala s miron glede castinga i događanja u seriji.
Ka ča san reka na početku, nisan ni ja stina (kamen, za sjevernjake) ... mater se vratila iz bolnice, još kuka za krajen serije, Vinka mi svako malo donese pod nos koji članak o premijeri filma di su gostovali glumci, pa san odlučija položit oružje i minimizirat štetu. Odvešću obedvi u kino. Barenko neću ja morat gledat film, nego će Vinka gledat sa bakicon. Rečeno, učinjeno, nije i tribalo puno nagovarat, jedino me je bilo straj radi moje matere da ne bi sveti Ilija posla ča tvrdo odozgara, jerbo ona nije bila u kino ne od pri rata, nego mislin barenko trideset godin.
Priživili smo, nije bilo nevere, krupe (bar ne još) čak smo uspili i na vrime doć, vazest karte, kokice i ostalo, pa dokle smo čekali da film počme ... morali smo ovi svečani čin i dokumentirat ...
... pružit dokazni materijal da se ... ma koliko to ritko bilo ... mirakuli ipak događaju. na moje pitanje oče li opet čekat trideset godin za poč u kinu, stala je, skontala da bi onda jemala 102 godine pa me je onako od gušta poslala u niku stvar i rekla da neka zajebajen svoju mater 
A koliko je svita bilo ... gužva ka na birou za zapošljavanje. Sitilo me na ona prikazivanja "10 zapovidi" osandeseti godin, kad su i stare babe na šćapu odile u kino gledat bar drugi dil, ako nisu vidile prvi.
To čekanje do filma je potrajalo dobri kvarat od ure, pa mi se Vinka potrudila pokazat koji bi film volila sljedeći gledat ...
Mislin da će se morat strpit do iduće sride. Ne daj Bože i koji dan duže. Bitno je da je danas bija dan od mirakuli. Drugi se mirakul dogodija kad smo se vratili u Sućurac. Prvi put posli puuuno vrimena san mater odveja negdi u posjetu, a da to nima veze ni sa likarima ni sa bolesti. Evala!
Možda se stvari minjaju polako, ali se ipak minjaju. na bolje, naravno 
I na kraju, odgovor na pitanje iz naslova: Jesu li našli izgubljenoga princa?
A kad van neču reč! Gledajte film
Zdravi i veseli bili! 
|
