... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Nikidan me je put odnija do obližnje selendre, ča se nekad davno, sa pravon, kitila nazivon „Najluđi grad na svitu“. Ni mi vrag da mira pa smo se svo troje, Zakonita, Vinka i ja, pojačani sa šurom (šurjakom, za sjevernjake) skalali do mora, prošetat priko „doline vješala“ i doznali, na najlipši mogući način, za ono ča se zove „prst sudbine“. Jer, kako drugovačije nazvat onega čuka u meni ča me je natira da u to doba prošetan po Rivi. Ma koji čuk, jastreb. Oli još bolje albatros, oni sa kriliman o šest metri. I sa keson odispod kljuna za nosit marendu na duge letove.
Svidoci smo, naročito u zadnji dvadesetak godin, uvoza svi bjelosvjetski pizdarija, koji jemadu malo oli ništa uporišta u našoj domaćoj tradiciji. Ko je spomenija Valentinovo, Svetoga Nikolu koji nosi darove? Noć Vještica?
A zašto, samo zato jer, eto, o tome piše i to slavi cili, ka ono, civilizirani svit, pa ajdemo onda i mi.
Nemojte me, judi, krivo razumit, nisan kontra modernoga, i ja san, u jednu ruku, čovik od tehnike, napretka, i ne pada mi napamet, ka Francuzima, privodit osnovne kompjuterske pojmove ka bajt=oktet, oli nazive fontova. Ka ča su neki Times New Roman preveli ka Rimsko Novo Vrijeme, oli Courier ka Dostavljač.
Ali, kad već jemamo svoje, domaće, nemojmo svaki put to pokakit i nekritički, tipa „digla žaba nogu“ kopirat svašta odsvukud. Jedna od stvari koje su mi posebno odile na živce je tzv. NORIJADA. prosipanje brašna, razbivanje po gradu i slično.
Čemu ovoliki uvod? Pa zato jer san na Rivi svedočija jednome plemenitome činu. Optimisti bi rekli da još u svići jema uja, a oni drugi da je to zadnji trzaj šterike pri vengo se udune.
Priko cile Rive špalir maturanti, dvored moderne piletine, odgojene na Facebooku, Playstationu i Nintendu, kako pleše TRADICIONALNI SPLITSKI PLES. Kojega je neki kreten od novinara (urednika?) u „Slobodnoj Dalmaciji“ nazva SPLITSKO KOLO
Nekome momku, maturantu, svaka mu čast i svaka mu dala, palo je to napamet za obilježit kraj godine, zanamisto one puste destrukcije i bezveznoga/beskorisnoga ludiranja u slavu inicijacije. Tzv. Norijade.
Sve splitske škole, pod budnin okon instruktora plesa, uvježbavale su danima Spliski ples, i valcer na pismu „Ta divna splitska noć“. Koji je to bija praznik za oči, za uši, a bome i za srce! Koje mi je nareslo bar dva broja kad san to čuja i vidija. Dosad bi se samo na jednu pismu naježija, svaki put kad je čujen ....
... većina aktera na Rivi su u doba ovoga događaja još bili u pelenan ...
... a ova recentna izvedba ST maturanti mi je natirala roj brokvic (čavlića,za sjevernjake) na nadlakticu, neka je u zraku bilo pri 30 nego 20 celzijusovaca. Naklon do poda, i svaka čast. Za ideju i za izvedbu!
