... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Danima, ali baš već danima čekan ovi petak. Ne, ne zato ča je pun misec, ne zato ča se na nebu moredu vidit Perzeidi, oliti po naši Suze sv. Lovre, roj zvizda padalica, iako ni to ne bi bilo loše vidit. Ka i noć punoga miseca, ali u Zadru.
Čeka san ovo radi diska. Magična rič, koja je u dane moje mladosti bila sinonim za zabavu i izlazak, bilo da se radilo o „Gojači“, „Palaceu“, „Plavome Jadranu“, „Ce-Ce“ ili o „STOP-u“ ... asocijacija je bila jasna. Iako smo sad u najboljin godinama, Zakonita sigurno, a ni ja se ne dan, nismo tili to propustit. Fala dobrin ljudima koji su nan pomogli nabavit karte. Sektor B.
Nije mi u prvi momenat bilo jasno, ta priča o sektorima, ali san vrlo brzo dozna, po ulasku.
Ne znan zašto, ali one ograde i žice mi budidu vrlo grube asocijacije.
Znan, znan, moralo se na neki način razgraničit sektor za kmetove od onoga sektora za plemiće, pogotovo za kralje i care ... ali isto mi nije bilo drago vidit ...
Najprin, tribalo je čekat red za ulist unutra. Nakon ča san pokupija Zakonitu iz druge smjene i parkira auto na vrj Tolstojeve ulice.
Za divno čudo, nije bilo nereda, je da je red bija sve do Pothodnika, ali, začuđujuće za ovdašnje prilike, bez padobranac i disciplinirano, Znači RED, a ne ČETVERODRED. Sporadične pokušaje upadanja prikoreda bi se izviždalo i izgadilo na brzinu. Sad, to more značit dvi stvari: ili smo se, ipak, malo profinili, ili je u redu bilo više fureštoga vengo domaćega svita.
Na prvu žičanu barijeru san naintra već prid ulazon u Podrume, pa smo krenili livo.
U potrazi za osvježenjen, spozna san da se bez našega svita iz Mašograda ne moreš nigdi okrenit, a da i ne vidiš ...
... bilo sa jedne, bilo sa druge strane šanka, najboljega čovikova prijatelja
Šetnja od vrja Tolstojeve je tražila bokun mista za odmorit noge, i našli smo ga malo na Muletu, kraj Lučke kapetanije.
Ovako je ti cili šušur izgleda, sa šentade na vrju Muleta ...
... a obziron na otvoreni prostor, more, i sve ostalo, moran pofalit i razglas, koji se sasvin pristojno maša i na ovu stranu. Nisan jema baš profesionalnu opremu za snimanje, ali provaću van bar sa ovon malon snimkon to prikazat ...
... nastoja san da prinesen maksimum detalji, ali mi je zato upload činilo deboto cilu noć.
I tako, kad smo zadovoljili svoju znatiželju, glede scenskoga nastupa elektronskog dvojca, u očekivanju vatrometa, zabilužija san još par detalji noćnega Splita, okupanoga zrakan punoga miseca i zvucima elektronske tehno glazbe ča je rebumbavala sa tehnobetonske Rive.
A Sveti Duje je mirno, u tišini, to sve izdaleka i svisoka nadgleda, ne mogavši se načudit ča to njegovi štovatelji slušadu i tresu glavon.
Malo smo i prošetali, protegli noge, i uspili smo uvatit, moran reč, NAJBOLJE misto za gledat vatromet. Nikad ovako blizu. Prva šentada isprid ulaza u Lučku kapetaniju.
Moredu oni govorit ča i je volja, VIP loža je bila golo govno za ovi požicijun. U ponoć i koji minut je počelo ...
... i ja san počeja beštimat, ča san posluša Zakonitu i nisan vazeja stativ za fotoaparat, a uvik ga jeman u autu. Ovako san polak slik triba bacit
Ono ča me je posebno oduševilo je spoj muzike i vatrometa, tako da su same eksplozije svitla, a bogami i zvuka, korištene ka jedan veliki metastaziorani light-show. Kapa do tleja autorima vatrometa!
Evo, ovo je ono ča san uspija zabilužit ... posli smo se, lagano, uputili u Zapadna kaštila, malo umorni od odanja, ali zato puni utisak sa ugodne litnje večeri.
Zdravi i veseli bili!
