Napokon mogu reč da je gotovo...
Poslin jedne male kreativne pauze od godinu dan, nastale iz objektivni i subjektivni razlozi, vratija san se na misto prvoga među jednakima. Među ekipu ča uređije Mašogadur. Ma neš ti novine, izlazi jedan put godišnje, a medijski je po snazi između «Dječje radosti» i «Modre laste» ... je. mudro vi zborite, ali to je za nas, male ovčice sitnoga zuba, jedan od ritki ventili za odušak. I znamo mi vrlo dobro da cilo misto sa pomnjon pročita ča je unutra, oli još bolje, pogleda ko je na slikan ...
Makar, puno nji to neće priznat, za nji ne valja Filko. Tojo, Đemo, Žuti, Buiš, Frane, Dida, bilo svi skupa, bilo pojedinačno. Takvi će prigovorit da je ovo Maderagadur, da 'ebeš Mašogadur kojega Tojo/Filko (dodat-pricrtat po volji) sastavlja, da su uvik isti unutra ... a di je tolerancija, a di je ona balada o iljadu cvitov? Ukusi, ka ča je općepoznato, su različiti, a isto tako, o ukusima se ne raspravlja. Uvik smo to govorili, a ponavjamo i opet, i opet ćemo ... svaki prilog, svaka batuda, bez obzira di se dogodila, je dobrodošla. Uz samo par jednostavni ograda: u mrtve i u bolest se ne diramo, i taj događaj/slika/tekst mora jemat veze sa našin malin miston, od milja nazvanin Mašograd.
Jema par godin da san na podan impresuma, to van je ono ko, kad, kako i koliko, na strani tri, stoji moja emajl adresa ... di morete poslat priloge ... i znate koliko je mejlova došlo:
NIJEDAN!!!!!
E pa sad, ne virujen da je naš puk mašogradski toliko nepismen da ne zna poslat emajl poruku. Pogotovo kad je nazad par godin pa i zadnji bastion računalne nepismenosti, onega dana kad je i @pechina kupija kompjuter. Ka ono za sina, ali sad mali ne more doć na red od njega ... onda san mu ja kriv ča se je navuka.
Koja se ko monada dogodi u selu, teško da nan more promaknit.
Samo da ništo raščistimo, bilo to kome drago oli ne, bazirani smo na svoje selo, i na ono ča nan direktno oli indirektno, radi o glavi i o duši.
Jema mista u oni malo zapadnije od nas, ča se bavidu i visokima i niskima, sa selon, gradon i državon, pa to prepuštamo njima.
Oni bi sigurno ovo objavili ....
... a mi nismo. Ne zato ča nismo smili, nego zato jer nan se ne uklapa u koncepciju. Isto ka i ovi ...
... jerbo jemamo mi i svoji kandidati za pokaživanje, i nisu svi ni uspili stat unutra. Nakon par večeri brainstorminga, iliti u slobodnome prevodu «oluje nad Mašogradon», da ne rečen pi**aranja, lipo smo prodivanili, poslali jedan drugoga u materinu i obrnuto, također. I to po više puta ... Začuđujuće je koliko se, bar ponekad, bar za maškare, more spojit drvo i željezo, školovani i oni malo manje školovani, apolitični i sindikalni aktivisti, hadezenjare i komunjare, šankerski veterani i kokakoličari, i đuseri, dapače. Sve uza jedan cilj, da bi Mašogadur bija tim bolji, lipši, pametniji ... i kako god naši vrli intelektualci, nogometaši i njiovi treneri rečedu kako su in ovo bile najbolje pripreme do sad, tako i ja, ka prvi među jednakima, deboto da bi moga reč, da je ovo, ako nije najboji, onda barenko najluđi, najšašaviji Mašogadur do sad. I kako smo vas navikli deboto svake godine, uza Mašogadur ćete dobit CD sa video snimkon povorke od lani, slikama sa lanjske povorke i lanjskin Mašogaduron u PDF formatu. Ako ovu prijašnju rečenicu niste razumili, pitajte za pomoć zlato mamino/tatino ča po cili dan visi na Fejsu. Ako ni to niste u mogućnosti, još uvik ga morete obisit na retrovizor od auta ... kažijedu naši stari da zajebaje radarske zrake od pulicijoti.
Prvo dvoje morete pogledat deboto na svin DVD plejerima, a Mašogadur, ipak, morate turnit u kompjuter, pa obnovit lanjsko gradivo ili nedajbože, prvi put pročitat, ako ga niste, sramite se i stidite, kupili još lani.
Nike od nas je malo ka i glava zabolila dokle je ovo sve došlo kraju ...
... neki su sve primili sa smješkon od uva do uva ...
.... a za kraj, evo još jedne, pokazalo se, iznimno aktuelne karikature, koju unatoč neospornoj vridnosti, nismo uvrstili jer smo rekli NE karikaturama i fotomontažama. Ipak, nismo mi ka oni na prve dvi slike ;)
U ranu zoru, zadovoljni nakon dobro obavljenoga posla, pomišani sa pučanstvom i uz uzvike odobravanja, povukli smo se malo okripit i dušu i tilo ...
Mašogadur je u jednoj zabačenoj štampariji, CD-i se pečedu na sto kraji, a i Mašovnica, koja će bit ka prilog uz ovogodišnji broj, je skoro odštampana.
Prodavat će se koju uru prije povorke, na peti od marča, ove godine, i ako ostane koji, uvečer a maskenbalu. Dvadeset kun je i puno i nije puno, ali mislin da nikome od nas to ne bi triba bit problem ... Dvi pive manje na maskenbalu i Mašogadur u žepu, ako ne ništa, bar ne šteti jetri i međuljudskin odnosima.
Zdravi mi, veseli i maškarani bili!
|
