Ča mislite. zašto dvi šetemane (sedmice, za sjevernjake) nisan napisa njanci beside. Ne, dragi sjevernjaci, nije proradila ona legendarna dalmatinska "Maslina je neobrana, nima koga da je bere ..." ... nego je to bilo načisto iz zdravtsvenih razloga. Gripa, e sad koja je, je li pernata, oli je ona ča je Muslimani ne konzumiraju, ili je naprosto obična, gripa vulgaris, ne znan, jer, za razliku od nekih u mome okruženju ne mislin da san likar samo zato ča san tri puta bija na pregled u bolnicu i usput odleža tamo desetak dana ...
Dotukla nas je, umela, šalamaštrala, svo troje, najpri mene, pa Vinku, pa Zakonitu. Cukar uvik dolazi na kraju 
Kako smo po redu peškavali, recimo, svinjolu, tako smo, najpri ja, pa onda Vinka i ozdravili ... jučer i pridučer je juš rumbavala, kašjala, pa je nisan odveja u vrtić. A i ja san u petak kasno doša doma, pa nije bilo ništa ni od "Noći Muzeja" ni od vjerojatnoga posta i minireportažice na tu temu.
Zato smo jedva dočekali dan današnji, taman mali lipi, vremenski time-out, između bure i juga ... temperatura more stat, da učinemo mali đir po Dioklecijanovoj vikendici. Još me drži sportska terminologija od naši rukometaši, isto ka i visoki tlak     To ča mi ne moremo upropastit, još Oni Gori nije stvorija. 
Po trgovačkin centrima smo morali poplaćat račune, ajde, malo me je oplelo po turbolimačima i onetoplayima,
  
  
... ali nisan se ni ja puno bunija, jerbo smo uspili obać i koju knjižaru ...
... ali smo, svejedno, jedva dočekali učinit đir po rivi. Malo friške arije posli skoro petnajst dan u kući ... spas za naša umorna pluća.
Nakon parkiranja našega biloga bolida, kosookoga Mađara, poviše ukopa pruge, na vr pazara ... nismo odma tili sać do pazara pa na Rivu, nego smo malo obalazili butige po starome gradu. Tu i tamo bi kupili koju knjižicu, na ljuti popust, fala na pitanju, a triba se na vrime pobrinit i za Valentinovo, eto ga, nećemo se ni okrenit ...
Ispod ure je jedan barba svira gitaru pa mu je Vinka bacila maalo munite. Kaže da jon se svidilo kako barba svira i piva.
Još stotinjak metri i zasjalo je sunce ...
Nakon smireni strasti i kad se triznon glavon promisli, bez politički konotacija, ono tehnobetonsko čudo od rive i nije tako loše rješenje za splitski tinel (dnevni boravak, za sjevernjake) ...
Nakon ritualnoga ispijanja soka ...
... bez leda i da nije iz frižidera, molin lipo ... triba se još čuvat ...
... uslijedilo je ono "tata, a mogu li ja tebe slikat..." ča jon, naravno, nisan moga odbit
... pa se malo slikavalo oko sebe ...
... vidljivo je iz priloženoga da je, obziron na ipak polovicu prvoga miseca, bilo dosta svita. Ni teplo ni ladno, ča se i vidi po dosta robe koju su prolaznici navukli na sebe.
Sunce je virilo izad oblaka, ali poprilično zubato. Potegli smo još jednu sliju ...
... pa smo se lagano uputili doma. Ipak, ne valja pretjerivat, za prvi đir priko Rive u ovoj kalendarskoj godini. Biće još lipoga vrimena i prilike za prošetat. I malo duže, a ne ovako na brzinu.
Vrime je od maškar, ušaltali smo u višu brzinu, razaslali smo okolo molbe, na sve adrese sa koji su nas i dosad blagonaklono gledali ... ali čupava su vrimena ... moramo se dobro potrudit za sredit posal do kraja. Kako se ono reče, svi za isti šćap!
Do iduće prilike, zdravi mi i veseli bili! 
|
, po 1001 put (uf, ta Šeherezada!) pogleda „Lov na crveni oktobar“ ... olitiga u originalu „
