... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Lipoga li naslova, koji sugerira promjenu moje teritorijalne orjentacije i načina razmišljanja. Ovo prvo nema šanse, dok bi se o ovome drugome i dalo razgovarat. Dunkve, evo već misec i po dan san na bolovanju, sa perspektivon još barenko misec dan.
Vrimena jeman napretek. Tako da mi se događa ča nisan odavno iskusija u životu, borin se sa viškon slobodnoga vrimena. Da je kako materijalizirat onu američku "Vrime je novac" ... samo ča to u nijednu banku ne minjaju ...
Nije svako zlo ni za zlo, rekli bi neki, pa san izgleda i nagleda gomilu filmova koje san misecima marljivo skuplja uz ono obavezno „pogledaću kad stignen“.
E, pa sad san stiga, i pristiga ....
Čak san nabavija i libar „501 film koji treba pogledati“ ... Koji san potla temeljitoga proštudiranja posudija dalje, a more poslužit i za obnavljanje gradiva glede jazika. Jerbo je napisan na ingleškome.
Trenutno san u fazi ponavljanja gradiva, ali pod novin uvjetima. Ča oće reč, prigledaju se Matrix i Star Wars serijali, ovi put u Full HD, fala Zlatu maminome ča me je infeta, pa mi se sad ni ne da pogledat onako ...
A i to mi je pomalo prišlo u naviku ... sad gledan samo tri filma dnevno. Mora san nać druge zanimacije. Vrime je od kalendarići, a neka ja sad nisan, najblaže rečeno, u voznome stanju, neki navik se je teško deliberat.
Pa mi je krajičkon maloga mozga palo napamet, a možda bi koga od vas, dragi štioci, zanimalo da mu se napravi koji kalendarić. Evo, kažijen ovih par ča san i već napravija, može poslužit ka i vizitka, ča san sam sebi i učinija, na onoj po brojen „00“, ili za bacit malo „mita i korupcije“ baban i didan, ka ova broj „10“.
Naravno, ovo su samo ogledni primjerci.
A svi jemadu standardnu, reklo bi se po modernu, "unificiranu" pozadinu ...
Ako koga zanima, nešto od ovega več napravljenoga, pišedu van brojke na svaku sliku, a inače ovod more doć bilo koja slika ... ajde, ne baš bilo koja, ipak ne dolazu u obazir slike sa mobitela od dvista kun, napravljene u škuribandi kojega diskokluba, ali sa svin ostalin mogu izać na kraj. A koliko to pjeva?
Reka bi stari Bing, u razgovoru sa sir Oliveron iz „Alana Forda“: „A cijena, prava sitnica!“. Uostalon, sve van piše u naslovu. Na onoj prvoj slikici, broj "00" jemate i moj, da prostite, emajl, oli mobitel, i to obadva, dapače (preferiran 091, glede signala, dokle san doma) pa kako virujen da van bar jedan od navedeni načina komunikacije nije stran, slobodno se javite. Samo bi zamolija da me poštedite anketa, prezentacija i lanaca sreće, jerbo od tega dobijen ospice, a valjda me ne bi tili jemat na duši da do prolića učinen na bolovanju. Ponavljan, sve već piše u naslovu ...
Zdravi mi i veseli bili! Update:
Virujte mi da san oduševljen brojem ljudi koji su se javili, jednako ka i brojen komentari na ovi post. Jema bit da smo stvarno svi partili u Honduras i da smo još daleko od "puta da nađemo put do izlaza" ... iz nečega
I zato ...
... i neka mo ko reča da san paničar i pesimista. Ako ni nakon 330 čitanja ovoga posta (subota, 13. 11. 2010. u 14:49) niko nima ništa za napisat, niko nima ništa za reč, niko se ne javlja, onda san ja još i optimista kako će bit.
Prije san zna napravit par stotin kalendarići pa podilit, jer bi bilo komercijalni za pokrit troškove. Ali komercijalni su pluskvanperfekt. Zato ne očekujte više ča je bilo pri ... Kako u Hajduku plaču za Poklepovićen, tako ćemo i mi plakat za Rohatinskin.
I neka ovo niko slučajno ne svati ka kukanje mižerije ili plakanje za prolivenin mlikon. I neću, fala na pitanju, itnit tastaturu u trnje ... još ...
Ovo je čisto nabrajanje činjenica, a uvik, baš uvik, dobijemo ono ča smo zaslužili.
E, pa neka nan sad!
Amen!
P.S. I da ne bude samo update reda radi ... evo i još par sličicc koje san propustija stavit ranije ...
