... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Ovo je vrime, kad se, licemjeri kakvi već jesmo, po zapovidnoj odgovornosti sitimo naši dragi koji više nima ... Kad se sitimo da smo svi samo prolaznici na ovome komadu zemje ... i da koliko god jamili za života, ne moremo odnit sa sebon ...
Rekli su za pokojnoga Tomu da je volija Split puno više nego oni „fetivi“, oli „od kolina“ ... i ova mi njegova pisma najviše paše za ove dane. A u nedostatku Tome, od svi živi pivači i oni koji mislidu da znadu pivat, more je otpivat jedino Marijan Ban.
I zato, uz unplugged verziju Tomine svevrimenske pisme, pogledajmo još jednom sami unutar sebe, i poštujmo naše mrtve, cilo vrime, a ne samo u ove dane.