Dinosauri i ostale priče
Ne mogu reč da san jedva čeka, ali u ovome našemu gradu, mislin na Split, jer su Kaštila još uvik sedan seli i daleko od grada, di san ono sta ... a, u ovome našemu gradu se i ne događa baš puno ovakvi stvari, pa nisan tija ništa propustit. Ko zna kad će se iduća prilika ukazat.
Zvučilo je lipo, u najavi, ka u onome starome vicu o demo-verziji, ali eto, da san se nagovorit, od strane Vinkice, i odveja san je, skupa sa prijateljicon, vidit te strašne beštije ...
Prvi utisak me baš i nije izbacija iz postoli, bilo je tu pravi, veliki, beštija ...
... nekih malo manje strašnih, koje su se ranile samo sa verduron ... dobro, ajde, diko bi mu se zaletija i bokunić meseka ...
.... ili koje su samo letale okolo, uživo ...
... ili na playback, na velikome ekranu po srid sride dvorane. Lipo za vidit, ali jeman utisak da se sve to moglo prezentirat i na duplo manjemu prostoru. Ulaznice su bile 60 kn za starije, a 40 kn za dicu. Je i nije puno, kad se uzme u obzir, da su u cijenu uračunate i vožnje vrtuljcima ...
... ili vožnje vlakićima, ka ča je ovi ...
... da ne bi slučajno vagoncin bija koje druge boje nego roza oli ljubičasti  ... ali najviše su se i Vinka i Sara ipak naguštale na ovin dičjin toboganima u obliku dvorca i ko zna sve čega ...
I naravno, tribalo je na kraju timbrat kartelu, napravit jednu sliju u raljama Tiranosaurusa Rexa ...
... pa smo se lagano uputili kući svojoj. Nakon još jednoga ugodno provedenoga vikend popodneva. Naravno, šlag na kraju ... od svih slika, robota, tehnike i sličnoga, meni je ipak bila najupečatljivija ova reklamna slija na haubi jednoga od brojnih spliskih brzogriza koji naručeno isporučuju na vašu adresu u roku odma ...
... i to bi bilo to ... za petak uvečer dovoljno!
Priča sa zapadne strane
Je, reče se da ne znaš cjenit ono ča jemaš dokle ne izgubiš. Dobro, ja nisan ništa izgubija, ali moran priznat, okad san u dijaspori da san više puti bija na Planinarski dom „Putalj“ nego sve ove godine okad se je Vinka rodila.
Uputili smo se lagano put Malačke, pa puten priko ciloga Kozjaka. Je da je Punto i zacijuka par puti, ali sve u svemu, glede ovoliko kišurine ča je pala u zadnje vrime, put je još i u dobrome stanju kako san mislija da će bit ... Nisan odavna proša ovon stranon, ali da se primjetit da se i ovod počelo pomalo gradit. Ispočetka poljske kućice, ali ne virujen da neće skoro niknit i koja stambena zgradica ... ako ne ništa, ovod je malo jeftinija zemlja nego doli, bliže civilizaciji 
Tu i tamo uz koji zanimljivi krajputaš ...
došli smo i do našega cilja ...
Ovi put mi je bilo malo lakše dokumentirat, jerbo je i Vinka slikavala sa svojin aparaton ...
... najpri nezaobilaznoga ćuvarkuću, a onda i malo zgrade iz žablje perspektive ...
... a nije bija zanemaren ni biljni svijet, da ne ispadne da u ova doba na domu BAŠ NIŠTA nije zeleno ...
... a i tatu je uvatila dokle se namišta za slikavanje ...
Eto, skoro je sve ona napravila, meni i nije ostalo ništa, nego da dokumentiran njezinu nazočnost ...
... jer se i u knjigu sama potpisala, skroz razuzmljivin rukopison, za razliku od nekih, je li ...
Naravno, uz obavezno portretiranje crkvice sv. Jure,
... malo smo se okripili i nadisali friške arije. Pun dom svita. Gori na starome kominu @vlaj i ekipa iz Društva obavljaju elektrifikaciju ... Već je lagano počelo bit i zima, pa smo teška srca, ipak na sućuračku stranu, odjahali u zalazak sunca ...
... susrećući sportaše koji po Kozjaku vridno skupljaju kilometre, obećavajuć da će ove godine uspit spojit bar tri utakmice bez žutoga kartona  Ko zna, kako je krenilo, možda ga i Reja pozove na pripreme Hajduka.
Zdravi mi i veseli bili! 
|
