Nikidan je Hajduk igra revanš za Kup Hrvatske. Svi znate, manje-više, kako je tekla i kako je završila prva utakmica. I koliko je kome igrači izbacilo, i koliko kome igrači NIJE izbacilo, i koliko je penali suđeno, i koliko penali NIJE suđeno ... To je posta dil našega folklora, jer uvik oni koji izgubi grinta na suce, i spominje svu žensku rodbinu onome drugome, naravno u nezgodnome kontekstu ... nekad davno su stvari ipak bile drugovačije postavljene, pa mi dozvolite da citiran Nika Titanika i njegov trenutak nostalgije, od kojega van prenosin samo ovo ...
Takvi kakvi san, nije mi se dalo poć na utakmicu, jer me je bilo straj da navijački duh iz botilje, pušten davni dan, još pri demokratski promjena, ne pozvizdi pa da ne bude belaja, jer mi se baš i ne bi dalo plivat do doma 
Traume iz djetinjstva
Gledali smo utakmicu doma, šura Ante, moja Vinkica i ja ... i skakali na svaki gol po tri metra u zrak. I sve je bilo dobro do penali. A posli zadnjega penala, kad jon je postalo jasno da je Hajduk izgubija, počela je Vinka plakat. Neutješno ... a ja san mislija da je zaglumila, da jon se spava ... ma kakvi, još je po ure revala u posteji, dokle je napokon zaspala. Ajme
A ni danas neću poć, jer san noćas dežuran, a i nisan baš siguran da neće bit monadi po Splitu, ako već nije bilo u četvrtak. Gledaću na TV, ali bez Vinke. Nima potribe da ditetu nabijen traume iz djetinjstva. Pa kako bude ... danas jesi, sutra nisi. Ali to je već političko pitanje, užežin drugoga kruga izbori.
Izbori ...
E, i toga mi je već puna kapa, jedva čekan da ovo prođe, pa kako bude, ionako će nan bit onako kako miritamo (zaslužujemo, za sjevernjake). Straj me ove dane bilo i paštetu otvorit, da koji kandidat ne izleti vanka. I ča reć na sve ovo? Neću ništa reć. Samo jedna slika. Koja govori više od iljadu besid ... da nima velike razlike između Sjevera i Juga, i da se Torcida i BBB samo bezveze častu opisnin pridjeviman rodbine i kućnih ljubimaca ... a koji put i utvrdo, kad se uspijedu nać na šakomet ...
Okruglica ...
I kako preživit u ovome svemu. Pa lipo! Uz vašu pomoć, naravno 
Fala najlipša svima ča iz razno-raznih dobronamjernih i onih drugih pobuda dođu povirit na moj blog, koji evo, skoro pet godin, pišen najviše radi moje Vinkice, a i da zabilužin sve ono ča mi je na srcu i na duši. I ča mi pade napamet kad mi nije španćera (kapa, za sjevernjake) na glavi. Još jedan put, fala najlipša svima, ča su mi pomogli da dođen do ove OKRUGLICE ...
I ča ću Van još poželit?
Pa ono najvažnije: Zdravi i veseli bili! 
Update:
Završilo je i ovo ... a dan je počeja baš sa pressingon, trči glasat, pa po nevistu i netijaka u Trogir, pa vozi o Korešnicu, na pričest, jerbo mo se pričestila mala od rodice ... ajde, tu smo malo stali, nahranili se  i napili  a i usput malo proćakulali sa ljudima sa kojima se baš često i ne viđamo ... pa trči nazad. A zašto?
Zato jer smo morali obać i na groblje.
Jučer je bila godina dan da mi je umra stric Mirko ...
... Bog mu da sto pokoji!
I stricu Mirku, i stricu Špiru i stricu Davoru, i teti Vinki. Laka in zemlja! I njima, i svima pokojnima ča su ranije partili!
Tako to bude, okad san se oženija, opremija san tri strica i tetu. Polako već vatan sam sebe da u novine najpri počnen listat šonete (osmrtnice, za sjevernjake) jer su već počeli lagano partivat i oni od moje generacije. I to ne samo od saobraćajki ili slični dižgracija (nesreća, za sjevernjake) koje opremidu ljude Bogu na istinu priko reda ...
Amen!
A kako je dan završija? Opet se Ajduk malo igra sa našin živcima ... nisan jema volje njanci na TV gledat prvo poluvrime, ajde, kasnije je bar bilo lakicu bolje. I napokon, komedija je završila. Ono ča nas čeka dogodine u HNL-u više baca na tragediju. Ali vidićemo. Preživili smo mi i gore stvari.
A izbori?
Već san napisa da ćemo dobit ono ča smo zaslužili? Tako je i bilo! Nekome drago, nekome malo manje drago. A meni? Ka da je bitno moje mišljenje ...
A sad je stvarno dosta ... gren napokon popit kafu.
|
